nedelja, 06.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 03.08.2016. u 08:15 Jovo Bakić
POGLEDI

Brige

Život u 21. veku očigledno malo vredi, čim se ovako masovno i bezdušno otima

U proteklih mesec dana dogodio se ni krajnje zabrinjavajućih pojava. Među njima je teroristički napad u Nici, izveden na najveći dan civilizacije kojoj pripadamo, dan slobode, bratstva i jednakosti, kada je nesrećni, jer onaj koji druge u crno zavija mora biti i sam veliki nesrećnik, kamiondžija pobio osamdeset i četvoro ljudi. Tu je, zatim, i traljavi pokušaj državnog udara u Turskoj, koji je pružio priliku još jednom nesrećniku, turskom predsedniku Erdoganu, da sam izvrši dalekosežni državni udar. Potom je tu niz od četiri oružana napada u sedam dana u Nemačkoj, gde je poginulo trinaestoro ljudi. Naposletku, u Kabulu je, u terorističkom napadu islamista, poginulo osamdeset ljudi.

Nema opravdanja za teroristički čin u kojem stradaju nevini, ma koliko i ma kako razumeli očaj i nemoćni bes koji mogu stajati iza njega. Naime, ubica nedužnih, ne može se zvati nikako drugačije do zločincem. Važi to, utoliko pre, i za neke predsednike SAD. Sadašnji, dobitnik Nobelove nagrade za mir, nedavno je priznao da su bespilotne letelice vojske kojom komanduje ubile u njegovom mandatu ne manje od 116 civila (među njima i 14 svatova u Jemenu). Takođe, važi to i za neke predsednike i premijere starih kolonijalnih sila, koje bi da i dalje uređuju svet, pa bi, utoliko, trebalo čestitati Englezima na glasanju za raspad Ujedinjenoga Kraljevstva i gubitak njegove stolice u Savetu bezbednosti UN. No, to važi i za one koji se, nemoćni da se osvete istinskim zločincima, svete nevinim ljudima.

Teroristički napad u Nici odneo je, između ostalih, živote desetoro dece i bar devetoro stranaca; u Nemačkoj su većinu stradalih činili Turci i Albanci „iz srca Srbije“ (u „srcu“ je tri dana žalosti usledilo, a van srca deci se ni ime ne zna); Turci su se, tokom pokušaja državnog udara, ubijali međusobno, a stradalo ih je više od dve stotine; u Kabulu su masakrirani Hazari, kojih je u Avganistanu oko devet odsto, i koji su već stradali za vreme talibana, samo zato što su šiiti, pa je to sunitskim islamistima dovoljno da ih nemilosrdno ubijaju.

Život u 21. veku očigledno malo vredi, čim se ovako masovno i bezdušno otima. Vrednosti slobode, jednakosti i bratstva među ljudima su skoro beznadežno izdane.

U Francuskoj će vanredno stanje trajati najmanje godinu dana, otkad je u novembru prošle godine, zbog užasnog terorističkog čina, uvedeno. Moguće je da će se ući i u izbore naredne godine u vanrednom stanju, a to bi bio jeziv simbol poraza francuskih više no dvestagodišnjih napora da se izgradi demokratsko društvo, što približnije idealima Francuske revolucije. Bio bi to poraz, ali ne samo Francuza, već i svih ostalih koji veruju u revolucionarne ideale. Činjenica da je Oland, kako ga jedna karikatura prikazuje, tek vođ jedne vlade klovnova (ko pomenu našega Supermena i njegove sluge, Tasovca i Bananamena, a tek Stefanovića i Vulina?), ne pokazuje ništa drugo do kapitulaciju demokratije pred kapitalističkim izazovima.

Naime, u istinski demokratskom, tj. nekapitalističkom, društvu ne bi bilo moguće da se ovakve stvari događaju, pošto bi ljudi nalazili sreću u zemljama rođenja, a u Francuskoj bi svi useljenici bili dobrodošli, jer svojom srećom doprinose njenoj slavi, baš zbog toga što su upravo u njoj ostvarili snove. Nažalost, prethodnu rečenicu će većina čitalaca ovog teksta protumačiti kao ozbiljno zastranjivanje autora, a upravo to označava trenutni poraz ideja Francuske revolucije; ideja, kojima je autor ovoga članka odan, jer misli da plemenitije nisu u istoriji postojale.

U Turskoj su, pak, neprijatelji ovih ideja pobedili. Na stranu to što je Redžep Tajip Erdogan autoritaran; bio je i Josip Broz, ali je, uz sve greške, modernizovao društvo, baš kao i Kemal Ataturk. Ovde je problem, barem za Turke (a većina ih toga nije svesna), činjenica što je Turska, nakon uklanjanja više od 100 generala (ranije je već sličan broj bio sklonjen) ostala s osakaćenom i nesposobnom vojskom, otkrivši svoj bok neprijateljima. Osim toga, prosvetno-naučna elita je desetkovana, a upravo ona vodi ubrzanom društvenom razvoju. Novinari su, takođe, činjenicom da su čitave novinske kuće zatvorene i njihovi najbolji predstavnici uhapšeni, do srži zastrašeni, a bez njih nema kontrole vlasti, što je uslov društvenog razvoja.

Na (polu)periferiji kapitalističkoga sistema, Paštuni i Hazari, Turci i Kurdi, Albanci, Hrvati, Bošnjaci i Srbi, te mnogi drugi, srčano biju tuđe bitke. Jedva preživljavaju, a međusobno se mrze; manjine tlače, ako ih ne ubijaju, kada ih velike sile podržavaju; ili se nadaju da će, predvođeni autoritarnim nacionalnim vođima, otploviti u nesanjane predele sreće i blagostanja.

Docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu

Komentari29
839c8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Мiloš J. Kosovac
Filosofi, kao i svi oni koji razmišaljaju, pitaju se kako dalje? Da li umesto kapitalizma treba tražiti neki drugi sistem? No, nikako da se pritom sete istine - da prema Isusovom moralnom načelu kapitalizam je đavolska težnja ka imanju što više materijalnog, što je sasvim suprotno od težnji ka Produhovljenju, Oboženju. Uоstalom kapitalizam počiva na Sedam smrtnih grehova, što je suprotno od Deset Božjih zapovesti.Jedan od grehova je pohlepa kao pokretačka sila kapitalizma.A pohlepa je sociopatološka kategorija.Kako to kaže francuski filosof Alan Badju: “Kapitalizam je bolest čovečanstva.” No, odabarani umovi ovog sveta tvrde da mi koji smo živeli u samoupravnom socijalizmu videli smo samog Boga.Naime, 1976. povodom dvestogodišnjice nezavisnosti SAD,vladaoci američkog kapitalizma, neko kaže da ih je oko hiljadu, bili su ubeđeni da će poznata grupa umova, mirotvoraca, svojim proglasom sa osvrtom na aktuelne probleme da potvrde predlozima i rešenjima da je kapitalizam najbolji sisitem...
миран
ипак је све ово без везе,некако да се заварa хартија!кући остварујеш 200 годишњу демократију а преко границе сипаш бомбе и отимаш ресурсе.слаба прича,заправо где је ту МОрал?
Џејми Шеј
"дан слободе, братства и једнакости" - da nije preambiciozno? U vreme te francuske revolucije pod zastavom slobode, bratstva i jednakosti, giljotina je radila neprestano i oslobadjala zivota decu te iste revolucije. Francuzi su od toga napravili proizvod, prodali ga i svom narodu i svetu, kome je danas ocigledno istekao rok trajanja.
svetlanast.
Mozete Vi to i bolje, gospodine Bakicu.
Mladen Grujic
Niko pozvaniji da piše o Francuskoj revoluciji od Onore de Balzaka: po vremenskom sinhronizmu, po literarnom talentu, po empatičnoj osećajnosti. Takav pisac i čovek nije birao reči da osudi društvo jednakih i izrazi gnušanje prema novom dobu, koje je zatrlo ne nobles aristokratije, već plemenitost ljudske duše, izražavajući uverenje da restauracija monarhija dolazi kao neizbežna budućnost, kao društveno uređenje jedino primereno ljudskoj vrsti. Hrišćanstvo, revolucija anno domini, elitističko po svom predvodniku, bilo je pogodno kao državna religija i Latini su njegov kapacitet iskoristili do krajnjih resursa, tako da je danas više neupotrebljivo. Elitističko u nastajanju, jeste instrument elite za upravljanje masama. Tako, danas je nulta tačka dve revolucije, koje su deklarativno proglasile jednakost ljudi, francuske buržoaske ili komunizma i hrišćanstva. To duplo golo poništava bilo kakvo dalje građenje društva u kontinuitetu. Nova revolucija je pred nama.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja