petak, 16.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:17

Posle „Oluje” skućili se na busijskim ledinama

U naselju između Batajnice i Ugrinovaca živi oko 5.000 ljudi izbeglih iz Dalmacije, Krajine, Slavonije, Bosne... – Sutra uveče u Busijama biće obeležen Dan sećanja na stradale i prognane iz Hrvatske, a meštani očekuju dolazak premijera
Autor: Branka Vasiljevićsreda, 03.08.2016. u 21:05
Насеље у коме су се скућили, основали породице, запослили, пронашли нови живот, али многима мисли и данас одлутају у Хрватску (Фото:графије Драгослав Жарковић)
Нова црква посвећена је Ћирилу и Методију
Припреме за централно обележавања Дана сећања на страдале и прогнане Србе
Бусије – највеће избегличко насеље на Балкану

Miris svežeg asfalta lebdi u vazduhu. Na svakih pedesetak metara putari krpe rupe i uređuju ulice. Pripremaju se Busije, jedno od najvećih izbegličkih naselja na Balkanu, za Dan sećanja na stradale i prognane u akciji „Oluja”. Ovu ledinu „ukleštenu” između Batajnice i Ugrinovaca pre dvadesetak godina naselili su ljudi iz Dalmacije, Slavonije, Krajine... oni koji su u poslednjem momentu spasli glavu pred naletom hrvatske armade.

Tu su se skućili, osnovali porodice, zaposlili, pronašli novi život, ali mnogima od njih misli i danas odlutaju u Hrvatsku.

– Ovdje mi je duša, a u Kninu mi je tijelo. Još mislim na moj rodni kraj. Idem svake godine, ali i kad stignem tamo dočeka me tuga. Ne možete da vidite poznanike, kumove, rođake... Sada tamo živi novi svijet. Kuća u kojoj sam nekad živio napuštena je. Nije uništena, ali propada od samoće. Bile su u njoj nekad hrvatske izbjeglice, ali su i oni otišli. Ni za njih izgleda u Kninu nema života, tamo sada ništa ne radi. Nedavno sam pročitao podatak da se iz kninske opštine u poslednje dvije godine iselilo 4.148 ljudi. Odlaze svi za boljim životom. Mi smo otišli zbog rata, a oni zbog nemaštine – priča Jovan Vučenović, iz Udruženja građana naselja Busije, koji kaže nikad nije ni pomislio da proda ostavljenu imovinu.

Nema kuće bez troje dece
Naselje Busije nastalo je 1997. godine. Okosnicu mesta čini 1.300 placeva raspoređenih na 42 hektara zemljišta PIK „Napredak” iz Stare Pazove. Tu zemlju je opština Zemun isparcelisala i prodala po ceni od 400 nemačkih maraka po aru. U naselju postoji voda, struja, rasveta, stalna gradska autobuska linija 702.  Vrlo je aktivna mala privreda – otvorene su pekare, prodavnice, automehaničarske, bravarske i stolarske radnje.

Na busijskim ledinama pre 17 godina podigao je svoj novi dom i sada tu živi sa porodicom.

– Kada smo se doselili, ovde nije bilo skoro ničeg. Od komšije Živka iz Kistanja, koji je bio jedan od prvih doseljenika u Busije, vukao sam struju i vodu. Prodavnice nije bilo, pa je Živko iz Batajnice dovozio hleb u gajbama i snabdevao sve nas koji smo ovde počinjali novi život. Ali eto uspeli smo trudom i zalaganjem da izgradimo naselje dostojno ljudi. Sada nas ima oko 5.000 jer su nam se priključile izbjeglice iz Bosne – napominje Vučenović.

I njegov komšija Kistanjac Živko Nikolić iz Dalmacije seća se Busija s početka 1997. godine.

– Ni tica, mačaka, pasa ovde nije bilo kada sam došao. Jeli smo samo konzerviranu hranu, nije bilo struje. Prvi trafo izgrađen je ispred moje kuće. Sećam se da me, kada sam u Masarikovoj došao da prijavim priključak, službenica začuđeno pogledala i pitala: „A  gde su ti te Busije?” Nisu ljudi znali ni gde se nalazimo. Isto se ponovilo i u „Vodovodu”, pa čak i u opštini Zemun – priseća se uz osmeh Nikolić.

On svake zime i leta odlazi u selo Ivoševce u kistanjskoj opštini. Tamo mu je devedesetogodišnji otac koji je odlučio da napusti Busije i vrati se u rodni kraj.

– Na početku kada se tata vratio bilo je malo problema. Ali sada je sve u redu. Tamo žive katolici, izbeglice iz Janje sa Kosova i Metohije. Čak je u poslednje vreme ima i mješovitih brakova. Ni ja nemam problema kada dođem. Sa onima sa kojima sam nekad zajedno pio rakiju i jeo jagnjetinu to radim i sada. I pozdravljamo se isto, ljubimo se po tri puta – kaže Nikolić.

Najnovija dešavanja u Hrvatskoj – obaranje presude Alojziju Stepincu, podizanje spomenika Miru Barišiću, atentatoru na jugoslovenskog ambasadora u Švedskoj Vladimira Rolovića, ukidanje presude Branimiru Glavašu zbog zločina počinjenih nad srpskim življem – ponovo su uznemirila i žitelje Busija.

Nova crkva posvećena je Ćirilu i Metodiju.
– Sve smo finansirali sami, ali ni dan-danas niko od nas ne može dobiti vlasnički list zbog toga što su kuće zidane na zemljištu PIK „Napredak”, koji je pre nekoliko godina kupio privatnik. Najviše nam nedostaju vrtić i škola jer je ovo najmlađe naselje u prestonici. Godišnje se rodi pedesetak beba, pa nema kuće bez troje djece. Ali u poslednje vreme odavde i odlazi sve više mladih – krajnje destinacije su Nemačka, Švedska, Norveška... – kaže Jovan Vučenović.

– Ko nije živio u Hrvatskoj i ko ne zna šta se tamo dešavalo i u Drugom svetskom ratu, a i pred ovaj poslednji rat, može se čuditi ovim odlukama. Ali mi ne. Čini nam se da se ustaštvo ponovo povampirilo, ali i da Hrvatska ima zeleno svjetlo od nekoga da ovo radi. Kao da neki žele da rehabilituju fašizam, pa na „malim” slučajevima testiraju javnost. Ovo što se sada dešava tamo mi smo predosjetili još devedesetih – kaže jedan od Busijana, vlasnik jedne od oko dve hiljade kuća.

Zbog pretrpljenog bola iz prethodnog rata, ali i nekih odluka hrvatske države i dalje mnogi iz ovog zemunskog naselja ne idu u rodni kraj. Ima i onih koji nikada nisu ni otišli. Njihova deca i ne znaju kako izgledaju mesta gde su im očevi i dedovi rođeni.

– Kako da idem kad nikad nisam siguran hoće li me „uhititi”. Odete deset puta tamo, a jedanaesti vas privedu jer ste na nekom njihovom spisku zbog, navodno, počinjenih zločina. Uostalom, u poslednjih 20 godina niko iz hrvatskog državnog vrha nas nije pozvao da se vratimo. Nisu nas se doduše sjećali ni ovi naši političari. Premijer Vučić će biti jedini. Kako sam čuo, on će učestvovati sutra na komemoraciji posvećenoj stradalima ali i prognanima u ratu u Hrvatskoj. Očekujemo da će sutra ovde kod nas biti oko 50.000 ljudi – kaže četrdesetšestogodišnji Mišo.


Komentari39
66aa0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ante
Sutra Hrvatska slavi povratak vise od 100.000 Hrvata svojim domovima. Slavi dan kad je sjever i jug Hrvatske napokon povezan. Slavi dan kad je rat gotov. Slave dan kad je stalo granatiranje nasih gradova, nema vise smrti civila u skolama, bolnicama, cestama. Slave dan kad se vojnici vracaju kucama i obiteljima. Slave dan kad se u Dalmaciju vraca turizam, najveci resurs nase drzave. Ali nije gotovo. Treba jos koji dan i prekinuti opsadu Bihaća, spriječiti još goru Srebrenicu, treba još koji dan i dovesti tenkove pred Banja Luku. Ginuli smo i u tuđoj državi, ali znali smo da rat nije gotov dok ne stane i u BiH. I uspjeli smo, ugasili smo svjetlo u Banja Luci. Razbijena obrana oko grada. Stiže zapovijed - STOP. Srbi su pristali otići u Dayton i zaustaviti rat. Sad je stvarno gotovo. Još samo mirna reintegracija našeg simbola, Vukovara. Mirna, s dogovorom i kompromisom. Onako kako je trebalo riješiti sve, odpočetka. Je li nam žao žrtava, pa i srpskih? Jeste. Ali puno više razloga za slavl
Anabela Ana
To bi bilo razumljivo i neko u svetubi poverovao u to. Naravno da ljudi pocev od istog tog Vasingtona ili Berlina, znaju da je to manje od poluistine jer da je tacno onda ne bi bilo potrebno da se protera preko 200 ooo ljudi, da se cinicno tvrdi da su sami otisli i slicno. Uz to proglasiti taj dan, kada su ljudi proterani za drzavni praznik, pa to je jedinstveno. Slucajno je proteran narod koji je izbacen iz ustava pocetkom devedesetih, pa je bio u prethodnim ratovima predvidjen za iseljavanje, pokatolicavanje i ubijanje po principu trecine. Taj narod koji nije optuzio Hrvatsku za genocid (ocigledan) u IISR i koji je trebao Hrvatskoj da dodje do nezavisnosti , zasto to nije postala 1919. ili 1945.? Znam da u Hrvatskoj ima mnogo dobrih ljudi i da nisu svi argumenti na strani Srba, ali je Hrvatima ponudjena netacna vizija identiteta i istorije, a slobodan covek od integriteta ne bi slavio kao praznik, dan kada je neko proteran.
Preporučujem 2
црв
A зар простори Републике Српске Крајине нису махом пусти сада? Насељени римокатолици су отишли даље, према Загребу и иностранству. Хрватска уместо здравог меса, млека, сира и других производа, купује пластику из иностранства, је ли то добит? Хотеле поседују Немци и у њима летују, а Хрвати раде као конобари и чистачице. Добит је за римокатоличку цркву, она је све планирала и извела, наставила геноцид из Другог св. рата. Хрвати су остали без својих православних грађана истог, српског језика, од којих су многи конвертитством настали. Анте, питај за сваки случај да твог ћаћу случајно није Дијана Будисављевић спасла од усташког ножа и дала у католичку породицу ... Никада нећете бити сигурни у то, на стотине хиљада вас загрижених ...
Preporučujem 5
Prikaži još odgovora
Danilo Obradovic
Unesreceni ljudi koji su 90ih verovali i zaklinjali se politici .Tako to biva narod je uvek bio kolateralna steta sto politicari prirede .Svakako je bolno ,mogli su postovat Hrvatsku drzavu u kojoj su trebali ostati i ziveti poput ostalih dvesta pedeset hiljada Srba koji prihvataju HR kao svoju domovinu i postivaju njihove zakone ,rata i stradanja nebi bilo .
Ucviljeni Ceda
Prica je dirljiva, danasnji datum jos vise. Medjutim, ono sto mi je izazvalo osmjeh je cinjenica da je ovaj nesrecni narod ovde smjesten zahvaljujuci Seselju i radikalima. 21 godinu kasnije, evo ih opet i to bas u Busijama. Lijep gest, divna inicijativa. Jednom radikal, uvijek radikal.
Milan
Zahvaljujuci Seseljevoj i Slobinoj megalomaniji oni su tu gde jesu.Tragicno je sto iz toga pouku nisu izvukli a ni ponasanje promenili.
Preporučujem 8
Krsto
Koji izljevi nepoznavanja činjenica, uputno pročitati današnji intervju Mate Granića (vrlo razumnog Hrvata). Druga stvar, deseci tisuća Srba ljetuje na plavom Jadranu, a ovi srpski političari "udarili po svim Hrvatima" i "fašiziraju" cijelu Hrvatsku (to mije malo blesavo i nadrealno) radi istupa marginalnih političara i ekcesa primitivaca, istina, kojima ne treba pridavati pažnju, ali istina je i da nisu pravovremeno i na pravi način "osuđeni" od onih koji trebaju smirivati situaciju, govorimo o vlasti.
Димитрије
Ти не знаде мрети крај сломљеног мача, На пољимa родним, бранећи их часно Китио си цвећем сваког освајача. Певајућ’ му химне, бестидно и гласно. Слободу си вечно, закржљала расо, Чек’о да донесу туђи бајонети, По горама својим туђа стада пас’о, Јер достојно не знаш за Слободу мрети. Покажи ми редом Витезе твог рода, Што балчаком с руку сломише ти ланце, Где је Карађорђe твојега народа, Покажи ми твоје термопилске кланце. С туђинском си камом пузио по блату, С крволоштвом звеrи, погане хијенe, Да би мучки удар с леђа дао Брату, И убио пород у утроби жене. Још безбројна гробља затравио ниси, А крваву каму у недрима скриваш, Са вешала стaрих нови коноп виси, У сумраку ума новог газду сниваш. Бранио си земљу од нејачи наше, Из колевке пио крв невине деце, Под знамењем срама уз име усташе, Ставио си Христа, Слободу и Свеце. У безумљу гледаш ко ће нове каме, Оштрије и љуће опет да ти скује, Чију ли ћеш пушку обесит о раме, Ко најбоље уме да ти командује. - Јован Дучић
Јован I Јовановић - Змај
Димитрије, који је наслов песме, молим те?
Preporučujem 1

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja