nedelja, 21.04.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:12

Todorčevo – zatrpani biser praistorijske civilizacije

Brajan Henks i Rodžer Dunan, arheolozi sa univerziteta u Pitsburgu i Šefildu, skeniraće 13 hektara tla usred privredne zone „Feniks” kako bi utvrdili granice zaboravljenog arheološkog nalazišta
Autor: Brane Kartalovićsreda, 03.08.2016. u 09:05
Затрпано археолошко благо усред индустријске зоне „Феникс” (Фото: Б. Карталовић)

Kragujevac – Poznati američki i engleski arheolozi stižu danas u Kragujevac kako bi započeli skeniranje tla ispod čije se površine nalazi kulturno blago koje istoriju ovog grada seli daleko u prošlost, u doba starčevačke i vinčanske kulture iz šestog milenijuma pre nove ere. Brajan Henks i Rodžer Dunan, profesori sa univerziteta u Pitsburgu i Šefildu, prema rečima arheologa iz ovdašnjeg Zavoda za zaštitu spomenika kulture, dolaze sa zadatkom da utvrde granice Todorčeva, arheološkog nalazišta koje je 1991. godine otkrio naš arheolog Dimitrije Madas.

Istraživačko područje se prostire na čak 13 hektara zemljišta, a kuriozitet je da se ono nalazi na samom ulazu u grad iz pravca Batočine, usred novoformirane privredne zone „Feniks”.

– Kragujevački Zavod za zaštitu spomenika kulture na ovaj način obnavlja saradnju sa Univerzitetom u Pitsburgu koja je započela još šezdesetih godina prošlog veka, kada je Dragoslav Srejović radio iskopavanja u obližnjem Divostinu, jednom od najvećih praistorijskih lokaliteta u Evropi. Kolege Henksa i Dunana interesuje, naravno, i Todorčevo. Reč je o arheološkom nalazištu na kome su prva istraživanja obavljena pre četvrt veka, 1992. godine. Posle toga je sve zatrpano, zbog čega je Todorčevo pomalo i zaboravljeno – kaže za „Politiku” arheolog Marija Kaličanin-Krstić, otkrivajući da bi, posle novih iskopavanja, jedan deo ovog arheološkog nalazišta trebalo da bude pretvoren u prezentacioni centar praistorijskog nasleđa Šumadije.

Nova iskopavanja na Todorčevu, u zavisnosti od obima radova, mogu koštati i nekoliko miliona evra, ali bi čitav posao mogao da se isplati, ne samo kad je reč o kulturnoj dimenziji ovog poduhvata. Prema rečima arheologa Slavice Đorđević, takođe zaposlene u gradskom Zavodu za zaštitu spomenika kulture, prezentacioni centar praistorijskog nasleđa Šumadije mogao bi postati i značajan turistički potencijal Kragujevca.

– Teško je takve centre praviti u Divostinu, u Grivcu ili Kusovcu gde su, takođe, locirane praistorijske naseobine koje svedoče o starčevačkoj i vinčanskoj civilizaciji. To su sela sa privatnim imanjima, ali zona „Feniks” je u vlasništvu grada i na odličnoj je lokaciji, na ulazu u Kragujevac sa auto-puta Beograd–Niš, gde se, uostalom, nalazi i gradsko sajmište. Budući da je čitava zona „Feniks” namenjena izgradnji privrednih objekata, jedan deo Todorčeva morao bi da se izdvoji i zaštiti – objašnjava naša sagovornica, navodeći da je ova oblast regulisana Zakonom o javnoj svojini Republike Srbije.

Lepenski vir na obali Dunava kraj Donjeg Milanovca mami istraživače i turiste iz celog sveta, ali arheološka nalazišta u okolini Kragujevca koja, takođe, svedoče o starčevačkoj i vinčanskoj civilizaciji, nisu ništa manje značajna, kaže Marija Kaličanin-Krstić.

– Istočna Srbija je poznata po rimskom nasleđu, Raška oblast po srednjovekovnom, ali Šumadija dominira po praistorijskom nasleđu sa kojom šira javnost, nažalost, nije upoznata. Baš u okolini Kragujevca nalaze se neki od najznačajnijih lokaliteta koji govore o životu u staroj eri, a Todorčevo je, bar prema istraživačkom području, svakako jedno od najvećih na Balkanu – kaže ovaj arheolog kragujevačkog Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Na predlog arheologa Dimitrija Madasa, Todorčevo je 1997. godine proglašeno za kulturno dobro, a tokom iskopavanja koja su pod vođstvom ovog stručnjka obavljena pet godine ranije, na tom lokalitetu su pronađene osnove praistorijskih kuća-koliba, keramičko posuđe, kamene i kremene alatke, ali i opeka. Todorčevo je, zapravo, višeslojno arheološko nalazište koje premošćuje dugačak period, od starijeg kamenog doba pa sve do rimske civilizacije koja se ovde formira u trećem i četvrtom veku stare ere. Time je, kako je napisao arheolog Madas, demantovana priča po kojoj je prva naseobina u dolini Lepenice, na teritoriji današnjeg Kragujevca, podignuta tek u 15. veku nove ere, kako to svedoči „Smederevski defter” – dokument o popisu stanovništva koji su na ovim prostorima sproveli Turci.


Komentari5
31312
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dobrivoje Divjan
Pravo otkrice, jedno od onih koje potkopava nategnutu teoriju o dolasku Slovena na Balkan. Isto tako simbol ne smo naseg siromastva nego i nebrige.
miodrag misković
Šta li je sa naseobinom Crkvine u Stublinama kod Obrenovca. I tu je počelo sa iskopinama ali nešto traljavo. Priča se da je starije naselje od vinčanskog.
Marko Jovanovic
Fantasticno, Srecno vam bilo kao i mom narodu ako ovo uspe!
IZVOR EVROPSKE CIVILIZACIJE
Još jedan dokaz da je na području centralne Srbije nastala PRVA EVROPSKA civilizacija pre 10.000 godina , nazvana po mestu VinČa (pored Beograda), gde je otkiveno najveće arheološko nalazište , ali su ga komunisti zatrpali jer nije bilo sredstava za otkopavanje i ispitivanje ?! U Srbiji su pronađeni dokazi o najstarijim kaledarima na svetu, tako da je za kalendar koji računa vreme 5.508 godina pre Hrista (na svim crkvama koji su izgradili Nemanjići), pravilnije reći SRPSKI kalendar, nego Vizantijski, jer je Vizantijsko carstvo nastale na građenju Kostantinopolja posle IV veka nove ere..
Извинте
Све културне одлике тзв. Византије су српске, не воли то нико да чује али је тако. Стручњаци за кривотворење су све изокренули. Где су ти силни источно римски манастири и фреске? Где су да би их могли назвати византијским? Замислите ви један народ којем непријатељи пишу историју. У нашем случају Немци. И ми то са одушевљењем прихватамо. То је феномен али само у словенском свету. Сви Словени су потпуно поражени.
Preporučujem 18

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja