ponedeljak, 10.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 03.08.2016. u 13:15

Zašto nema komemoracije žrtvama Oluje?

(Фото Танјуг)

ZAGREB - Povodom predstojećeg obeležavanja 21. godišnjice od vojno-policijske akcije Oluja kao Dana pobede u Hrvatskoj, ali i sećanja na stradanje, patnju i egzodus srpskih civila, više nevladinih organizacija u Zagrebu je pozvalo građane da izraze solidarnost sa žrtvama rata i današnjih društvenih podela.

Oni postavljaju i pitanje zašto uz obeležavanje Oluje ne postoji i odavanje počasti žrtvama ove vojno-policijske akcije kojem bi prisustvovao i hrvatski državni vrh.

Inače, tokom zločinačke vojno-policijske akcije iz Hrvatske je proterano 250.000 Srba, a više hiljada njih je poginulo ili se i dalje vodi kao nestalo.

Na konferenciji za novinare u organizaciji NVO Dokumenta predstavljen je pregled činjenica u vezi procesuiranja ratnih zločina počinjenih u toku i neposredno nakon vojno-policijske akcije Oluja, s osvrtom na 2016.

Na konferenciji za novinare, u Kući ljudskih prava Zagreb govorili su Vesna Teršelič, šefica Dokumente - Centra za suočavanje s prošlošću, Slaven Rašković, koordinator dokumentiranja Ljudskih gubitaka u Hrvatskoj 1991. - 1995. i Beatrice Le Bon Vujanović iz Francuske, koja je javnosti predstavila delove istraživanja u vezi povratka hrvatskih građana srpske nacionalnosti u periodu nakon 1995.

Predstavnici Dokumente su, kako prenose hrvatski mediji, pozvali sve građane i građanke na izražavanje solidarnosti sa žrtvama „s druge strane rata i druge strane današnjih društvenih podela”.

Deo usmrćenih civila tokom i nakon Oluje stradao je u oružanim sukobima a deo ubijenih i nestalih stradali su zbog počinjenih ratnih zločina, istaknuto je.

Istakli su i da žele da se o žrtvama Oluje govori utemeljeno, bez manipulacije brojkama.

Na konferenciji je predstavljen bilans krivičnog progona za zločine počinjene tokom i neposredno nakon Oluje, koja je, kako su ocenili, veoma „mršava”.

Prema tom bilansu tokom i neposredno nakon Oluje pokrenuto je pet krivičnih postupaka. Dva su okončana pravosnažnim presudama u odnosu na četvoricu optuženika, dva postupka, protiv trojice osumnjičenika, još uvek su u toku. Jedan u žalbenoj fazi (Zločin u Gruborima, opt. F. Drljo i B. Krajina) i jedan u fazi podizanja optužnice (Zločin u Kijanima, opt. R. K.) dok je jedan postupak obustavljen usled prekvalifikacije krivičnog dela (Zločin u Ramljanima protiv Ž. Sačića i F. Drlje).

Među neprocesuiranim zločinima na konferenciji za novinare izdvojen je i zločin u Dvoru na Uni. Kako istrage i suđenja nisu završena do danas nije jasno ni ko stoji iza pokolja devetero psihijatrijskih bolesnika i invalida u Dvoru, 8. avgusta, posljednjeg dana akcije Oluja, iako postoje svedoci i snimci.

Kolike su još uvek nelagode u hrvatskom društvu o zločinima tokom i nakon Oluje bilo je vidljivo i u polemikama oko dokumentarnog filma „15 minuta - Masakr u Dvoru” u režiji danskih autora Georga Larsena i Kaspera Vedsmanda, prošle godine prikazanom na Sarajevo film festivalu.

Polemika je započeta u Hrvatskoj nakon krivične prijave u kojoj se, kako se navodi, neosnovano tvrdi da da su hrvatski vojnici počinili zločin mada to u filmu nije nigde direktno navedeno.

Inače, ova konferencija za novinare bila je i prilika da se javnosti po prvi put predstave konkretni podaci i okolnosti u vezi broja stradalih a vezano za pojedine lokacije na kojima su se dogodili zločini tokom i nakon Oluje.

Spomenute podatke Dokumentirani istraživači/ce prikupljaju unutar aktivnosti na dokumentovanju Ljudskih gubitaka u Hrvatskoj 1991. - 1995, s ciljem stvaranja poimeničnog popisa svih žrtava, uz okolnosti njihova stradanja, tokom rata u RH, bez obzira na to kojoj su etničkoj ili verskoj grupi pripadale, koju su političku ili ideološku ideju branile.

Potom je usledio poimenični popis imena žrtava prema kojem je: 6.08.1995. u selu Golubić kraj Knina ubijeno je 10 civila: Jeka Opačić, Zorka Kablar, Vaso Vasić, Nikolu Panića, Branko Radinović, Maša Radujko, Nikola Radujko, Tode Marić, Milka Grubić i Milica Šljivar.

Istog dana u selu Uzdolje kod Knina ubijeno je 8 civila, od čega su Đurđija Berić, Janja Berić, Stevan Berić, Miloš Ćosić, Jandrija Šare, Krstan Šare i Milica Šare postrojeni i streljani dok je Sava Šare ubijena u svojoj kući.

Za vreme Oluje, pa do kraja septembra 1995. u selu Kijani (Gračac), ubijeno je 14 osoba, među kojima devet žena: Dane Bolta, Sava Bolta, Branko Jelača, Marija Jelača, Milica Jelača, Ana Jelača, Smilja Jelača, Dušan Kesić, Mileva Kolundžić, Danica Sovilj, Mara Sovilj, Mira Sovilj,; Rade Sovilj i Vlado Sovilj.

U selu Moko Polje ubijeno je najmanje 6 civila.: Ružica Babić, Stana Popović, Mirko Popović, Stevan Sučević, Jeka Kanazir i Sava Babić.

Navedeno je da brojni izvori govore o 15 ubijenih civila, ali da istraživanje Dokumente još nije potvrdilo ostale žrtve, prenosi Tanjug.

Komentari7
48edb
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

crocar
Nema ni u Srbiji komemoracije ubijenim albanskim civilima,potopljenim u hladnjačama, u Dunavu ili Perućkom jezeru,tajno pokopanim u okolini Batajnice...
Dragan Ličanin
Sve je odrađeno po dogovoru Zagreba i Beograda,tačnije tadašnjih zločinaca na vlasti koji su uništili Jugoslaviju uz pomoć stranaca...Ko šta pita male ljude.
Milica
Oluja, koja se slavi kao Dan pobede u Hrvatskoj, predstavlja način ostvarenja tisućljetnjeg sna i zato nema komemoracije i odavanja počasti žtrvama. Cilj opravdava sredstvo.
crocar
@Milica***Ni san o velikoj Srbiji nije birao sredstva.Samo što se nije ostvario.Problem je što je taj "san" malo smanjio Srbiju umesto da je poveća.Sredstvo se okrenulo protiv cilja.
Tomislav K
Zašto nema ? Isto kao što nema posebnih komemoracija poginulim civilima Berlinčanima 1945. , kojih je bilo preko 100.000. Proslava je što je uništen jedan zločinački režim, koliko god većina civila, osobno, s tim nije imala veze.
Douglas Bader
Tomislave, nema dodirnih tacaka Srba i Srbije sa hitlerovom Nemackom. NDH ima veze i te kako. Ovde se govori o zrtvama gradjanskog rata i civilima koji su bili na pobunjenickoj strani, na otcepljenoj teritoriji. Ja znam da Vi to odlicno znate, ali zbog ostalih citaoca moram spomenuti. Vrtite se u zacaranom krugu izjednacavajuci Zloboleskua i Hitlera...bezuspesno.
Svetozar Milicic, NS
g.Vucicu i svi "srpski" odgovorni, SRAM da vas je sto IGNORISETE nase zrtve i CUTITE pred EU i - savetom UN-a i time pokazujete da svoj sopstveni narod NE POSTUJETE!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja