subota, 17.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 27.07.2016. u 11:00 Novica Đurić

Zakon o legalizaciji i za 20.000 vikendica iz Srbije

Konačna sudbina pravne regulacije bespravno sagrađenih objekata na crnogorskom primorju biće jasnija nakon okončanja parlamentarnih izbora 16. oktobra
Будванске зграде чекају купце (Фото: Н. Ђурић)

Od našeg stalnog dopisnika
Podgorica – Da li vlada najavom zakona o legalizaciji bespravno sagrađenih objekata na crnogorskom primorju želi najpre da spreči graditeljski haos ili je posredi predizborni mamac, biće jasnije kada se 16. oktobra završe parlamentarni izbori u Crnoj Gori. Zakon će se, kako je to kazao u Skupštini Crne Gore ministar turizma i održivog razvoja Branimir Gvozdenović, odnositi i na vlasnike kuća i vikendica iz Srbije, kojih, prema nezvaničnim procenama, ima preko 20.000.

Predlog zakona koji ima 42 člana još od 20. decembra 2012. čeka na milost vlade i poslanika u crnogorskom parlamentu. Te 2012. godine u predloženoj verziji zakona bilo je predviđeno da će država za sedam do osam godina legalizovati oko 130.000 nezakonito izgrađenih objekata i time napuniti državnu kasu sa više stotina miliona evra.

Ovim predlogom zakona, kako je naveo ministar Gvozdenović, odluka Vlade Crne Gore biće konačno sprovedena i tako će se zakonom legalizovati divlja gradnja u zonama morskog dobra, nacionalnog parka, zaštićenih kulturnih i prirodnih dobara, u zonama vodoizvorišta, park-šuma, šuma i zelenih površina.

„Mi smo pripremili 17 amandmana na predloženi zakon i njima se predviđa da divlja gradnja dobije status ’privremenih neformalnih objekata’, a određivao bi se planom, koji bi resorno ministarstvo, uz mišljenje opštine i pravnog lica za upravljanje područjem posebne namene donelo i važio bi tri godine. Za sve ’divlje objekte’ bi se plaćala godišnja naknada za korišćenje prostora do privođenja nameni i donošenja planskog dokumenta”, pojašnjava Gvozdenović.

On veruje da će predlog zakona o legalizaciji bespravno sagrađenih objekata dobiti podršku u parlamentu do kraja meseca. Gvozdenović je amandmanima predložio da sav novac od naknada, koje bi se plaćale u postupku legalizacije, bude prihod u budžetu opština, jer je predlogom definisano da lokalne samouprave obezbede drugi smeštaj porodicama čiji će se nelegalni objekti rušiti.

„Vlasnici su dužni da u roku od 270 dana podnesu zahtev za legalizaciju, a ako to ne učine, onda će im biti utvrđena obaveza da plaćaju godišnju naknadu za korišćenje prostora i ti objekti bi se smatrali ’privremeno neformalnim’, kao i objekti u zaštićenim zonama”, navedeno je u zakonskom predlogu.

Opozicione partije koje su u savezu Demokratski front (DF) saopštavaju da je namera vladajuće Demokratske partije socijalista da još jednom ovaj zakon najavi kao predizborni trik i da će sve to „skupo platiti građani – ni krivi ni dužni”.

Ono oko čega su saglasni vlast i opozicija jeste da pre legalizovanja treba utvrditi ko je gradio porodični krov nad glavom, a ko zidao radi profita. Ko je makar jednom prošetao obalom crnogorskog primorja uverio se da su znani i u najvećem broju neznani investitori sagradili cele kvartove stambenih višespratnica na čijim terasama stoje panoi na kojima piše: „Prodajemo stanove” i broj kontakt telefona. U javnosti se često moglo pročitati da su opozicioni odbornici iz Budve, Bara, Kotora, Tivta i Ulcinja kritikovali lokalnu vlast u tim gradovima što su dozvolili da se stambeni kompleksi grade bez dozvola, pri čemu su investitori njihovom prodajom zaradili milione evra. Dobar deo tako kupljenih stanova ni do danas nije uknjižen, kao ni same zgrade, jer nemaju ni upotrebnu dozvolu, a do nje se dolazi samo ako si legalni graditelj.

Prema rečima Gvozdenovića, zakonom će biti precizno utvrđeno koja će suma biti određena za vlasnike divljih vikendica. Predlog je da se porez plaća u ratama. Možda je dobra vest da će vikendaši, ukoliko zakon bude izglasan u parlamentu, moći da komunalne obaveze plate u najmanje 120 jednakih rata, dok će oni koji stalno žive u nelegalnim zgradama moći da računaju na otplatu na 240 rata.

Ono što niko ne pominje – ni kreatori zakona ni oni koji mu se protive – jeste činjenica da će nepredviđene troškove oko legalizacije stanova, vikendica i drugih stambenih nekretnina imati građani Srbije, čije se kuće i vikendice u Crnoj Gori tretiraju kao divlja gradnja.

„Politika režima Mila Đukanovića uvela je oko 200.000 građana u zonu ekstremnog siromaštva. Ljudi su bili prinuđeni da krov nad glavom za porodicu obezbede nelegalnom gradnjom, jer nisu mogli da plaćaju račune za struju i druge komunalije, poreze za imovinu. Sada im ne treba novo i neadekvatno oporezivanje”, kaže poslanik i lider Pokreta za promene Nebojša Medojević.

Naročito u primorskom delu Crne Gore mnogo je onih objekata koji se vode kao nelegalni. Pre neki dan su lokalni mediji objavili da je divlje sagrađenih objekata 41.530, dok je procena vlasti da ih ima oko 100.000.

Istina, reč je o objektima zidanim mahom sedamdesetih pa do kraja devedesetih godina prošlog veka. Najviše se bespravno gradilo na krajnjem jugu Crne Gore, u Baru i Ulcinju, ali i duž budvanske rivijere i Boke kotorske. Najveći broj divljih objekata je registrovan u protekle dve decenije, u širem rejonu Podgorice.

Iz vlasti i opozicije saglasni su da bi građani dobili papire za legalizaciju i nekretnine, upisali ih u katastarske i druge knjige, moraće da dobro da odreše kesu i plate komunalije za sagrađeni građevinski prostor. Ukoliko se ogluše o zakonske obaveze na vrata će im zakucati sudski izvršitelji, a sa njima nema pogodbe.

Komеntari3
f88fe
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja