ponedeljak, 26.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 31.07.2016. u 14:40

NBS: Građani Srbije sve više kupuju iz fotelje

(Фото Анђелко Васиљевић)

Da građani Srbije sve više kupuju iz fotelje, preko Interneta, potvrđuju i podaci Narodne banke Srbije, dok pojedina istraživanja kartičarskih kompanija pokazuju da se onlajn najviše pazari garderoba, nakit, kozmetika, karte za putovanja.

U prva tri meseca ove godine, prema podacima NBS, građani su imali najviše transakcija platnim karticama preko Interneta u evrima, odnosno imali su ukupno 396.802 plaćanja u toj valuti, a slede dolari sa 360.972 plaćanja, dok su na trećem mestu dinarske transakcije, kojih je bilo ukupno 244.330.

U podacima centralne banke, koji su dostavljeni Tanjugu, navedeno je i da je u prva tri meseca ove godine ukupna vrednost plaćanja u domaćoj valuti iznosila gotovo milijardu dinara, u evrima oko 17 miliona evra, a u dolarima oko 7,8 miliona.

Takođe, u prvom kvartalu bilo je i plaćanja u britanskim funtama, ukupno 28.915, zatim u mađarskim forintama 5.242 plaćanja, pa 3.988 plaćanja u ruskim rubljama, 1.177 u hrvatskim kunama i 1.796 u švajcarskim francima.

Prosečna vrednost jednog plaćanja, prema NBS, zavisno od valute, iznosila je 4.091 dinar, 43 evra, 22 dolara, 162 švajcarca.

Na ovogodišnjoj konferenciji Blogomanija, kartičarska kompanija Visa naručila je anketu među učesnicima, koja je pokazala da 71 odsto učesnika onlajn kupovinu obavlja jednom mesečno, a u grupi anketiranih prednjače žene od 25 do 35 godina (60%).

Anketa dalje otkriva da 26 odsto ispitanika, svaki četvrti, kupuje onlajn dva do tri puta mesečno, dok 13 odsto to radi više puta nedeljno.

Upitani šta najčešće kupuju onlajn, 58 odsto anketiranih navelo je garderobu, nakit i kozmetiku, pri čemu žene čine 90 odsto ove grupe. Slede turistički proizvodi i usluge kao što su karte, rezervacija hotela, izleti, koje je navelo više od 20 odsto anketiranih.

Rezultati ukupnih plaćanja karticama onlajn, prema podacima koje banke dostavljaju Narodnoj banci Srbije, u 2015. godini je bilo 740.647 transakcija u dinarima ukupne vrednosti od 3,32 milijarde dinara.

U stranim valutama, u 2015. ukupno je ostvareno 2.083.900 transakcija. Najveći broj plaćanja bio je u evrima, 55 miliona evra i u američkim dolarima, 25 miliona dolara.

„Očekujemo da će se trend rasta transakcija kupovine roba i usluga preko interneta platnim karticama i drugim platnim instrumentima nastaviti jer će tome doprineti nova zakonska rešenja kada su u pitanju platne usluge”, rekli su Tanjugu u Narodnoj banci.

Naime, od 1. oktobra 2015. godine u primeni je Zakon o platnim uslugama koji je donet u cilju modernizacije nacionalnog platnog sistema i stvaranja pravnog osnova za pojavu i razvoj inovativnih oblika plaćanja, a naročito onih koji će doprineti razvoju kupovine roba i usluga preko interneta.

Ovim zakonom se, dodaju, pored banaka, na tržište uvode i nove platne institucije i institucije elektronskog novca.

Zakonom se uređuje i elektronski novac kao digitalni ekvivalent gotovog novca, što je ukupno doprinos unapređenju i razvoju e-trgovine u Srbiji.

NBS napominje da je od 1. oktobra 2015. godine počela da se primenjuje nova Odluka o sadržini, rokovima i načinu dostavljanja podataka koje pružaoci platnih usluga dostavljaju centralnoj banci, pa podaci za prvo tromesečje 2016. godine nisu konačni, ali NBS ne očekuje veća odstupanja, prenosi Tanjug.

Komentari6
f7490
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

dipl. agronom
Kako žive tako i kupuju...Iskrena sućut...
re-evolucija
Vremenom drustvo se menja, tehnologije napreduju , a sa njima i nacin konzumiranja. Nek se malo stariji ( od 45 pa na vise) sete kako se "konzumiralo pre 20 -25 godina, a da ne govorim o 80-im. Internet je kolateralna steta komercijalnih odnosa, mada nije bas sve tako jednostavno. Probajte , na primer, da kupite neku robu na Amazonu (americki sajt) iz Nemacke - reci ce vam da ne moze i preusmerice vas na nemacki sajt gde je isti proizvod skuplji. Drugo i ako porucite neku robu iz inostranstva , u principu, postoji carina na proizvod. Trece, ako imate problem sa porudzbinom nije uvek jednostavno reklamirati - po kom zakonu da tuzite i gde ako niste zadovoljni uslugom. Cetvrto - normalno je da je jeftinije - prodavnice ne uzimaju marzu ( plate, lokal, porez,..). Ukratko - internet trgovina ima svojih prednosti i mana i svidelo se to nama ili ne ona je tu da ostane neko vreme.
Мега Цар
Шта да радимо, кад смо слепо црево универзума коме пар увозника одређује шта сме да купи? Ствари које сам поручио преко интернета сигурно нисам могао да нађем у Србији - од опреме за специфичан модел камере, преко спортске опреме, алата, електронике... могао је део тога и овде да се набави, али 40% скупље, преко "увозника" или огласа. Па сад ти бирај, да ли да за ситницу од 10-15$ даш 50-60$ у Србији или поручиш са нета.
savan
Fotelja nazalost postaje zastitni znak Srbije u svim podrucjima.Uh bre samo malo da "ispruzim noge"
Balkanska ruta
Gradjani sami glavacke uskacu u evidenciju NBS koja radi 24h protiv njih. Time zatvaraju radna mesta i na adresi dobijaju robu treceg i cetvrtog ranga. Trguju preko slicica sa kraja sveta, pri tom im novac zadrzavaju razne svetske "NBS" po kursevima koje zele, sa "povlacenjem sredstava na izabrani dan", rezervacijama unedogled.. A onda dolazite u postu gde vam carina predje vrednost robe uz pomoc debele knjige.. To sve ako imate srece.. Jer roba obavezno nestane ukoliko nema pracenje..to radnici poste ne prastaju.
Petar petrovic
Zatvaraju radna mesta samo prodavcima u tržnim centrima. Već dugo se ništa bitno ne proizvodi kod nas. Što se tiče ekonomskog momenta, tu uopšte niste u pravu. Zahvaljujući visokim maržama naših uvoznika/prodavaca kupiti nešto preko interneta sa sve carinom (ako je ima) i pdv-om je jeftinije često oko 50%, a nekada i 90%.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja