četvrtak, 12.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:02

Vojska otkupila istorijski monitor „Sava”

Ministarstvo odbrane priprema restauraciju broda sa kojeg su 1914. ispaljene prve austrougarske granate na Beograd. – Zaštićeno kulturno dobro prebačeno u sidrište kod Ušća
Autor: Nikola Belićponedeljak, 01.08.2016. u 11:00
Некадашњи „Бодрог” у сидришту код Ушћа (Фото Министарство одбране)

Vršnjak „Politike”, porinut pod imenom „Bodrog” u Budimpešti 1904. godine, više ne služi kao pristan na beogradskoj Adi Huji. Brod sa kojeg je 28. jula 1914. počeo austrougarski napad na Beograd i Veliki rat, biće spasen od zaborava i restauriran.

U Ministarstvu odbrane potvrđuju da su za 2.250.000 dinara otkupili ovo istorijsko blago koje svedoči o pobedi Srbije u Prvom svetskom ratu jer je taj brod postao ratni plen Vojske Kraljevine Srbije. Proglašen je zaštićenim kulturnim dobrom 2006. godine i trenutno se nalazi u sidrištu Vojske Srbije na Ušću.

Bez obzira na svoj značaj, stari monitor (model oklopljene topovnjače), koji je po prelasku pod zastavu Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca dobio i danas aktuelni naziv „Sava”, u leto 2014. stotu godišnjicu od početka Prvog svetskog rata dočekao je potpuno zaboravljen. Nagrizen rđom, korišćen je da bi preko njega pristajala druga plovila. I tada su postojali planovi da se brod sanira i sačuva, ali se u to vreme još nalazio u privatnom vlasništvu AD „Dunav grupa Agregati – Novi Sad”. Takođe, nije bilo rešeno da li će staranje o njemu konačno biti povereno Ministarstvu kulture ili Ministarstvu odbrane.

Odlučeno je da to, ipak, bude vojska. „Sava” je očišćena od korozije i prljavštine i izgleda mnogo bolje nego pre pola godine. U Upravi za odnose s javnošću Ministarstva odbrane za „Politiku” kažu da je ova topovnjača otkupljena u oktobru prošle godine, a potom prebačena na lokaciju kod vojnog sidrišta na Ušću.

– Formirana je Projektna grupa Ministarstva odbrane i Vojske Srbije za sprovođenje mera za sanaciju i restauraciju. Njen zadatak je da sagleda stanje broda i proceni koje je mere potrebno preduzeti. U toku je izrada Projekta za sanaciju, koja će najverovatnije biti izvođena u nekoliko faza, u skladu s prilivom sredstava za tu namenu – dodaju u Ministarstvu odbrane.

Oni podsećaju da je ova topovnjača bila u sastavu Dunavske flote koja je imala zadatak da u prvim satima rata napadne Beograd. U dejstvima su, osim ovog broda, bila angažovana i plovila „Temeš” i „Samoš”.

– „Bodrog” je i u toku 1914. i 1915. učestvovao u bombardovanjima glavnog grada Srbije i kao podrška napadima. Danas predstavlja raritet svetskih razmera, kao jedini preostali bojni brod iz grupe rečnih monitora sa kojih je izvršen prvi artiljerijski udar u Prvom svetskom ratu. Jedan je od svega deset plovila tog tipa na svetu – ističu u Ministarstvu odbrane.

Monitor koji je danas usidren na Ušću i očišćen od blata i rđe sa Ade Huje, na početku Velikog rata bio je usidren u Zemunu, u blizini lokacije gde se i sada nalazi. Odatle je bio pripremljen za dejstva po glavnom gradu Kraljevine Srbije. Granatirao je i jedinice odbrane Beograda majora Dragutina Gavrilovića, koje su nemačke i austrougarske trupe potisnule u oktobru 1915.

Brod je učestvovao i u okršajima u Drugom svetskom ratu, tri puta je tonuo i tri puta je izvlačen na površinu reke. U toku napada srpske artiljerije, 31. oktobra 1918, „Bodrog” se nasukao i našao na rečnom dnu. Vojska Kraljevine SHS izvukla ga je 1920. godine. Monitor je potom 1941. stradao sa nestankom prve Jugoslavije, kada ga je u Aprilskom ratu potopila vojska koja nije želela da „Sava” padne u ruke Nemcima. To se desilo 12. aprila u blizini Zemunskog keja, opet nedaleko od lokacije gde se „Sava” danas nalazi.

Drugi put ovaj brod su iz reke izvukli pripadnici Nezavisne države Hrvatske 1942. i koristili ga za čuvanje istočnih granica svoje kvislinške tvorevine. Posada odana režimu Ante Pavelića, međutim, u septembru 1944. bila je primorana da ponovo potopi monitor, i to u Savu kod Slavonskog Broda.

Treći put bivši „Bodrog” se vratio u život 1951. godine, u doba Federativne Narodne Republike Jugoslavije, a posle remonta uključen je u Rečnu flotilu JNA. Konačno, vojnu službu brod „Sava” je završio 1959, a tri godine kasnije preuzelo ga je preduzeće „Heroj Pinki”. To preduzeće, a s njim i razoružani monitor, prešlo je u sastav „Dunav grupe” i privatizovano je, pa je ovaj brod već, kao zaštićeno kulturno dobro, 2012. prebačen iz Novog Sada na Adu Huju.

Monitor koji je tri puta potapan, svoje „penzionerske dane”, kako najavljuju u Ministarstvu odbrane, trebalo bi da provodi kao brod-muzej. Posle sanacije, biće odlučeno na kojoj će lokaciji posetioci moći da na njemu dožive istoriju.

 

Mađarska „Lajta” kao primer

Kao jedan od uzora za preuređenje „Save” u turističko-kulturnu znamenitost mogao bi da posluži i primer iz Mađarske. Tamošnja država restaurirala je monitor „Lajta”, koji je porinut još 1871. godine. Takođe je učestvovao u akcijama na rekama u Prvom svetskom ratu, ali je „Bodrog” kao istorijski simbol u prednosti, zbog toga što je učestvovao u prvim operacijama u Velikom ratu.

Kad je reč o monitorima, u jugoslovenskom i srpskom rečnom brodarstvu važnu ulogu igrao je i brod „Drava”. To je jedino plovilo koje je u Aprilskom ratu uspelo da napadne neprijateljsku teritoriju. Nije potopljen sa ostalim brodovima kako ne bi pao u ruke okupatora, pa je nanosio gubitke oružanim snagama Osovine na Dunavu između Bezdana i Čelareva. Postoje podaci da je posada „Drave” pogodila više aviona i čak sa uspehom bombardovala aerodrom Mohač u Mađarskoj i odbijala napade neprijateljskih plovila. Ovaj monitor pod jugoslovenskom zastavom na kraju je stradao od avio-bombi i potonuo.


Komentari11
ee153
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Lopovska posla
Lopovska posla. U julu 2013. godine pokrenuta je nezavisna inicijativa i napisan projekat za zastitu, restauraciju i pretvaranje ovog broda u plovni muzej. Tada je, zajedno sa zaposlenima Muzeja nauke i tehnike, kontaktirano Ministarstvo spoljnih poslova i zajedno zapocet rad na realizaciji, sve u skladu sa predstojecom stogodisnjicom pocetka Prvog svetskog rata. Ubrzo nakon toga, smenjeni su zaposleni Ministarstva spoljnih poslova a paralelno sa tim vojska je, kao jedna od zainteresovanih strana, "preuzela projekat". Tudj, naravno - o brodu pre toga nisu imali pojma, slusali su otvorenih usta ono sto im je predoceno. Tada su se nezavisni autori i strucnjaci muzeja povukli. Bilo bi lepo da Politika objavi ovaj komentar i tako se sazna istina.
Mrgud
Ja bih na ovo dodao da je vojska imala svoju sansu '91. Pedeset godina su se skolovali, hranili, naoruzavali, dobijali stanove i vikendice, da bi, kada je trebalo, dopustili da nas razore politicari i na povrsinu izbiju svo najgori. Ta vojska se obavezala da ce sluziti narodu i braniti Jugoslaviju, kakva god ona bila. Jedini zadatak nisu ispunili kada je za to dosao trenutak. O tome sta su za to vreme i nakon toga radili i cime se bave ne bih raspravljao. Eto, ta ista vojska sada zabada nos u tudje tanjire.
Preporučujem 7
burazerskaposla
Ne mislim da treba raspravljati ko je dosao na ideju, samo sam ukazao da se neko skolovao, istrazivao, radio, napisao projekat i osmislio jedan muzej, u pravom trenutku, da bi ucinio nesto konkretno za nasu kulturu. Onda su ti, koji su trebali da taj posao podrze i finansiraju, prakticno oteli ideju, ogolili je, unazadili i prakticno obesmislili, te se sada njome hvale. To je sve sto sam zeleo da kazem. Preduzece iz Novog Sada imalo je nameru da brod pokloni muzeju nauke, odnosno da u zamenu za bilo kakav drugi plovni pristan. Vojska je sve, prakticno zaustavila i upropastila. Umesto da imamo jedan moderan, promisljen, ziv muzej, imacemo prefarbanu i konzerviranu olupinu koja nista nece govoriti eventualnim posetiocima. To je rezultat sveukupnog drustvenog stanja: nestrucnosti, bahatosti, bezobrazluka, primitivizma, nepotizma..
Preporučujem 7
Prikaži još odgovora
PRL
Vest za svaku pohvalu. Isto bi trebalo uraditi sa monitorom "Drava".
Šanjika
Raduje me što će se "Bodrog" očuvati i siguran sam da će naša vojska dobro obaviti posao. Ja sam Mađar i ne vidim da to ima ikakve veze s revizijom bilo kakvih istorijskih referenci. Uostalom, Mađarska je ta koja je zabila poslednji klin u kovčeg KK monarhije, detronizacijom Karla Habzburškog. Brod je ratni trofej pobednika, slavne Srpske vojske, koja je na kraju porazila oholog i nadmoćnog agresora.
Neša (Glodur)
Odnos Srbije prema "istorijskom blagu" i "zaštićenom kulturnom dobru" najbolje opisuje samu (zvaničnu) Srbiju. Uzgred, plašim se da u ovo vreme revizije istorije i obnavljanja Austro-ugarske Srbija ne spašava "svoj" brod zarad sebe; autor u tekstu navodi da je reč o brodu "sa kojeg je 28. jula 1914. počeo austrougarski napad na Beograd i Veliki rat". Nema stvari koju nećemo uraditi protiv sebe, a predstaviti je korisnom.
dacinmuz
Ваљало би онда и археолошко налазиште у Винчи дати војсци на старање. Очигледно да знају боље од министарства културе.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja