petak, 24.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:56

Obnova gradića Pejtona – od temelja

Drvene montažne kućice koje zbog dotrajalosti ne budu mogle da se rekonstruišu biće srušene i ponovo podignute prema projektu arhitekte Ranka Radovića
Autor: Daliborka Mučibabićpetak, 29.07.2016. u 16:49
(Фото З. Анастасијевић)

Publiku koncertne predstave „Doček” prekosutra će zakupci u gradiću Pejtonu na Čuburi pod vedrim nebom dočekati sa dobrom vešću – Zanatski centar „Vračar” uobličen kao pčelinje saće sa brojnim uličicama i pjacetama biće od temelja obnovljen sledeće godine. I to prema originalnom projektu arhitekte Ranka Radovića.

Ovo obećanje čelnika grada dobilo je 36 korisnika lokala koji se duže od decenije bore za opstanak autentičnog vračarskog centra na kojem uprkos krizi i odumiranju starih zanata odoleva nekoliko zanatlija: pečatorezac, krojač, obućar i graver. Obnovi prethodi izrada planskog dokumenta u koji će biti ucrtane montažne drvene kućice i na osnovu kojeg će biti izdata građevinska dozvola za rekonstrukciju.

– Obnova ne isključuje rušenje objekata ako procena stanja kompleksa pokaže da neke kućice moraju da se poruše i na njihovom mestu sagrade identične. One koje zub vremena nije dokrajčio neće se uklanjati, ali zatvoreni prolazi i pjacete i nadzidani objekti moraju da se vrate u prvobitno stanje – kaže Milutin Folić, gradski urbanista.

Zakupci koji duže od decenije strepe da će lokali u kojima zarađuju za život biti sravnjeni sa zemljom, kažu da sada veruju obećanju grada i dali su saglasnost da se kompleks uredi u skladu sa prvobitnim projektom arhitekte Radovića. On je preminuo 2005. godine, a njegovo ime ovekovečeno je centralnim trgom u kompleksu gradić Pejton sa spomen-pločom.

– U vreme obnove korisnici lokala neće plaćati porez i zakupninu – kaže Tamara Rumenović, zakupac lokala i jedna od pokretača peticije protiv rušenja koju je za 11 godina potpisalo više od 35.000 ljubitelja čuburskog orijentira.

U njemu su mnogi ugledni Beograđani, poput Libera Markonija, Mome Kapora, Bogdana Tirnanića, ispisivali stranice anala ovog sada već istorijskog mesta. Bez podrške brojnih glumaca, književnika, muzičara i umetnika koji u gradić Pejton dolaze na čašicu i razgovor odavno bi na tom mestu nikli javna garaža, muzički ili tržni centar.

Zato će gostovanje „Hleb teatra” u nedelju još jednom dokazati da za umetnike raznih profila gradić Pejton može da postane dom. 


Komentari18
ca37f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

nenad
nisu dotrajale.
Милош Лазић
Пејтон би требало сачувати зато што је то последње уточиште чубурског духа, једино што је опстало од некада распеване периферије о којој данас "брину" њени нови житељи. Можда би требало поново оживети Либерову идеју да се низ страћара што се прижа Макензијевом од Пејтона ка Славији сачува тако што ће се претворити у београдски Монмартр. Уосталом, Београд је жешће и савесније рушен у миру него у своим ратовима што су протутњали његовим атаром, ваљда је ред да нешто и сачувамо?
nenad
ne moraju da se ruse, samo da se saniraju i osveze. ne treba im ni rekonstrukcija...samo malo sanacije i farbe....
Donji Ritopek
Ovaj Sava mora da je iz donjeg Ritopeka, jer bi bilo nemoguce da takav kalibar komentara proistice iz Gornjeg Ritopeka, ili, recimo, Padinske Skele. O Rakovici da i ne govorimo, to je vec stratosfera. Covek je strucnjak za sve iz te svoje stale u donjem Ritopeku. Kazes ne polemises sa kometatorima, pa onda izvoli objasni zasto "ste" protiv ovog projekta i sta podrazumeva"te" pod "lepom zgradom"? Aaaaa? I ko ste to "mi", da nisi ti neko carstvo dobio u amanet?
aleksandar
Gradic Pejton, kome niko ne osporava glupo ime, koje po meni vrlo lako moze da se promeni. U svakom slucaju ovaj trzni centar je arhitektonska dragocenost. Arhitekta i profesor Ranko Radovic je tako velliko ime i pored zgrade Ateljea 212 jako malo drugih njegovih projekata je izvedeno u Beogradu. Cuvajmo ovu celinu, zasluzila je!
Сава Прокоповић из Ритопека
Опет окрећу ствар. Полемишу са коментарима, а не са темом. Али да кажемо неколико рећи у вези Маринкове баре и Пашиног брда. Улица Пеке Павловића и остале око те улице, су биле наслоњене на Мокролушки поток, који је туда пролазио. На место њега изграђен је главни београдски колектор. И ту је била бара, баруштина. Населили су је људи из Јужне Србије (сада БЈР Македонија). Пашино брдо, такође на Вождовцу, је право брдо, доминира крајем, које су после назвали Лекино брдо (кажу, по Александру Ранковићу Леки). На том Пашином брду комунисти су имали стратиште 1944/45. године, где су убијали преживеле београдске Србе. Сада је ту највећи затвор у Европи, Окружни затвор у Београду, познат као ЦЗ (централни затвор), а преко пута улице Господара Вучића је стадион Обилића. Тема је, рушити или не рушити ћумезе на Чубури, зване градић Пејтон. Ми тражимо да се руше и да се изгради лепа зграда. Узгред, и пројектант је знао да су објекти привремени и због тога су ружни и од дрвета.
Preporučujem 4
profesor književnosti
Slažem se s oba komentara. Beograđani vole da nadevaju imena delovima grada, ili nekim karakterističnim mestima, na pr, "Kod konja", kod Liona, kod JUGODRPA, itd. I naravno, svi kažemo, kod Bajlonijeve ili Bajlonove pijace, kod Cvetka, kod Djerma, ili šta god, a što se izmena naziva ulica tiče, dve glavne avenije u Beogradu nisu promenile imena pod Karađorđevićima, Bulevar Kralja Aleksandra, Obrenovića, ili Miloša Velikog. Pa i ja sada kažem Trg Marksa i Engelsa ili Ulica maršala Tita, jer se to tako zvalo u vreme mog detinjstva. A propos, neku menzu studentsku u vreme studija mojih roditelja zvali su "Tri kostura", pa čak je i Atelje, ovde pomenut, dobio ime po broju stolica. A ni Marinkova bara nije "bara", niti je Lekino brdo, brdo. ali ovo je tema za neku drugu priču, a pogotovu za gospodina iz Ritopeka!
Preporučujem 5
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja