nedelja, 09.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 03.08.2016. u 22:05 Živojin Rakočević

Šta sa hramom Hrista Spasa u Prištini?

Neko se posle 17 godina setio kako su bageri oko crkve zakopavali Albance – ništa nije pronađeno, ali je vest o tome ostavila prazninu u kojoj će se nastaviti napadi na svetinju
Црква у Приштини где су недавно обављана ископавања због сумње да се ту налази масовна гробница Албанаца (Фото Живојин Ракочевић)

Pomeranje granica bizarnosti u etničkim odnosima prema drugima, njihovim vrednostima i simbolima postalo je toliko prisutno i kreativno da prosečan stanovnik ovog prostora prečesto izgovara rečenicu: od ovoga nema gore! Samo retki, ili svetitelji ili nihilisti, ovde nisu izgovarali tu čemernu floskulu. Paradoksalno, ona se, uz razna druga nepočinstva, gotovo organski povezala i s jednom crkvom, hramom Hrista Spasa, u centru jednog velikog urbanog centra, tik pored Narodne biblioteke i Univerziteta u Prištini.

Mržnja prema toj građevini, delu arhitekte Spasoja Krunića, poprima takve oblike, da uvek stoji pitanje: šta je sledeće? Neuspeli pokušaj rušenja 1999. godine, pa predlog da se pretvori u memorijalni muzej Albanaca, onda gola pevačica Era Istrefi koja u njoj igra i predstavlja je u spotu kao pakao. Zatim, podstaknuta sirotinja koja je ovde živela i u hramu vršila nuždu, izjava Hašima Tačija da je hram užasno delo Slobodana Miloševića, bezbrojni pokušaji Univerziteta da se sa „njihovog zemljišta“ ukloni crkva. Opet, alpinisti koji se pentraju po njoj, pa natpisi najpogrdnije sadržine na njenoj kupoli, ispod zlatnog krsta...

Na kraju ovog nepotpunog spiska izronila je „činjenica, svedočenje, sumnja“ da se tu nalazi masovna grobnica Albanaca koje su Srbi pobili i zakopali tokom 1999. Tako je nastala glavna vest: masovna grobnica kod crkve u Prištini, negde sa znakom pitanja, a negde i bez njega, dnevni izveštaji i očekivanja nesrećnih porodica, stručnjaka i komisija. Neko se posle 17 godina setio kako su bageri zakopavali Albance oko hrama i to sećanje bilo je povod za munjevitu akciju svih nadležnih institucija. Ta brzina reakcije u direktnoj je vezi sa neprestanim pokušajima da se uništi hram Hrista Spasa u Prištini. Došle su mašine, predstavnici Albanaca i Srba, Srpske pravoslavne crkve, Euleksa i krenulo je raskopavanje.

S južne strane, pored hrama, tamo gde je neko već prokopao kanal, kojim je godinama tekla kanalizacija i odakle se širio jak smrad, sada stoji preorana zemlja i šut, a na severnoj strani vire pokidani komadi bodljikave žice, ankeri od montažnih objekata koje je ovde postavljala britanska vojska. Zapadni, glavni ulaz u crkvu, crni se jer je neko spalio smeće i šikaru koja se tu nakupila, a jedna šipka na gvozdenim vratima je odvaljena, pa se u unutrašnjost ponovo može ući. U dnu dvorišta, uz samu ogradu rektorata, raskopana je treća lokacija u potrazi za ostacima tela, podignut trotoar, zaštićen vodovod, razapete trake, postavljen mrzovoljni stariji policajac da sve to čuva...

Na kraju ništa nije pronađeno, nema nikakvih rezultata, a vest nije, onako udarno i gromoglasno, objavljena u svim medijima. Provukla se tiho i za sobom ostavila prazninu u kojoj će se, verovatno, nastaviti napadi na hram Hrista Spasa u Prištini.  Većina mrzitelja i „aktivista“ koji ga skrnave vest neće čuti, ili neće želeti da je čuju. Šteta je napravljena, bes i stereotipi su potvrđeni, ostaje samo pitanja: ima li gore od ovoga, šta je sledeće i kome treba ovaj zlatni krst iznad Prištine?

Srpski političari su, još pre ove pretrage, uvereni da je vest o masovnoj grobnici lažna, najavili da se, konačno, mora prekinuti kampanja protiv crkve i krenuti u njenu obnovu. Sada i oni ćute, dok po hramu raste drveće i mahovina. Nestanak hrama najpre bi pogodio dvadeset troje prištinskih Srba, preostalih od onih 40.000 koliko ih je ovde bilo 1999. godine. Oni su toliko marginalizovani da se smatra da ne postoje. Međutim, postoji nešto što duboko trese jedno etnokratsko društvo i govori mu šta, već dve decenije, mora da radi jednom od retkih simbola preteklog iza onih koji su nestali. Kako god da se uzme i šta god se radilo tom objektu, on će biti opomena i podsetnik savesti – jednima što ga ne obnavljaju, a drugima što i ovakav stoji nad bivšim, kakvim-takvim, životom.

Komentari12
40f75
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

sasa trajkovic
Crkva je simbol stradanja srba ali i za albance simbol i dokaz srbskih korena i kao takva prepustena na milost i nemilost onih koji je svakako ne zele ali je se plase, ironija je da su mnoge crkve spaljene ali je ona u samom srcu Pristine odolela hordama bezumlja kao trn u oku albanskim separatistima.
BLAZO
Sve ce doc na svoje, samo polako i svjerom u Boga.Dogodine u.........
Зоран Николић ( Ваљево )
Храм Христа Спаса јесте подобије, слика и приличност оног што са Србијом чине и чинише...Храм Божији народа Божијег раскућен тамо где нам је кућа вазда била. Србија и Србље једнако је раскопано, разрушено, понижено и прокажено, распето да не васкрсне, од нељуди и несоја, и наших и њихових...Куд ћемо данас овакви, са трновим венцем на глави и куполи, без олтара и жртвеника, без икона и фресака, бремените душе, неопасани и без светила, без Луче у срцу и светлости у оку, које немило и недраго приличи нам данас? Куд, доли да се вратимо себи, у себи Храм подигнемо, те ће храмови наши, личноносни, Храмове Господње саливати и темељити са угаоним каменом од молитве и покајања, од части и правице, достојанства и духа Васколиког Српства...Даће Бог Свемилосни, даће... Потресан и раздирући текст написасте господине Ракочевићу, сузе је вредан у својој истинитости и честитости! Од срца Вам хвала, нека сам текст буде прва молитва угаоног камена нашег, из којег себе обнављано...
Мирослав
Поставља се питање шта све може лудим главама да падне на памет како би се разрачунали са започетом изградњом верског објекта Храм Св. Спаса! После доласка КФОР-а -Британских мировних снага у Приштини негде у Јулу месецу 1999 године шиптари су подметнули експлозив у унутрашњост Храма, који је на сву срећу није направио велику материјалну штету.Нема много разлике између оних који су поставили експлозив у унутрашњост и ових који поткопсавају темеље Храма. Они ме заистински не чуде, нити њихове намере. Ко зна шта ће све да им падне на памет како би уклонили овај Храм у Приштини. Плаши ме прећутна реакција (ћутање) међународних снага на Косову и Метохији, као и чињеница да шиптари перманентно обмањују светску јавност као и међународне политичке,војне званичнике на Косову и Метохији.Дебело сам забринут за оне шитаре како себе називају (стари приштевци) зашто не подигну глас и стану у заштиту Срба у Приштини и овог верског објекта.
Ступор
Човече зашто Срби у сред Београда не подигну глас? Јој гадног ли времена - за сада смо немоћни, као болесник који нема снаге да једе па мора неко са стране да му држи тањир, главу и јастук. Ето то је наше тренутно стање. А камоли очекивати од других да раде наш посао..
Radoje sa Kosmeta
Neka se Šivtari ne bakću sa Srbskim svetinjama, i da ih sve poruše one su tu i Lazar je tu, i Mrat, i Miloš Obilić i Devet Jugović, svi će tu vječno ostati, a to divljaštvo koje sada dobuje po Kosmetu jednog dana će nestati, jer oni sami to traže svojim ponašanjem. Braća Rusi moraju ispratiti grešku koju je Jeljcin Pijani napravio i grešku Kralja Petra prvog kada ih je posle progona Turaka tu okupio i ostavio na srbska imanja. Kavkazi su njihova domovina i ovih što im je opet Srbija dala jedini izlaz na Jadransko more, Sve će naš brat Putin u tričetiri aviona potovariti i na kavkazim a mi ćemo sagraditi Turističke objekte uz samu obalu Srbskog Mora. Popovi će osveštat kuće koje su od neke vrednosti a ostalo porušiti. Pravoslavni narod koji tu sada živi i oseća se Srbinom ostati će i dalje sa novim komšijama i onim koji su prognati iz obe pokrajine, koje se sada nazivaju Albanijom. Ovo je moje lično mišljenje da treba izvršiti ispravke koje su činjenje Dobročinstvom, a vraćene pokoljom

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja