petak, 07.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 05.08.2016. u 08:00 Milan Četnik
NA GODIŠNjICU HRVATSKE OPERACIJE „OLUJA”

Knin platio ceh mirovnog sporazuma u BiH

Tajming ratne završnice utanačili su Amerikanci. Bil Klinton je želeo drugi mandat, odnosno pobedu na predsedničkim izborima 1996. godine
Слободан Милошевић, Фрањо Туђман и Алија Изетбеговић потписују мировни споразум 14. децембра 1995. у Паризу (Фото Ројтерс)

Račun bosanskog rata nije se mogao izmiriti bez Republike Srpske Krajine. Bolje rečeno, ceh mirovnog sporazuma u BiH morala je platiti kninska republika. Trgovina u trouglu Milošević–Tuđman–Karadžić, cenkanje krvlju, naftom, srpstvom i kvadratnim kilometrima, mogla se potkusuriti jedino totalnom propašću RS Krajine. A da bi cela operacija izgledala kao svršen čin, kao nešto što se nije moglo desiti na drugi način, prethodno je morala stradati i bosanska, tzv. Visoka Krajina (područja Drvara, Grahova, Petrovca i Glamoča) kako bi Knin bio stisnut i s leđa, u smrtna klešta, a teritorija Republike Srpske približila se zadatom komadu prostora BiH od 49 odsto.

Tajming ratne završnice utanačili su Amerikanci. Bil Klinton je želeo drugi mandat, odnosno pobedu na predsedničkim izborima 1996. godine. A izuzetno bitan faktor predsedničkog okršaja jesu preliminarni izbori u državi Nju Hempšir, koji se održavaju godinu dana ranije. Po pravilu, spoljna politika ne može dobiti izbore, ali ona je najbolji način da se oni izgube. A Klinton nije hteo da rizikuje. Bosanski rat morao je biti dokrajčen odnosno uklonjen s naslovnih strana.

Takav posao nije se mogao obaviti bez moćnog saradnika na terenu, pa makar se on zvao i Slobodan Milošević. Lord Dejvid Oven, u svojoj knjizi „Balkanska odiseja”, portretišući Miloševića kaže: „Dobro poznaje Ameriku i znalački će pričati o demokratskoj i republikanskoj politici i promenljivom značaju preliminarnih izbora u Nju Hempširu.”

Dotični Oven, početkom 1995, čekajući na atinskom aerodromu Miloševićev avion koji će ga prebaciti za Beograd, sreo se sa putnicima koji su tim istim avionom stigli iz Beograda. Bili su to Milan Milutinović, tadašnji jugoslovenski ambasador u Grčkoj, i niko drugi do šef Klintonove Demokratske stranke za Nju Hempšir Kris Spajro, koji se vraćao sa ćaskanja s Miloševićem. U razgovoru, Spajro se poverio Ovenu da je Klinton dao instrukciju po kojoj „poslednja stvar koju žele jeste da Bosna postane problem u kampanji u Nju Hempširu” i da je naredio da se sve završi do početka te kampanje.

Izolovan od Beograda i sveta, Karadžić je svoju kanilu za disanje pronašao u liku Franje Tuđmana. Kada je Vojska Republike Srpske ćutke odgledala prvomajsku, zapadnoslavonsku srpsku dramu s druge strane Save, Oven se dosetio jedne ranije epizode: „Tada sam se setio Tuđmanovog oduševljenja od nekoliko meseci ranije kada mi je pričao o Karadžićevoj privatnoj mapi koju je predložio njegovoj (hrvatskoj) vladi, a koja je velike delove Krajine davala Hrvatskoj.” Koje Krajine – Kninske ili Visoke? Po kasnijem razvoju događaja, jasno je: na meniju su bile obe Krajine.

U oktobru 1994, neposredno pred početak vojnih operacija koje će potvrditi osnovanost ovih tvrdnji, bivši ministar spoljnih poslova Hrvatske Zdravko Mršić izjavljuje da Pale predlažu novu podelu BiH u kojoj, „neočekivano”, nude veliku teritoriju između Une i Vrbasa „kako bi se oko UNPA zone (SAO Krajine, op. a.) stvorio zaštitni pojas”.

Hrvoje Šarinić, specijalni Tuđmanov emisar za dogovore s Miloševićem, u svojoj knjizi „Svi moji tajni pregovori sa Slobodanom Miloševićem”, navodi da mu je Milošević, 12. decembra 1994. u Beogradu, rekao: „Slažem se da se enklave na istoku (Srebrenica i Žepa) pripoje Srbima, a da kompenzacija bude na zapadu.”

Demonska formula izlaska iz ratne igrarije bila je projektovana linija Livno–Bihać. Operacija je počela 24. oktobra 1994. godine. Muslimanska vojska iz bihaćke enklave provaljuje prema Grahovu i Petrovcu, a istovremeno muslimanske i snage HVO napadaju Kupres. Muslimanskim izlivanjem iz Bihaća izazvana je masivna srpska kontraofanziva.

A Kupres, „pupak Bosne”, pao je u hrvatske ruke 3. novembra. Tako je obezbeđen bok puzećoj okupaciji iz pravca Livna.

Na dan SFRJ, 29. novembra, taman kad je zaustavljen srpski ulazak u Bihać, gde je angažovana glavnina srpskih snaga iz zapadne Bosne, sledi udar s drugog kraja pomenute projektovane linije.

Hrvoje Šarinić piše da mu je Milošević, 12. decembra 1994. u Beogradu, rekao: „Slažem se da se enklave na istoku (Srebrenica i Žepa) pripoje Srbima, a da kompenzacija bude na zapadu.”

Regularna hrvatska vojska (elitne brigade: splitska i varaždinska), u sadejstvu sa HVO, počinje ofanzivu iz Livanjskog polja prema Glamoču, Grahovu i Dinari, odnosno Kninu. Ova akcija za koju je hrvatska šifra bila „Zima ’94”, trajala je do 24. decembra. Već početkom decembra Hrvati su okupirali desetak srpskih sela u Livanjskom polju, četiri hiljade Srba je izbeglo, a hrvatska vojska napredovala je na sva tri pravca. Srpski otpor bio je sporadičan.

Hod livanjskog nadiranja morao je biti bešuman i smrtonosan. Hrvati, dogovorno i namerno, prave polugodišnju pauzu čekajući i utvrđujući se. Zašto su Hrvati stali pred najslabijom tačkom srpske odbrane koju je, s bosanske strane, štitio slabašni Drugi krajiški korpus (ono što nije bilo na bihaćkom frontu), a na Dinari, s kninske strane, jedna seoska četa? O tim razlozima govori hrvatski general Ante Gotovina, komandant ove „bojišnice”, u svojoj knjizi „Napadajni bojevi i operacije HV i HVO”:

„Planiranje bojnih aktivnosti na Dinari počelo je sredinom studenog 1994. Pri izradi planova za napadaj moralo se voditi računa o nekoliko osjetljivih pitanja: angažiranje u to vrijeme na teritoriji Republike BiH (odnosno hrvatske Herceg Bosne), na tom prostoru, moralo je biti pod najvišim stupnjem tajnosti, a započinjanje napadajnih djelovanja na Dinari, uza samu državnu granicu, vezano je s rizikom, kako će na to reagirati pobunjeni Srbi u RH, hoće li se i dalje pridržavati Zagrebačkog sporazuma itd. U tom je trenutku naš interes je bio pridržavanje tog sporazuma.”

Dan posle početka livanjske ofanzive, 30. novembra, hrvatski ministar odbrane Gojko Šušak potpisuje u Pentagonu Memorandum o vojnoj saradnji Hrvatske i SAD koji, s američke strane, parafira ministar odbrane Vilijam Peri. Tuđmanu je od tada preostalo samo da sledi „upute”. Tako preparirani, Hrvati čak prihvataju dve izmene ekonomskog sporazuma s Krajinom, koje je tražilo kninsko vođstvo!

Vojne planove i obuku hrvatske vojske Amerikanci usmeravaju i kontrolišu i preko svoje paravojne agencije MPRI. Eksperti CIA stižu na Brač odakle bespilotnim letelicama izviđaju srpske položaje u Krajini i jugozapadnoj Bosni. Na kraju, američki bombarderi iz baze Avijano započinju „hrvatski' napad na Krajinu, 4. avgusta.

Slobodan Milošević bio je tada, u vreme velike bihaćke krize, sa svih, zapadnih i istočnih, strana proglašen za spasitelja, odnosno: „nezaobilaznog partnera” (Alen Žipe), „jedinu nadu” (ANSA), „veoma korisnog” i onog koji je „na pravoj strani” (Andrej Kozirjev), „čovek od koristi” (Fon Štulpnagl).

Sredinom januara 1995. Bil Klinton prima u audijenciju dvojicu Miloševićevih intimusa, Bogoljuba Karića i Dušana Mitevića. Hrvat najbliži Miloševiću, Tuđmanov ambasador u Beogradu Zvonimir Marković, u intervjuu „Slobodnoj Dalmaciji”, krajem decembra 1994, osuđuje hrvatske medije zato što satanizuju Miloševića. „Satanizacijom Miloševića samo gubimo vrijeme, jer time ne dobijamo pravu sliku o njemu”, kaže Marković uz napomenu da Milošević nije „statičan političar”, jer njegova politika „stalno teče”.

Nepoverljive Hrvate umiruje Oven: „Ključ rešenja u BiH jeste crta Livno–Bihać, što izolira Knin. Stoga predlažem da im sada date zraka (nafte) s obzirom na to da ćete ih na taj način izolirati izvana, a ne iznutra”, a razgaljuje Milošević: „Sve ćete na kraju da dobijete, ali previše vam se žuri” (oba citata prema Šariniću).

Tako je kreiran finalni čin farse, ono što je i posle dve decenije žuta mrlja u očima srpske javnosti: dok su sve cevi kninske odbrane bile uperene ka zapadu, prema srednjem Jadranu, likvidator je stigao sa suprotne strane – s leđa.

Komentari44
0e154
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Aleksandar Mihailovic
Ovo je samo jedan deo priče.Premali prostor je posvećen mestu i ulozi USA i NATO u padu Krajine,nikakav Francuskoj koja je direktno doprinela da se zaustavi rat u BiH.Potenciranje mešetarenja između Miloševića,Tuđmana i Karadžića je besmisleno jer je njima dat samo onoliki prostor koliko su to želele velike sile,sve u cilju stvaranja privida"tajnih dogovora"i njihove krivice za sva događanja,na koji način se amnestiraju pravi krivci.Zbog čega se ne potencira uloga Širaka u zaustavljanju rata u BiH,a on je to po cenu života i opstanka NATO uradio jer mu je razotkriven prljavi plan da BG bombarduje i baci na njega nekoliko podkilotonski A bombi?Obaranje francuskih pilota i ekspertiza "Miraža"na kojima su leteli,uz ispitivanje istih,je ukazala na podmukli plan jer su u pitanju bili ne obični već bombarderi sa nosačima NBG.Pozorišnosvetska predstava vraćanja pilota je zato i upriličena na najvišem nivou,a sve u cilju ćutanja o namerama Širaka.BG mostove je sačuvao u znak zahvalnosti.
kiki
Sloba nije kriv za raspad Jugoslavije .
Plan Z-4 je bio odličan
Zašto Krajišnici i Dalmatinci nisu prihvatili Plan Z-4 koji je bio odličan za Srbe u Hrvatskoj ?! Zašto ih na to nisu nagovorili Sloba i Karadžić ?! Zašto Hrvatima nije odgovaralo da Krajišnici i Dalmatinci prihvate Plan Z-4 ?!
5C
Imali su ,osim navedenih, suradnike i u RSK.Nakon granatiranja od strane usrasa na nas zahtjev da nasi uzvrate po njima, ispalili su dvije granate i na pitanje sta se desava odgovorili da nemaju vise,a skladista ostala puna u Kninu,zatim oni su dovozili smjene helikopterima,a mi pjesacili po Dinari,na pitanje da li moremo dobiti strele nikad nam ne odgovorise,bilo je zabranjeno da prvi pucamo i morali smo se pridrzavati dogovora sa zlocinackim un.Sve nase vodje u ratu su bile izdajnici i strani placenici,a ne vidim da se ista promjenilo do dana danasnjeg
Deda Milivoje
Cinjenice navedene u clanku jesu istinite. I svima poznate. Po pravdi Boga i Karadzic i Milosevic su dobili zasluzeno! To se ne moze reci za Generala Mladica. Prva dvojica su se upustili u (za nas Srbe, toliko tipicnu) izdajnicku Politiku prodaje srpskih interesa, i to mnogo vecim ajkulama od sebe. I na kraju su bili prevareni i pojedeni. Niko normalan ne moze i ne treba da ih zali. Kao sto Karadjordjevici nisu ukapirali da svoju zemlju treba da prave na srpskim teritorijama, tako su ova dvojica pocela da trguju Slavonskim i Krajiskim Srbima za racun onih u Bosni. Kao da to nije jedan isti narod, kao i onaj sto zivi u Nisu, ili Novom Sadu!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja