subota, 24.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:21

U potrazi za grobom slikara

Počivalište Konstantina Danila, jednog od naših najvećih umetnika, decenijama je bilo bez obeležja pa je i izgubljeno, a onda ipak slučajno pronađeno, o čemu svedoči zapisnik od pre osam decenija
Autor: Đuro Đukićponedeljak, 25.07.2016. u 10:40
Иконостас у храму СПЦ у Јарковцу који је осликао Константин Данил (Фото Међо Зоран)

Zrenjanin – brzo zaboravljamo svoje umne glave, a primer za to nalazimo i u Zrenjaninu. U ovom gradu najveći deo života, i to onaj stvaralački, proveo je Konstantin Danil, slikar koji spada u sam vrh srpske umetnosti, a u 19. veku, tvrde kritičari, nema mu ravnog. Mada je njegovo stvaralaštvo još za života dobilo visoke ocene, a po oslikavanju hramova pročuo se nadaleko, nije prošlo ni pola veka od njegove smrti a njegov grob bio je zaboravljen i praktično izgubljen. Pronađen je slučajno.

Konstantin Danil na slici Uroša Predića
(Foto Međo Zoran)

O samom životu genijalnog slikara mnogo se manje zna nego o njegovim slikama. Do današnjeg dana nagađa se o godini i mestu njegovog rođenja. Kao godina rođenja pominju se 1779. i 1782, a kao mesto selo Lugoš u Rumuniji i Ečka kod Zrenjanina. Njegovo poreklo još nije dovoljno istraženo, a svojim slikarem smatraju ga Srbi, Rumuni i Mađari. Neki istoričari dokazuju da mu je prezime bilo Grigorović, da mu je otac bio Rus, a majka Srpkinja. Oko jednog se svi slažu – bio je izuzetan umetnik. Nije završio likovnu akademiju, ali bogati klijenti ipak su se otimali da od njega naruče portrete, iako je, kako je zabeleženo, bio izuzetno skup – čak deset puta skuplji od ostalih. Nikola Vlajić, pančevački etnolog, na skupu posvećenom čuvenom slikaru rekao je da je on, pored portreta, uspešno oslikavao i pravoslavne sakralne građevine. Izradio je ikonostase u hramovima u Pančevu, Uzdinu, Temišvaru, Dobrici i Jarkovcu. Posle drugog ikonostasa postao je izuzetno bogat čovek i najveći deo života proveo je mirno u Zrenjaninu. U tadašnjem Velikom Bečkereku družio se s višim slojevima i oženio se mladom Sofijom Deli, devojkom iz plemićke porodice. Supruga mu je poslužila kao model za Bogorodicu na ikonostasu u Uspenskom hramu u Pančevu. U Zrenjaninu je otvorio i školu slikanja. Oko 15 slikara bili su njegovi učenici i sledbenici. Većina je zauzela visoko mesto u nacionalnoj istoriji umetnosti, a jedan od njih bio je i poznati pesnik i slikar, naš najveći romantičar Đura Jakšić. I danas postoji kuća u Ulici cara Dušana na kojoj mermerna tabla označava da je tu bio atelje slikara Danila u kojem je radio gotovo četiri decenije, sve do smrti 1873. Izjašnjavao se kao pravoslavac i sahranjen je po pravoslavnom obredu na katoličkom groblju.

Na grobu nije bilo spomenika, pretpostavlja se da je tu bio postavljen drveni krst koji je vremenom istrulio i nestao. Na slikarev grob se zaboravilo i niko nije znao gde se nalazi. Tek 1937, pretpostavlja se slučajno, prilikom iskopavanja grobnice za neku pokojnicu, grobari su naišli na dva limena sanduka. Izašla je posebna komisija na čijem je čelu bio gradonačelnik Petrovgrada, kako se tada varoš zvala, inženjer Vladimir Živković, a u čijem su sastavu bili finansijski savetnik, gradski fizik, odnosno lekar i zapisničar koji je složio zapisnik, koji se i danas čuva u Istorijskom arhivu. Konstatovano je da su u otkrivenim kovčezima nađeni posmrtni ostaci slikara Danila i njegove supruge Sofije Deli. Mošti slikara i njegove supruge sahranjene su tada na istom Kalvarijskom groblju, na mestu gde je 1950. Gradski odbor velikom umetniku podigao spomenik koji tu stoji i danas.

Kada je 1961. godine u zrenjaninskom Narodnom muzeju priređena izložba slika Konstantina Danila, tada veoma uvaženi kritičar i istoričar umetnosti dr Pavle Vasić napisao je da umetnikov život i karijera nikad nisu do kraja rasvetljeni, ali je zato na raspolaganju njegovo delo. „Ono govori jednim jasnim jezikom, to je jezik rođenog slikara kakvi se ne rađaju često i koji oplemenjuju sve što dodirnu kičicom”, napisao je Vasić.


Komentari0
0a3a9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja