nedelja, 08.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:34

Sećanje na ustaški zločin u Glini

Kla­nje više od 1.200 ne­du­žnih Sr­ba u hra­mu Ro­đe­nja Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce tra­ja­lo je šest da­na i šest no­ći, a me­sto stra­vič­nog zlo­či­na ni­je obe­le­že­no 75 go­di­na
Autor: Đuro Đukićpetak, 29.07.2016. u 15:00
Хрватски дом на месту некадашње православне цркве (Фото Ђуро Ђукић)

Prošlo je 75 godina od zloglasnog pogubljenja u glinskoj crkvi. Događaj za koji mnogi kažu da mu po svireposti nema ravna još uvek ne bledi u svesti srpskog naroda, mada se mnogo radilo na tome da se zaboravi.

Odmah po izvršenju do tada nezabeleženog zločina, radilo se više na tome da se on zaboravi nego da se gaji sećanje na nešto što ne bi smelo više nikada da se bilo kome dogodi. Da, jednostavno, podsećanje na njega bude strašna opomena ljudskom rodu.

Na 75. godišnjicu ustaškog zločina u Crkvi rođenja Presvete Bogorodice u Glini, Srpsko narodno vijeće u Zagrebu je saopštilo da će ubijenim Srbima biti posvećen komemorativni skup u 17.30 sati, na mestu gde je bio hram, a ispred „Spomen doma koji je 1995. preimenovan u Hrvatski dom”.

Navodi se još i da se SNV na godišnjicu svirepog zločina pridružuje dugogodišnjim apelima i inicijativi da se objektu, koji se sada nalazi na nekadašnjem mestu pravoslavne crkve odnosno mestu zločina, vrati naziv Spomen-dom te da on „bude vraćen svojoj prvobitnoj namjeni komemoriranja i sjećanja na jedan od najtežih trenutaka u recentnoj glinskoj povijesti, te u hrvatskoj povijesti općenito”.

Valjda je svako u SFRJ znao da se na tom mestu u Glini dogodio ustaški pokolj Srba sa Korduna i Banije i da je iz te bogomolje bukvalno tekla ljudska krv. Preživeo je samo Ljuban Jednak, a njegovo svedočenje potvrdili su u svojim iskazima i neki dželati.

Hram rođenja Presvete Bogorodice srušen je još u toku rata, da se uništi pravoslavni verski objekat, a pre svega da se unište tragovi preteškog zločina. Većina onog što se kasnije gradilo na tom mestu više je služilo za zaborav nego za sećanje. Kad je nakon oslobođenja došla „narodna vlast” na mestu nekadašnje sakralne građevine dugo su stajali ostaci cigala i obrisi hrama.

Šezdeset i neke odlučeno je da se prostor očisti i da se na njemu podigne spomen-dom, a ispred njega spomenik majke s detetom u naručju. U prostorijama doma postoji bioskopska, odnosno pozorišna sala, a na spratu je bila stalna muzejska postavka posvećena radničkom pokretu i KPJ. Sva ta obeležja ničim nisu podsećala na tragičan događaj, pa su, naročito Srbi, stalno prigovarali i zahtevali da se mesto dodatno obeleži.

Uoči rata devedesetih prostor je preuređen i na osnovu umetničke kreacije tu su podignuti porta i obeležja koja podsećaju na „narikače”, odnosno žene koje plaču. Na njima su ispisana i imena 1.564 stradala srpska muškarca do kojih je došla specijalna komisija koja je na tome radila nekoliko godina. Problem u sakupljanju imena je bio u tome što su u hram, s obećanjem da će biti prekršteni, dovođeni Srbi sa Korduna. Ovde ih nije bio dosta pošto su mnogi pobijeni ranije.

U maju iste godine vatrenim oružjem su pobijeni svi glinski Srbi od 16 do 66 godina. Majka s detetom je uklonjena uz objašnjenje da ona predstavlja blagostanje i sreću, a na tom mestu se dogodilo nešto što nema veze s tim pojmovima. Kad je propala Krajina sa spomen-obeležja su odnete „narikače” sa imenima stradalih. Majka sa detetom je vraćena.

Na spomen-dom je najpre stavljen veliki natpis „Hrvatski dom”, onda je zbog pritiska javnosti stavljena tabla s znatno manjim, ali istim tekstom – Hrvatski dom. Koliko takav spomenik podseća da su na tom mestu šest dana i šest noći klani nedužni Srbi – ne treba ni komentarisati.

Sudbina katoličkog hrama u Glini je nešto drugačija. Njega su bespotrebno eksplozivom srušile lokalne srpske „vojskovođe” 1991. i tako dale doprinos tragičnoj sudbini svog naroda na Baniji i Kordunu. Kod rušenja katoličkog hrama nije bio žrtava, a na tom mestu su konzervisani temelji crkve da, kako piše na prigodnoj tabli, trajno svedoče o nedelima „srbo-četnika”.

Onom ko zna za ova događanja ne treba ni da se objašnjava zašto su se Srbi usprotivili novoj hrvatskoj državi koja ima ista obeležja kao i NDH, a nastala je krajem prošlog veka. Oružani sukobi u Glini 1991, pedeset godina nakon pokolja u glinskoj crkvi, započeli su sporadičnim pucanjem hrvatskih dragovoljaca na obeležja na mestu pokolja i tako uspešno izazvali komšije Srbe.

U kolonama proteranih Srba 1995. bio je i Ljuban Jednak, jedini preživeli u masakrima iz 1941. Umro je u izbeglištvu kao što se to događa mnogim njegovim zemljacima.


Komentari14
3f557
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Анка
Срам те било Хрватска! Грози ми се на твој нацифашизам!
фалсификат
Мало ко је у СФРЈ знао за усташке злочине, сем међу собом потомци покланих ... Све се чинило да се заташка истина, а прошлост фалсификује.
kievskaya rus'
@Димитрије Мита Sabirni logor Jasenovac (i njegovi podlogori) nije bio samo logori smrti, već i radni logor. A što se tiče broja ubijenih i u Jasenovcu i cijeloj bivšoj Jugoslaviji za vrijeme WW2, pročitajte knjigu "Sahrana jednog mita" (B. Kočović) ili barem na internetu pogledajte na brojke koje je autor iznio u svojoj knjizi. Matematika je egzaktna nauka, a statistika daje broj žrtava vrlo približan stvarnom broju.
Димитрије Мита
"nije bio samo logori smrti, već i radni logor"... Све сте тиме рекли, и потврдили моје рјечи у пређашњем Вам одговору.
Preporučujem 5
kievskaya rus'
Naravno da (skoro) svi rođeni u SFRJ znaju za zločin u glinskoj crkvi, ali, ovo više izgleda kao zagrijavanje ovoga lista ("Politike") pred "Oluju" i histeriju koja s obje strane treba uskoro početi. Zašto "Politika", koja očito želi biti jedan kulturan srpski list, ne počne barem malo pisati i o zločinima koji su u 20. stoljeću počinjeni u srpsko ime i srpskom rukom. U čemu se razlikuju ovi zločinci iz Gline 1941., i oni iz Višegrada 1992?
Sara
A da li su po tebi trebali da cekaju ustaski noz kao s proleca 1942 kada je u Starom Brodu i Milosevicima pobijeno 6000 nenaoruzanih civila???Znali su Srbi odlicno sa kim imaju posla.Oni koji igraju fudbal sa odsecenim ljudskim glavama su zveri iste one koje pune Evropu danas.I raspitaj se kada je i ko obelezio mesto tog stradanja-Tito nije siguro!
Preporučujem 7
Милан Крајишник
За разлику од Хрвата ми своје злочине не славимо, приписујете нам неке злочине..... а колко сте нас убили, да смо ми вас тад толико, не би вас било данас. Једноставно мрзите нас, то се и дан данас види и кроз задњих 100 година, Ваш патриотизам се своди на мржњи Срба, што више то си већи Хрват.
Preporučujem 9
Prikaži još odgovora
Igor G.
U sredu u podne je obelženo 20 godina od zločina počinjenog u Višegradskom naselju Bikavac, gde su snage Vojske Republike Srpske (VRS) zarobile, a potom zapalile više od 70 Bošnjaka - žena, dece i staraca. Nisu ni srbi-patriJote baš takva nevinašca. Eto kako izgleda kada se žrtva pretvori u zločinca.
Osceola
Baš me zanima na koji način zločin 1992. godine opravdava zločin iz 1941.?!?! znači ustaški psihopatski monstrumi su znajući da će neki monstrumi srpke nacionalnosti 1992. učiniti zločin nad Bošnjacima poklali 1564 potpuno nevina srpska civila.. ??!! NARAVNO DA TREBA PISATI I NE PRESTATI DOK NE BUDE U GLINI SPOMENIK, OGROMAN, KAO ŠTO JE OGROMAN BROJ ŽRTAVA. ZLOČIN U GLINI NI PO ČEMU NIJE MANJI NEGO ZLOČIN U SREBRENICI, (a o monstruoznosti Jasenovca , Stare Grdaiške , itd da i ne govorim..strah Srba od novih ustaških i handžar klanja je 90. tih bio sasvim opravdan, i samo neljudske kreature mogu da ga osporavaju. (evo recimo ja mogu da razumem da Bošnjaci u Srebrenici i okolini, ili u Višegradu, na sličan način imaju pravo da strahuju od srpskih zločina).
Preporučujem 4
Brane
U tekstu Politike piše o stradanjima Srba i mi tu čitamo, normalni se zgražavaju...a ti se baviš prebrojavanjima.,,Nije davno bilo, zaboravio si čemu to vodi?
Preporučujem 7
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja