sreda, 20.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:43

Kineski med preti da potopi domaće pčelare

U Evropsku uniju prošle godine uvezeno 80 hiljada tona meda iz Kine, što je četrdesetogodišnji izvoz Srbije u EU.– Otkupna cena od 1,6 evra po kilogramu, tri puta niža od prosečne cene meda u Srbiji – što je dovelo i do pada izvoza
Autor: Jelica Antelj - Ivana Albunovićponedeljak, 25.07.2016. u 22:00
(Фото Пиксибеј)

Veliki uvoz meda iz Kine u Evropsku uniju ozbiljno ugrožava proizvođače iz Srbije. Prošle godine je na to tržište uvezeno 80.000 tona ovog proizvoda sa Dalekog istoka, što je četrdesetogodišnji izvoz Srbije u EU (mi godišnje izvezemo oko 2.000 tona). Damping cene od 1,6 evra po kilogramu, što je tri puta niže od naše prosečne izvozne cene, prete da potpuno potope domaće pčelare.

Kako tvrde na našem tržištu, za sada nema ovog meda – zvanično, ali mediji u regionu od prošle godine upozoravaju da se ovaj proizvod pojavio na tržištu Bosne i Hercegovine, pa i sporadično Hrvatske. Otuda i nagađanja da je šverc preko Drine mogući put kineskog meda i na tržište Srbije. Prema nezvaničnim informacijama koje je objavilo Udruženje pčelara BiH, Kina na ovo tržište plasira više meda nego svi domaći proizvođači zajedno.

Predsednik Grupacije za pčelarstvo pri Privrednoj komori Srbije Srbislav Vidojević kaže za„Politiku” da koliko zna kineskog meda nema, ali da bi to moglo da se dogodi zbog visokih cena na domaćem tržištu.

– Poslednjih godina nismo imali problem sa uvozom, ali trenutno ne možemo da smirimo divljanje cena. To s obzirom na okolnosti može da dovede i do uvoza, što bi proizvođačima bio signal da globalno tržište diktira cene – kaže Vidojević i dodaje da je trenutno otkupna cena za bagremov med od 3,5 do 3,8 evra za kilogram.

Pčelari, dodaje Vidojević, nisu zadovoljni ovom cenom, posebno zbog nerodne godine, ali nažalost nemoguće je da dobiju veću, jer je konkurencija na evropskom tržištu ogromna. Prema njegovim rečima već sada se oseća da je izvoz pao, iako još nemaju zvanične podatke.

Problem sa uvozom kineskog meda Evropa ima već godinama. Iako je pre nekoliko godina nakratko prekinut uvoz , pre svega zbog ostataka antibiotika koji su pronađeni u kontrolisanim uzorcima, nije dugo prošlo i kineski pčelari 2015. godine ponovo su se vratili i osvojili police evropskih marketa. Iako se uz kineski med vezuju razne spekulacije i obično se odmah poistovećuje sa falsifikatom, stručnjaci kažu da on prolazi analize, ali je reč o proizvodu na donjoj granici kvaliteta.

– Svežina i kvalitet meda se mere količinom dijastaze ili enzima koji pčele dodaju medu. Propisani minimum koji mora da ima svaki med koji ide na tržište je osam jedinica. Kineski najčešće, kako pokazuju analize , ima taj minimum, što je dva do tri puta u proseku manje nego u slučaju meda iz Srbije. Jasno je o kolikoj razlici u kvalitetu je reč, kaže Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS).

Na pitanje da li ima razloga za brigu i očekuje li da će i tržište Srbije, zbog slabije kupovne moći, uskoro osvojiti kineski med, Živadinović odgovara da nije nemoguće, ali tek pošto se Srbija izbori protiv velikog problema falsifikata meda na domaćem tržištu.

– Država je najavila da će nam pomoći u borbi protiv nelojalne konkurencije, ali više puta smo se uverili da ovi mešetari uvek pronalaze način kako da ponovo prevare kupce. Tako bi i uvoz jeftinog kineskog meda lošijeg kvaliteta i niže cene mogao da bude njihov odgovor na zabranu prodaje falsifikata – kaže predsednik SPOS-a.

Nadležne institucije za kvalitet proizvoda životinjskog porekla u Evropskoj Uniji još su pre desetak godina suspendovali uvoz proizvoda životinjskog porekla iz Kine, a jedan od glavnih proizvoda bio je upravo med. U to vreme u Nemačku je stizao iz Kine med po neverovatnoj ceni od 0,90 dolara za kilogram.

Sve to je uticalo da Evropska Agencija za bezbednost hrane sprovede u februaru prošle godine dodatne analize kineskog i mešanog meda koji se prodaje u Velikoj Britaniji. Od 16 uzoraka, u 10 su otkriveni ostaci antibiotika hloramfenikol, a u šest streptomicina. Med je, prema odluci ove agencije povučen iz prodaje, ali je na nivou Evropske unije sprovedena obimna kontrola kvaliteta koja je donela zabrinjavajuće podatke. Čak 30 odsto kontrolisanih uzoraka nije odgovaralo pravilniku o kvalitetu. To pokazuje, između ostalog, da se i na teritoriji EU med ozbiljno falsifikuje. Ali sve to ih nije sprečilo da prošle godine uvezu rekordne količine meda po neverovatno niskim cenama.

– Naš pčelar nam je nedavno doneo fotografije meda koji pakuje jedan naš dugogodišnji ozbiljan kupac iz Nemačke. Kilogram je koštao šest evra u maloprodaji, što je neverovatno ako uzmemo da je med sa svim troškovima iz Srbije nabavio za recimo četiri evra. Uz marže koje se kreću od 30 do 60 odsto, cena od šest evra ukazuje da je u tegli verovatno kineski med, kažu u SPOS-u.

Kina je inače najveći svetski proizvođač i izvoznik meda. Pčelarstvo nazivaju „krilima poljoprivrede”, a to ne čudi s obzirom na to da, prema poslednjim podacima – imaju oko 7,5 miliona košnica (Srbija recimo ima oko 870 hiljada košnica), a godišnje proizvedu u proseku 200 hiljada tona meda.

Prema pisanju stranih medija Kinezi su upravo zbog velikog profita koji im donosi pčelarstvo, ali i spekulacija koje ga prate, kao i povećanja konkurentnosti na državnom nivou doneli odluku da čak i u provincijama otvore centre za analize. Obučili su kadrove i definisali kriterijume za testiranje kvaliteta meda, voska, matične mleči i polenovog praha.

 

O kineskim proizvođačima i u EU parlamentu

U Evropski parlament, krajem prošle godine, stigao je predlog Rezolucije o zabrani uvoza meda iz Kine. Kao razlog navodi se da je u poslednjih dvadesetak godina proizvodnja meda, na svetskom nivou, porasla za gotovo trećinu, naročito u Kini, gde je zabeležen rast od 60 procenata, što je mnogo više nego u EU pa se se može smatrati velikom pretnjom za evropske pčelare.

Argument je bio i to da je Evropska unija od 2002. do 2004. godine već stopirala uvoz meda iz Kine zbog prikrivanja porekla, a posebno zbog rizika od prisustva olova u medu. Kao razlog lošeg kvaliteta meda iz Kine navodi se praksa preranog prikupljanja meda (pre nego što sazri), čime se dobija proizvod pun vode. Zbog toga su predlagači Rezolucije zatražili od Komisije da zabrani uvoz meda iz Kine na teritoriju EU dok ova država ne uskladi svoju praksu sa evropskom i ne sprovede dodatne kontrole. 


Komentari81
e998c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Nis Rados
Најбољи начин да створиш конкуренцију и уништиш себе је да цену свог производа дигнеш у небо. То се управо догодило са медом. Цена од 800 динара па и више од тога је неоправдано висока. То се најмање мора преполовити. Које то толике трошкове имају пчелари? Што се онда чуде кад долази јефтина конкуренција? Исто тако ће проћи и малинари, којима никад пара доста. Они имају веће трошкове, али им је ипак производ прескуп.
Nebojša
Pčelari su časni ljudi. Zanemarljivo mali broj njih se bavi malverzacijama, a to se može i uočiti ko želi da to vidi. Cene pravog meda kod pčelara nisu ni tolike koliko neko reče, često su prilično skromnije, a posebno sada kada su suočeni sa ovim problemima oko izvoza. Na stranu, što i među potrošačima postoje česta nerazumevanja. Ne može svaka sorta meda imati istu cenu. Neke sorte su ekskluziva, retko se pojavljuju i u malim količinama, a tražene su više no sorte koje su više u ponudi. Tada se javljaju sumlje u ispravnost. Kako to da je jedan med npr suncokret 500, bagrem 700, a medljikovac(šumski med) 1000 din? A svako ko bi probao sve navedeno - kod pčelara i isto to iz trgovine bi shvatio lako ko tu nije ispravan!! Zato postoje razlike u cenama! Pri tome, hranljivost svih tih različitih medova je slična. Pravog meda za naše tržište mislim da ima sasvim dovoljno, falsifikovanje pravi svima pometnju, a političke volje da se tome stane na put nema.
Драгуљче
У вези са овом темом мислећи човек нема дилему. Мед никада неће куповати у маркету, нити ће куповати увозни тобож технички и санитарно исправан и на часну реч државне инспекције, таман немао шта да једе. Мед ће куповати искључиво код правих пчелара, поштених и честитих, по цени по којој се такав мед продаје (не испод 1000 дин.). Мислећем човеку је позната благодет меда, те ће такав честит и поштен мед увек моћи да приушти својој породици без обзира на своја примања. Пошто је мислећи, оваквом човеку не могу да науде свакојаки коментатори попут Светлане, економски зналци и туристички водичи кроз регулативу Европске Уније, те на таква њихова мишљења мислећи остаје равнодушан..
XenonLight
Sve teze je naci nas domaci pravi med na pijacama.
markomarkovic
Moras bas biti lud da kupis kineski med, koji ima ko zna kakvo poreklo , ili cak i "domaci" med od nasih prevaranata. Ko voli med , neka potrazi pcelare, nije tesko , i neka ugovore kolicinu. Pustite ove trange frange price o otkupu i veleprodaji i tonama i ostalim pricama, mi nemamo dovoljno pravog meda ni za sopstveno trziste da vi se zapitajte sta kupujete za evro po kilogram , secer.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja