subota, 06.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 01.08.2016. u 11:00 Nikola Belić

Vojska otkupila istorijski monitor „Sava”

Ministarstvo odbrane priprema restauraciju broda sa kojeg su 1914. ispaljene prve austrougarske granate na Beograd. – Zaštićeno kulturno dobro prebačeno u sidrište kod Ušća
Некадашњи „Бодрог” у сидришту код Ушћа (Фото Министарство одбране)

Vršnjak „Politike”, porinut pod imenom „Bodrog” u Budimpešti 1904. godine, više ne služi kao pristan na beogradskoj Adi Huji. Brod sa kojeg je 28. jula 1914. počeo austrougarski napad na Beograd i Veliki rat, biće spasen od zaborava i restauriran.

U Ministarstvu odbrane potvrđuju da su za 2.250.000 dinara otkupili ovo istorijsko blago koje svedoči o pobedi Srbije u Prvom svetskom ratu jer je taj brod postao ratni plen Vojske Kraljevine Srbije. Proglašen je zaštićenim kulturnim dobrom 2006. godine i trenutno se nalazi u sidrištu Vojske Srbije na Ušću.

Bez obzira na svoj značaj, stari monitor (model oklopljene topovnjače), koji je po prelasku pod zastavu Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca dobio i danas aktuelni naziv „Sava”, u leto 2014. stotu godišnjicu od početka Prvog svetskog rata dočekao je potpuno zaboravljen. Nagrizen rđom, korišćen je da bi preko njega pristajala druga plovila. I tada su postojali planovi da se brod sanira i sačuva, ali se u to vreme još nalazio u privatnom vlasništvu AD „Dunav grupa Agregati – Novi Sad”. Takođe, nije bilo rešeno da li će staranje o njemu konačno biti povereno Ministarstvu kulture ili Ministarstvu odbrane.

Odlučeno je da to, ipak, bude vojska. „Sava” je očišćena od korozije i prljavštine i izgleda mnogo bolje nego pre pola godine. U Upravi za odnose s javnošću Ministarstva odbrane za „Politiku” kažu da je ova topovnjača otkupljena u oktobru prošle godine, a potom prebačena na lokaciju kod vojnog sidrišta na Ušću.

– Formirana je Projektna grupa Ministarstva odbrane i Vojske Srbije za sprovođenje mera za sanaciju i restauraciju. Njen zadatak je da sagleda stanje broda i proceni koje je mere potrebno preduzeti. U toku je izrada Projekta za sanaciju, koja će najverovatnije biti izvođena u nekoliko faza, u skladu s prilivom sredstava za tu namenu – dodaju u Ministarstvu odbrane.

Oni podsećaju da je ova topovnjača bila u sastavu Dunavske flote koja je imala zadatak da u prvim satima rata napadne Beograd. U dejstvima su, osim ovog broda, bila angažovana i plovila „Temeš” i „Samoš”.

– „Bodrog” je i u toku 1914. i 1915. učestvovao u bombardovanjima glavnog grada Srbije i kao podrška napadima. Danas predstavlja raritet svetskih razmera, kao jedini preostali bojni brod iz grupe rečnih monitora sa kojih je izvršen prvi artiljerijski udar u Prvom svetskom ratu. Jedan je od svega deset plovila tog tipa na svetu – ističu u Ministarstvu odbrane.

Monitor koji je danas usidren na Ušću i očišćen od blata i rđe sa Ade Huje, na početku Velikog rata bio je usidren u Zemunu, u blizini lokacije gde se i sada nalazi. Odatle je bio pripremljen za dejstva po glavnom gradu Kraljevine Srbije. Granatirao je i jedinice odbrane Beograda majora Dragutina Gavrilovića, koje su nemačke i austrougarske trupe potisnule u oktobru 1915.

Brod je učestvovao i u okršajima u Drugom svetskom ratu, tri puta je tonuo i tri puta je izvlačen na površinu reke. U toku napada srpske artiljerije, 31. oktobra 1918, „Bodrog” se nasukao i našao na rečnom dnu. Vojska Kraljevine SHS izvukla ga je 1920. godine. Monitor je potom 1941. stradao sa nestankom prve Jugoslavije, kada ga je u Aprilskom ratu potopila vojska koja nije želela da „Sava” padne u ruke Nemcima. To se desilo 12. aprila u blizini Zemunskog keja, opet nedaleko od lokacije gde se „Sava” danas nalazi.

Drugi put ovaj brod su iz reke izvukli pripadnici Nezavisne države Hrvatske 1942. i koristili ga za čuvanje istočnih granica svoje kvislinške tvorevine. Posada odana režimu Ante Pavelića, međutim, u septembru 1944. bila je primorana da ponovo potopi monitor, i to u Savu kod Slavonskog Broda.

Treći put bivši „Bodrog” se vratio u život 1951. godine, u doba Federativne Narodne Republike Jugoslavije, a posle remonta uključen je u Rečnu flotilu JNA. Konačno, vojnu službu brod „Sava” je završio 1959, a tri godine kasnije preuzelo ga je preduzeće „Heroj Pinki”. To preduzeće, a s njim i razoružani monitor, prešlo je u sastav „Dunav grupe” i privatizovano je, pa je ovaj brod već, kao zaštićeno kulturno dobro, 2012. prebačen iz Novog Sada na Adu Huju.

Monitor koji je tri puta potapan, svoje „penzionerske dane”, kako najavljuju u Ministarstvu odbrane, trebalo bi da provodi kao brod-muzej. Posle sanacije, biće odlučeno na kojoj će lokaciji posetioci moći da na njemu dožive istoriju.

 

Mađarska „Lajta” kao primer

Kao jedan od uzora za preuređenje „Save” u turističko-kulturnu znamenitost mogao bi da posluži i primer iz Mađarske. Tamošnja država restaurirala je monitor „Lajta”, koji je porinut još 1871. godine. Takođe je učestvovao u akcijama na rekama u Prvom svetskom ratu, ali je „Bodrog” kao istorijski simbol u prednosti, zbog toga što je učestvovao u prvim operacijama u Velikom ratu.

Kad je reč o monitorima, u jugoslovenskom i srpskom rečnom brodarstvu važnu ulogu igrao je i brod „Drava”. To je jedino plovilo koje je u Aprilskom ratu uspelo da napadne neprijateljsku teritoriju. Nije potopljen sa ostalim brodovima kako ne bi pao u ruke okupatora, pa je nanosio gubitke oružanim snagama Osovine na Dunavu između Bezdana i Čelareva. Postoje podaci da je posada „Drave” pogodila više aviona i čak sa uspehom bombardovala aerodrom Mohač u Mađarskoj i odbijala napade neprijateljskih plovila. Ovaj monitor pod jugoslovenskom zastavom na kraju je stradao od avio-bombi i potonuo.

Komеntari11
a9c80
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Lopovska posla
Lopovska posla. U julu 2013. godine pokrenuta je nezavisna inicijativa i napisan projekat za zastitu, restauraciju i pretvaranje ovog broda u plovni muzej. Tada je, zajedno sa zaposlenima Muzeja nauke i tehnike, kontaktirano Ministarstvo spoljnih poslova i zajedno zapocet rad na realizaciji, sve u skladu sa predstojecom stogodisnjicom pocetka Prvog svetskog rata. Ubrzo nakon toga, smenjeni su zaposleni Ministarstva spoljnih poslova a paralelno sa tim vojska je, kao jedna od zainteresovanih strana, "preuzela projekat". Tudj, naravno - o brodu pre toga nisu imali pojma, slusali su otvorenih usta ono sto im je predoceno. Tada su se nezavisni autori i strucnjaci muzeja povukli. Bilo bi lepo da Politika objavi ovaj komentar i tako se sazna istina.
Mrgud
Ja bih na ovo dodao da je vojska imala svoju sansu '91. Pedeset godina su se skolovali, hranili, naoruzavali, dobijali stanove i vikendice, da bi, kada je trebalo, dopustili da nas razore politicari i na povrsinu izbiju svo najgori. Ta vojska se obavezala da ce sluziti narodu i braniti Jugoslaviju, kakva god ona bila. Jedini zadatak nisu ispunili kada je za to dosao trenutak. O tome sta su za to vreme i nakon toga radili i cime se bave ne bih raspravljao. Eto, ta ista vojska sada zabada nos u tudje tanjire.
burazerskaposla
Ne mislim da treba raspravljati ko je dosao na ideju, samo sam ukazao da se neko skolovao, istrazivao, radio, napisao projekat i osmislio jedan muzej, u pravom trenutku, da bi ucinio nesto konkretno za nasu kulturu. Onda su ti, koji su trebali da taj posao podrze i finansiraju, prakticno oteli ideju, ogolili je, unazadili i prakticno obesmislili, te se sada njome hvale. To je sve sto sam zeleo da kazem. Preduzece iz Novog Sada imalo je nameru da brod pokloni muzeju nauke, odnosno da u zamenu za bilo kakav drugi plovni pristan. Vojska je sve, prakticno zaustavila i upropastila. Umesto da imamo jedan moderan, promisljen, ziv muzej, imacemo prefarbanu i konzerviranu olupinu koja nista nece govoriti eventualnim posetiocima. To je rezultat sveukupnog drustvenog stanja: nestrucnosti, bahatosti, bezobrazluka, primitivizma, nepotizma..
Prikaži još odgovora
PRL
Vest za svaku pohvalu. Isto bi trebalo uraditi sa monitorom "Drava".
Šanjika
Raduje me što će se "Bodrog" očuvati i siguran sam da će naša vojska dobro obaviti posao. Ja sam Mađar i ne vidim da to ima ikakve veze s revizijom bilo kakvih istorijskih referenci. Uostalom, Mađarska je ta koja je zabila poslednji klin u kovčeg KK monarhije, detronizacijom Karla Habzburškog. Brod je ratni trofej pobednika, slavne Srpske vojske, koja je na kraju porazila oholog i nadmoćnog agresora.
Neša (Glodur)
Odnos Srbije prema "istorijskom blagu" i "zaštićenom kulturnom dobru" najbolje opisuje samu (zvaničnu) Srbiju. Uzgred, plašim se da u ovo vreme revizije istorije i obnavljanja Austro-ugarske Srbija ne spašava "svoj" brod zarad sebe; autor u tekstu navodi da je reč o brodu "sa kojeg je 28. jula 1914. počeo austrougarski napad na Beograd i Veliki rat". Nema stvari koju nećemo uraditi protiv sebe, a predstaviti je korisnom.
dacinmuz
Ваљало би онда и археолошко налазиште у Винчи дати војсци на старање. Очигледно да знају боље од министарства културе.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja