sreda, 15.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 01.08.2016. u 22:00 Aleksandar Miletić
DESET NEZABORAVNIH OLIMPIJSKIH TRENUTAKA NAŠEG SPORTA

Od „Tito protiv Staljina” do Miličinog zlata

U istoriji dužoj od veka naš sport je imao mnogo blistavih momenata na najvećoj smotri sporta, a ovde su samo neki...
Наши кошаркаши прослављају пласман у финале у Мексико Ситију 1968. (Фото Радиша Младеновић)

U istoriji dužoj od veka naši olimpijci su osvojili 102 medalje na najvećoj smotri sporta, računajući tradiciju Jugoslavije, a neki od tih uspeha su ušli u legendu. Ovde predstavljamo samo deset „nezaboravnih trenutaka”, koje smo odabrali sa željom da vas u par koraka provedemo kroz sve epohe našeg olimpijskog sporta, a ne da vam ovu listu nametnemo kao nešto obavezujuće. Mnogi od vas će sigurno imati drugačijih „deset naj, naj”...

HELSINKI 1952 (Fudbal: Jugoslavija – SSSR 5:5, 3:1)

Agencija Rojters je meč Jugoslavija – SSSR, 20. jula 1952, nazvala „utakmicom veka”. Na ovaj duel se gledalo kao na sudar dvojice vođa svojih zemalja – Tita i Staljina. Zbog rezolucije Informbiroa, Jugoslavija je bila pod „sankcijama” istočnog bloka, a sovjetski sportisti su se prvi put pojavili na Igrama.

Umesto jedne, odigrale su se dve nezaboravne bitke u Tampereu (domaćin Igara bio je Helsinki). Kada je prva počela, izgledalo je da će Jugosloveni zgromiti protivnika. Međutim, uprkos vođstvu od 5:1, 15 minuta pre kraja, Sovjeti se nisu predavali. Izjednačili su na 5:5 a proslavio se trostruki strelac Vsevolod Bobrov. Pošto u produžecima nije bilo pogodaka, zakazan je novi susret, kroz dva dana.

Sovjetski Savez je poveo s 1:0, ali su Jugosloveni ipak pobedili s 3:1. Dok su se sovjetski fudbaleri odmah vratili vozom za Lenjingrad, jugoslovenski su nastavili put ka srebrnoj medalji: u finalu su izgubili sa 2:0 od najslavnijeg mađarskog tima. Moskovski klub CDSA, (ranije CDKA, sada CSKA), verovatno zato što je bio vojni, rasformiran je, a dosta reprezentativaca je kažnjeno, mada nije bilo hapšenja. Sve jugoslovenske igrače, pa i selektora Tirnanića i trenera Pogačnika, po povratku u zemlju Tito je nagradio sa po 100 dolara.

Naši fudbaleri uoči utakmice sa Sovjetskim Savezom u Tampereu 1952.  
Foto privatna svojina

RIM 1960 (Fudbal: Jugoslavija – Danska 3:1)

Fudbaleri su osvojili svoje jedino zlato do kog su stigli zahvaljujući svom umeću ali i sreći. U finale su ušli preko žreba, pošto je u polufinalu bilo nerešeno i posle produžetaka – protiv Italije 1:1 (0:0, 0:0). Srećni šešir iz kojeg je predsednik Fife Stenli Raus izvukao cedulju s imenom „Jugoslavija” pripadao je dr Mihailu Andrejeviću, članu Fife. U finalu je savladano najveće iznenađenje turnira Danska (nešto pre turnira u avionskoj nesreći su joj poginuli neki igrači), sa 3:1 (2:0). Strelci su bili Galić u 2, Matuš u 13. i Kostić u 70. za „plave”, a F. Nilsen u 90. minutu za Dance. Jugosloveni su od 37. minuta igrali bez Galića koga je italijanski sudija Lo Belo isključio zbog toga što ga je, navodno, opsovao.

MEKSIKO SITI 1968 (Vaterpolo: Jugoslavija – SSSR 13:11)

Posle tri druga mesta, u Helsinkiju 1952, Melburnu 1956. i Tokiju 1964, vaterpolisti su najzad postali olimpijski šampioni i to u velikom stilu. Na putu do finala Zoran Janković je protiv Japana (17:2) postao jedini vaterpolista koji je u jednom olimpijskom vaterpolo meču dao 10 golova. U nezaboravnom susretu za prvo mesto, posle produžetka pobeđen je Sovjetski Savez s 13:11 (11:11) koji je zahvaljujući belgijskom sudiji Fuksu postigao sve golove iz četveraca. U produžecima se proslavio Uroš Marović sa dva gola.

MEKSIKO SITI 1968 (Košarka: Jugoslavija – SSSR 63:62)

Košarkaši prvi put igraju u finalu koje je istorijsko uopšte za olimpijski košarkaški turnir, jer reprezentacije SAD i SSSR prvi put nisu odlučivale o šampionu od pojave SSSR na svetskoj sceni. U polufinalu, sedam sekundi pre kraja, Vladimir Cvetković je pogodio oba slobodna bacanja (63:60), za pobedu 63:62 pred 25.000 ljudi u meksičkoj dvorani. „Tajms” je napisao za Cvetkovića: „Čovek čeličnih živaca”. Igrač koji je u detinjstvu imao tešku povredu ruke (samo pukim slučajem izbegao amputaciju) postaje strelac koševa koji su zadivili svet. Jugoslovenski košarkaši osvajaju svoje prvo olimpijsko odličje, srebrno, posle poraza od SAD u finalu (65:50).

MINHEN 1972 (Rukomet: Jugoslavija – ČSSR 21:16)

Istorijski događaj za naš rukomet ali i rukomet uopšte pošto se ovaj sport prvi put pojavio na Olimpijskim igrama, ne računajući veliki rukomet koji se igrao u Berlinu 1936. Šampion je faktički odlučen u polufinalu u kojem su „plavi” savladali svetske prvake Rumune sa 14:13, a finale s Čehoslovacima pretvorilo se u egzibiciju – 21:16. Taj naš sastav, koji je vodio savezni kapiten Vlado Štencl, kasnije je nezvanično proglašen za najbolji jugoslovenski državni tim svih vremena, računajući sve sportove, mada po broju medalja nije bio u vrhu. Taj naziv je zaslužio zahvaljujući svom načinu igre, borbenosti, drugarstvu, stručnom vođenju...

LOS ANĐELES 1984 („boing 747”)

Jugoslavija je osvojila 18 medalja, duplo više od svog prethodnog rekorda iz Moskve 1980. (oba puta Igre su bile nekompletne zbog bojkota, prvi su vodile SAD a drugi SSSR). Sedam zlatnih odličja osvojili su vaterpolisti, rukometaši, rukometašice, bokser Anton Josipović, rvači Vlado Lisjak (grčko-rimski stil) i Šaban Trstena (slobodan stil) i kanu dvoklek Matija Ljubek, Mirko Nišović koji se okitio i srebrom, a ono je pripalo i bokseru Redžepu Redžepovskom, kajakašu Milanu Janiću i rvaču Refiku Memiševiću. Za bronze su se izborili fudbaleri, košarkaši, bokseri Mirko Puzović i Azis Salihu, rvači Jožef Tertei (grčko-rimski) i Šaban Seidi (slobodan) i veslački dubl-skul Milorad Stanulov, Zoran Pančić.

Zbir od 18 medalja (7, 4, 7) mnogi u našoj delegaciji su u šali dovodili u vezu s „boingom 747” kojim se jugoslovenski olimpijski tim vratio u zemlju. Ujedno je zabeležen i najbolji plasman svih vremena, deveto mesto, u konkurenciji 141 zemlje. Iza su ostale Južna Koreja, Velika Britanija, Francuska, Holandija, Australija...

SEUL 1988 (Jasna Šekarić)

Jasna Šekarić je osvojila zlato i bronzu u streljaštvu na svom prvom učešću. Kasnije je ušla u istoriju kao jedini olimpijac na svetu koji se takmičio ispod pet različitih zastava: Seul 1988 (SFRJ), Barselona 1992 (IOP – bela zastava sa olimpijskim krugovima, izum premijera Velike Britanije Džona Mejdžora, pošto je Jugoslavija bila pod sakncijama), Atlanta 1996 (SRJ), Sidnej 2000 (SRJ), Atina 2004 (SCG), Peking 2008 (Srbija), London 2012 (Srbija). Ona je naš rekorder sa sedam učešća. Na svom debiju isti podvig kao i ona, u istom sportu, ostvarila je i Aleksandra Ivošev koja je u Atlanti 1996. bila naš junak, osvojivši zlato i bronzu (dva od četiri naša odličja).

SIDNEJ 2000 (Odbojka: Jugoslavija – Rusija 3:0)

Istorijski uspeh jugoslovenske odbojke ostvaren je u Sidneju. Generacija koja je od Evropskog prvenstva 1995. u Atini redovno osvajala odličja na najvećim takmičenjima, u velikom stilu je postala šampion. Tako je tadašnji predsednik OS Jugoslavije Aleksandar Boričić ispunio obećanje dato u Atlanti posle prve olimpijske medalje, bronze („U Sidneju ćemo ići na zlato”).

Jugosloveni su od četvrtfinala savladali redom tri svetske sile u odbojci, a opet su bili kobni za šampione: u Atlanti su izbacili Brazil, a sada Holandiju sa 3:2 (25:21, 18:25, 25:18, 30:32, 17:15). U polufinalu je u jednom dahu zbrisana Italija, sa 3:0 a za 73 minuta selektor Zoran Gajić je na terenu držao jednu istu postavu: Vladimir i Nikola Grbić, Vujević, Mešter, Gerić, Miljković i Mijić. Finale je trajalo pet minuta kraće: Jugoslavija – Rusija 3:0 (25:22, 25:22, 25:20).

PEKING 2008 (Plivanje: Čavić – Felps)

Milorad Čavić je osvojio srebro u trci na 100 m delfin. Izgubio je za jednu stotinku od Majkla Felpsa (SAD) u najkontroverznijoj plivačkoj trci na Olimpijskim igrama svih vremena. Publika je bila u šoku, svi su bili ubeđeni da je Čavić prvi dotakao zid, ali se na ekranu prvo pojavilo ime plivača čiji sponzor „Omega” je bio oficijalni merač vremena... Neki smatraju da je Felps „jednostavno morao da uđe u istoriju” (svih osam zlatnih odličja na istim Igrama). Prošle godine Mark Spic (sedam zlatnih medalja u Minhenu 1972) izjavio je da je dobio poruku od „Omege” da je Čavić stigao na cilj pre Felpsa...

LONDON 2012 (Milica Mandić)

Milica Mandić je osvojila prvu zlatnu medalju za Srbiju na Olimpijskim igrama. Tekvondo postaje nacionalni sport u našoj zemlji. Temelj ovog senzacionalnog uspeha jeste trener Dragan Jović koji je prodao stan i prešao u podstanare da bi došao do „sredstava” za pravljenje šampiona u sportu čije ime do skora mnogi kod nas nisu znali pravilno da izgovore...

Komentari0
6977c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja