Najavljeni skok cena svinjskog mesa kao da je pokrenuo lančano poskupljenje hrane u Srbiji iako realno nema ekonomske logike da tako bude, smatraju stručnjaci. U privatnim mesarama oko Bajlonijeve pijace juče je cena svinjskog buta bila 650 dinara, vrat i plećka koštali su 700 dinara, a svinjski file čak 800 dinara po kilogramu. Cene su čak 50 odsto više nego pre dve nedelje kada je iznenada došlo do poskupljenja svinja na tržištu žive stoke.

Pokazalo se tako da nije bez osnova zebnja guvernerke Jorgovanke Tabaković da bi drastičan rast cena svinjetine mogao uskoro da se odrazi na povećanje inflacije. Agrarni analitičar Čedomir Keco kaže da je meso otišlo nerealno gore, i to posebno u malim mesarama, ali da ne postoji ekonomska logika da svinjski but košta dva ili tri puta više nego cena mesa žive vage.

– Veći trgovinski sistemi uglavnom nisu za sada reagovali podizanjem cene svinjetine, što se ne bi moglo reći za manje mesare koje koriste priliku. Potrebno je da država reaguje. Te male mesari su imale i inače niske ulazne cene mesa, ali to će im se ubrzo osvetiti padom prometa – smatra Keco, dodajući da sada plaćamo ceh što smo u poslednjih godinu dana dozvolili veliki uvoz mesa iz inostranstva i tako uništili domaću proizvodnju.

Već se najavljuje i da će ukoliko se nastavi nestabilno vreme sa kišom cene voća – malina, kajsija, i borovnica ići gore i pored činjenice da je i sada za oko 50 odsto skuplje nego prošle godine u ovo vreme. Razlog tome je manja ponuda ovog voća što je dovelo do toga da su kilogram borovnice, recimo, na beogradskim pijacama kupci juče plaćali neverovatnih 1.000 dinara. Ako se listi namirnica koje su protekla dva meseca poskupele (šećer, recimo sa 78 na 85 dinara) doda i povećanje cena pojedinih cigareta (za 10 do 15 dinara po paklici) stručnjaci očekuju da će to biti novi udar na već osiromašeni kućni budžet.

I dok lekari savetuju redovno konzumiranje voća i povrća u sadašnjim prilikama za uvođenje zdravih navika biće potrebna poprilična svota novca. Tražeći svoju dnevnu dozu vitamina ekipa „Politike” uputila se juče ka Bajlonijevoj pijaci. Žamor prodavaca koji su na radnim mestima od ranog jutra mešao se sa glasovima kupaca koji su se neretko samo raspitivali za cene i odlazili dalje u potrazi za jeftinijim proizvodima.

– Pošto su borovnice? – pitala je jedna gospođa trgovca na čijim je gajbicama sa voćem bio ispisan i „pedigre” – voće je nabrao u šumama Ivanjice. Kada je saznala da je za kilogram ovog voća potrebno da izdvoji 1.000 dinara, odlučila se za čašu borovnica od 250 grama.

Nedaleko od te tezge, još jedan proizvod po kome je prepoznatljiva Ivanjica – maline. Kilogram košta 400 dinara i dok se mušterija, mršteći se, ipak hvata za novčanik, prodavac mu se pravda: „I to je malo, koliko posla ima oko njih. Još nas je ove godine grad ubio, pa je dobro da ih uopšte i ima”. Kupine su nešto jeftinije i za kilogram treba izdvojiti oko 250 dinara pa se više kupaca „hvata” upravo za ovo voće.

Tezge su prepune breskvi koje se mogu pronaći i po ceni od oko 50 dinara, ali se zato u jednom trenutku učinilo da misiju „pronaći kajsije” zbog neuspeha moramo obustaviti. Pronašli smo, ipak, dve tezge na kojima se prodaje ovo voće.

– Mi smo ovde monopolisti. Ima da se obogatimo kao Mišković – smeje se jedan od prodavaca kajsija i dodaje da je cena od 250 dinara za kilogram potpuno normalna, budući da je njihova sezona prošla pre mesec dana.

– Godina je bila teška, padao je grad i kajsija je podbacila ove godine. Koliko je malo ima, cena joj je odlična – tvrdi vickasti trgovac.

I stručnjaci ističu da je upravo manjak ovog voća u ponudi razlog što su cene paprene. Domaćih malina praktično više i nema za otkup. Očekujemo da će ovogodišnji rod biti za 30 do 50 odsto manji a najveći deo odlazi u izvoz. Malinjaci su stradali zbog lošeg vremena ali i nekih bolesti koje su se javile što svakako utiče na krajnju cenu – čim je ponuda manja i cene ide nagore.

Ko kupi kajmak

Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata izdala je juče saopštenje u kome upozorava će opet radnici i seljaci platiti ceh ako se ostvare najave poskupljenja svinjetine za 40 odsto.

– Šta da radi prosečna srpska porodica sa najmanjim primanjima u Evropi, najmanjim minimalcem, ali zato sa cenama znatno iznad evropskog proseka. Prosečno stanovnik Srbije pojede 95 grama mesa dnevno u Nemačkoj 250, Grčkoj 230 a u Francuskoj 280 grama. Ali zato smo evropski rekorderi sa 300 grama hleba dnevno. Država i tajkuni će ponovo pokupiti kajmak – navodi se u saopštenju. Da li je ovo poskupljenje, možda, u vezi sa najavljenim dolaskom velikog nemačkog bosa industrije mesa „Tenisa”, način da se dodatno poveća suficit budžeta ili novi ispit za živce, novčanike i prazne stomake radnika i građana videćemo uskoro kad za iste pare dobijemo pola, ionako, vrlo tanke šnicle.

Trostruka zarada na jabukama

O realnoj ceni voća kaže analitičar Čedomir Keco moći ćemo da govorimo tek kada stignu veće količine domaćih jabuka.

– Voće se uvozi jednako kao što se izvozi. Tržište drže marketi i nakupci a ne proizvođači koji su uvek oštećeni.  Ono što znam je da će i ove godine u Srbiju ući velike količine jabuka takozvane male kalibraže sa evropskog tržišta. To su manje, oštećene jabuke koje se tamo kupuju po minimalnim cenama a ovde na njima uvoznici zarađuju čak i trostruko. Postoje firme koje se samo time bave – kaže naš sagovornik.