sreda, 12.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 05.08.2016. u 08:00 Mirjana Čekerevac

Dan kada je Hrvatska proterala Srbe

Колоне избеглица кренуле за Србију (Фото Танјуг / Владимир Димитријевић)

Godišnjicu hrvatske vojno-policijske akcije „Oluje” Srbija drugu godinu zaredom obeležava kao Dan sećanja na sve prognane i ubijene Srbe.

I dok se ovde u tišini tuguje, Hrvatska dan kada je u svojoj državi gotovo potpuno očistila teritorije na kojoj su Srbi vekovima živeli slavi kao Dan pobede, Dan domovinske zahvalnosti i Dan branitelja.

Ova godišnjica još je teža, budući da se potonjim zbivanjima u Hrvatskoj i izjavama njenih zvaničnika, prognanim Srbima šalje poruka da im povratka nema, a onima malobrojnim koji su tamo ostali da su nepoželjni.

Veritas: Na evidenciji nestalih – 837 osoba
Ni danas nema sasvim preciznih podataka o žrtvama „Oluje“. Dokumentaciono-informativni centar Veritas saopštio je da se u evidenciji ove organizacije nalaze imena 1.856 poginulih i nestalih Srba tokom i posle akcije, od čega je do sada rasvetljena sudbina 1.019 osoba. Na evidenciji nestalih vodi se još 837 osoba, od čega 613 civila, među kojima je 308 žena. Hrvatski Helsinški odbor za ljudska prava tvrdi da je tokom ove akcije poginulo ukupno 677 civila. Različite su i procene koliko je Srba prognano i one se kreću od 220.000 do 340.000.

Nebojša Stefanović, ministar policije, juče je rekao da je u Hrvatskoj posle devedesetih i velikog progona ostalo veoma malo Srba i da su svi zabrinuti za svoju bezbednost, posle niza incidenata koji su se desili u toj zemlji. Stefanović je istakao: „To je apsurd da mi moramo da se zabrinemo za bezbednost ljudi u zemlji članici EU.”

Udruženje Srba iz Hrvatske saopštilo je da se od završetka rata, iako se na izborima u Hrvatskoj menjala vlast, odnos prema Srbima nije promenio. Konstatovano je i da Srbi u Hrvatskoj u poslednjih 20 godina spadaju u najugroženije nacionalne manjine na svetu.

Aleksandar Vulin, ministar za rad, izjavio je da će se „Oluja” u Hrvatskoj slaviti uz pesme Tompsona, a suština njegove umetnosti je da peva o ljudima koji su zaklali hiljade Srba. Vulin je zaključio da će se u „Kninu čuti ’za dom spremni’, to je deo zvanične manifestacije, a hrvatska predsednica kaže da uživa u Tompsonovim pesmama”.

Dragan Marković Palma, lider JS-a, izjavio je juče da „Oluja” predstavlja kontinuitet hrvatskog genocida nad Srbima, koji traje i danas. Marković je zaključio: „Genocid nad Srbima u Hrvatskoj je započeo Ante Starčević, nastavio Ante Pavelić, a u ’Oluji’ ubistvima, proterivanjem i paljenjem srpske imovine komandovao je Ante Gotovina.”

Operacija „Oluja” počela je u zoru 4. avgusta i trajala do 9. avgusta 1995. godine. Bila je to dobro isplanirana akcija proterivanja celokupnog srpskog stanovništva. Srpski narod nije stigao da pokupi ni najosnovnije stvari, gledalo se samo kako da se spase živa glava, a i to je bilo teško, jer su kolone uplašenih ljudi, koje su bežale pred vojskom, na putu spasa, bombardovali hrvatski avioni.

Oko  2.000 ljudi, civila, poginulo je u ovim kolonama. Hrvatska ovakvu akciju slavi kao „briljantnu vojno-policijsku akciju”, iako svi relevantni podaci i dokumenta, i na srpskoj i na hrvatskoj strani, jasno svedoče da je reč o ratnom zločinu i udruženom zločinačkom poduhvatu, kako je to u optužnici kvalifikovao Haški tribunal.

Janković: „Oluja” trajno opominje
Zaštitnik građana Saša Janković poručio je juče da žrtve operacije „Oluja” opominju da zaštita i dobrobit čoveka moraju biti najviša vrednost.  Janković je u izjavi dostavljenoj medijima naveo: „U toj operaciji etničkog čišćenja skoro 2.000 ljudi je ubijeno, a ostali su lišeni doma, imovine, posla, elementarnog spokoja. Njihova tragedija trajno opominje da zaštita i dobrobit čoveka i građana moraju da budu najviša vrednost i uvek u centru svakog državnog interesa, a da su poštovanje ljudskih prava, te solidarnost među državama i ljudima, jedini osnov za održivu stabilnost i prosperitet našeg regiona, Evrope i sveta.”  

Srbima nije imao ko da pomogne, mada je područje na kome je izvedena „Oluja” bilo pod zaštitom Ujedinjenih nacija. Odluka o napadu na severnu Dalmaciju, Liku, Kordun i Baniju, odnosno na Republiku Srpsku Krajinu, doneta je na ostrvu Brioni na predlog tadašnjeg komandanta sektora jug hrvatskih oružanih snaga generala Ante Gotovine.

Gotovina je pred haškim sudom prvo osuđen zbog zločina u „Oluji” na 24 godine zatvora, ali je potom potpuno oslobođen. Na tom sastanku hrvatski predsednik Franjo Tuđman je jasno definisao cilj „Oluje”, poručivši da treba naneti „takve udarce Srbima da praktično nestanu s ovih prostora”.

Cilj koji je Tuđman postavio praktično je i ostvaren. Prema dostupnim podacima, u „Oluji” je učestvovalo 150.000 vojnika Hrvatske vojske i 25.000 vojnika Armije BiH, što je ukupno 175.000 vojnika naspram 27.000 vojnika Vojske RSK.

Osim modernog naoružanja, Hrvatska vojska je imala sveobuhvatnu pomoć SAD i NATO-a, Srbi su računali na pomoć Srbije i Republike Srpske, ali je ona izostala. Nisu imali nikakve šanse da se odbrane. Tako su krenule kolone ljudi prema Republici Srpskoj i Srbiji. Na tom putu mnogi su ostali, pokošeni bombama i rafalima.

Komеntari35
a50cd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja