sreda, 20.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:47

Zašto je PKB skinut sa berze

Odlukom da umesto otvorenog postane zatvoreno akcionarsko društvo poslat signal da se traži dugoročno rešenje ali i da se tako otvara mogućnost da ne objavljuju neke bitne događaje kao što je prenos vlasništva
Autor: Ivana Albunovićutorak, 02.08.2016. u 21:05
Следећи корак је прелазак ПКБ-а у власништво државе (Фото Танјуг)

Skupština PKB pre nekoliko dana donela je odluku da umesto otvorenog postane zatvoreno akcionarsko društvo. Kako kažu stručnjaci to je novi signal da se traži dugoročno rešenje za ovaj beogradski kombinat ali da ono neće biti kroz prodaju akcija tog preduzeća na Berzi što bi toj transakciji ipak dalo veću dozu transparentnosti.

Ovu odluku nadležni su opravdali pokušajem da se smanje troškovi poslovanja. Kako je rečeno kada se kompanija listira na Berzi zakonski rokovi za sazivanje sednica organa društva znatno su duži, a postoje i dodatni troškovi koji su rezultat ovakve forme privrednog društva. To je za Tanjug potvrdio i direktor PKB-a Dragiša Petrović, ističući da je Skupština akcionara donela odluku o delistiranju isključivo da bi se racionalizovali troškovi.

Za Nenada Gujaničića, iz Vajs brokera, ovo je prilično tanko obrazloženje budući da se PKB i do sada kotirao na Berzi a nije bio listiran te su mu i finansijske i svake druge obaveze (pa čak i transparentnost) bile male. Kako kaže, svega osam kompanija je listirano na Beogradskoj berzi i one su na osnovu ugovora dužne da objavljuju kvartalne finansijske izveštaje i sve druge koji su bitni za njihovo poslovanje.

– PKB kao i mnoge druge kompanije imaju male zahteve u smislu transparentnosti objavljivanja i svode se na objavu godišnjeg finansijskog izveštaja i najavu o održavanju redovne Skupštine akcionara koja mora da se održi do kraja juna. To se da videti i iz njihove dosadašnje korporativne prakse – kaže Gujaničić. On smatra da je pravi razlog ovakve odluke to što im se pruža mogućnost da ne objavljuju neke bitne događaje kao što je recimo prenos vlasništva.  Najnovija odluka PKB je ističe zakonom utemeljena jer svako akcionarsko društvo, koje ima manje od 10.000 akcionara, ne mora da bude javno akcionarsko društvo ako postoji većinska odluka skupštine. Jedina njihova obaveza u tom slučaju je da isplate male akcionare koji se sa tim ne slažu.

Pojedini mediji objavili su i da je u paketu sa odlukom o delistiranju odlučeno i da akcije u vlasništvu Grada Beograda budu prenete na državu. Iako je iz gradske uprave to ubrzo demantovano, pod obrazloženjem da bi tome moralo da prethodi odobrenje Skupštine grada i Vlade Srbije, nezvanično se može čuti da bi to mogao da bude sledeći korak u rešavanju sudbine ovog preduzeća. Kao i da bi upravo iz statusa državnog preduzeća mogao da potraži strateškog partnera zainteresovanog za ulaganje u tu kompaniju.

Do 2008. godine PKB je bio društveno preduzeće a potom je podržavljen. Tadašnja neplaćena dugovanja od poreza i doprinosa država Srbija je konvertovala u vlasništvo u ovom preduzeću. Ubrzo je, ugovorom o poklonu, 99,7 odsto akcija preneto na Grad Beograd koji od tog trenutka od države zvanično preuzima upravljanje korporacijom. Međutim da bi se uopšte započeo proces privatizacije država je zadržala deo građevinskog zemljišta oko Pupinovog mosta, dok je preostalo zemljište uknjiženo na PKB.

U Gradskoj upravi rekli su da je pitanje prebacivanja PKB-a sa Grada Beograda na Republiku Srbiju svakako jedna od opcija koje su načelno razmatrane jer, po zakonu, samo država može da sklopi strateško partnerstvo, a ne i lokalna samouprava.

– Dakle, radi se o razmatranju mogućnosti da se proširi izbor modela privatizacije – navode oni.

Na odustajanje od starog modela privatizacije odlučilo se jer prethodni tender i pored velikih očekivanja nije uspeo. Na prvom javnom pozivu po početnoj ceni od 156 miliona evra (što je polovina procenjene vrednosti stalne imovine) nije se javio nijedan ponuđač što je izazvalo polemike da li PKB uopšte i treba prodavati.

Kako kažu predstavnici oba sindikata ovog preduzeća sada će PKB verovatno po istom principu ponovo biti vraćen republici što je za zaposlene, ističu, pozitivan pomak ali i šansa da nađu boljeg socijalnog partnera pred predstojeću privatizaciju od koje se ne odustaje. Po modelu koji je bio započet na prodaju nije stavljena firma već imovina preduzeća dok se zaposleni nigde nisu pominjali što je, kako su upozoravali, značilo neizvesnost za oko 2.000 radnika zaposlenih u PKB-u.

– Ono što sada znamo jeste da se definitivno odustalo od tog modela privatizacije koji nije bio dobar ni za koga i da će se verovatno ići na strateško partnerstvo. Poslednje rukovodstvo Grada nije se pokazalo kao dobar gazda PKB-a, čak su i javno govorili da ih upravljanje korporacijom ne zanima – kaže Nikola Lazić, predsednik Nezavisnog sindikata.

Profesor Ljubodrag Savić kaže da ne može sa sigurnošću da protumači šta država dalje planira ovim potezom.

– Po zakonu više ne postoji društvena svojina. Mora da se privatizuje ili da ide u stečaj i država je pritisnuta rokovima. PKB i pored gubitaka nije za stečaj. Deluje mi kao da ne mogu tako brzo da nađu dobrog strateškog partnera i da bi vraćanjem u državno vlasništva mogli da ga štite. To bi bilo prihvatljivo jer preduzeća u državnoj svojini, kao i javna preduzeća poput EPS-a, nemaju rok do kada moraju da budu privatizovana – objašnjava naš sagovornik. On smatra da PKB ima ogroman potencijal, uz napomenu da država može da bude vlasnik ali da ne sme da bude upravljač jer „ne postoji dovoljno jaka profitna motivisanost kao kod privatnih preduzeća”.

Njegovo mišljenje je da svakako ovaj kombinat ne treba ispuštati iz ruku. Dugoročno, za PKB bi najbolje bilo da se kroz dokapitalizaciju ili uz pomoć manjinskog strateškog partnera (jednog ili više) pa čak i prodajom manjinskog paketa akcija na Berzi obezbede, osim primarne ratarske i stočarske proizvodnje, i prerađivački kapaciteti kao preduslov za opstanak. To bi, ubeđen je, PKB za nekoliko godina moglo da vrati među najbolja preduzeća u Srbiji jer donosi veliku domaću dodatu vrednost.

– Takođe postoji mogućnost i postavljanja profesionalnog menadžmenta. U svetu to uglavnom dobro funkcioniše i pored nekih manjkavosti. Smatram da bi to moglo da bude krajnje rešenje u slučaju PKB-a – kaže Ljubodrag Savić.


Komentari3
13d63
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

артиљерац
Пре пар година,вратим се с пута ноћу касно.Не могу да спавам,пустим ТВ. Не сећам се који канал,није битно.Иде емисија о немачкој "Државној пољопривредној корпорацији",којој је директор Др тај и тај,кога поставља Бундестаг.Та ДРЖАВНА НЕМАЧКА корпорација обрађује 1,5 милиона хектара,од Баварске до Балтика и Данске.Основна намена је пуњење државних робних резерви,и на тај начин,држање цена основних животних намирница под контролом.Како.бре,у Немачкој може,а код нас не може. Како Немачка МОЖЕ да има такву корпорацију,а Србија мора све да приватизује по сваку цену.А питам се,одонда,зашто је та емисија ишла у пола 2 ноћу,кад нико не гледа.Што је не приказаше у неком ударном термину.Није то без врага,што би рекли комшије Хрвати.
Доријан
Краљевчанин ..тачно у центар, не видим како ћемо се са тиме изборити, нисмо више људи.
Preporučujem 5
Краљевчанин
На жалост ситуација је критична. Некада су се људи који овако воде и третирају Србију називали издајницима и могло им се судити за велеиздају. Сада је то више немогуће, јер је велеиздаја укинута. Све се ради смиљшено, и хируршки прецизно. За коју годину ће мо бити земљ која неће имати ништа своје. То раде страни плаћеници. И ако су ови термини превише пута коришћени и више немају ту тежину, нажалост је тако.
Preporučujem 22

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja