sreda, 16.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:55
ARHEOLOGIJA

Skitsko blago otkriveno u podnožju Kavkaza

U području evroazijskih stepa od 900. do 100. godine pre nove ere živela su nomadska ratnička plemena koja su Grci nazvali Skiti
Autor: Agencijepetak, 05.08.2016. u 11:28
Део пронађеног блага (Фото Ројтерс/Ф. К. Џулс)

Moskva – Ruski arheolog Andrej Belinski otkrio je sasvim slučajno izuzetno lepe i dragocene skitske zlatne artefakte stare 2.400 godina u podnožju Kavkaza, objavio je časopis „Arheologija”, dvomesečnik američkog Instituta za arheologiju, u najnovijem broju za jul–avgust.

Belinski je bio zadužen da kao arheolog ispita područje Kavkaza sa mogućim arheološkim nalazištima u okolini Stavropolja pre nego se teren raščisti za izgradnju elektroinstalacija. Na jednoj njivi je primetio veštačko brdašce koje u tim azijskim krajevima nazivaju kurgan i podignuta su da budu grobnice ili neka svetilišta nomadskih plemena kojima je tamo prapostojbina, preneo je Tanjug.

Kao iskusni arheolog Belinski se opredelio da ipak pregleda ovaj kurgan visok oko četiri metra, iako je primetio da je sa jedne strane bio prekopavan, što znači da su ga „posetili” pljačkaši grobova.

Pošto je lokalitet nazvao „Sengilevskoj 2”, dao je nalog radnicima da započnu iskopavanja sa one strane koja nije bila „načeta” i bilo im je potrebno skoro mesec dana da stignu do dna, gde su naišli na glineni pod koji je delovao kao da je prirodni. Tridesetak centimetara ispod glinenog poda naišao je na kamenu kutiju u kojoj je bilo nekoliko prstiju i rebara skeleta nekog mladića. Oko kutije su bile rupe za stubove verovatno od drveta koji su nosili neki pokrov.

On što je iznenadilo Belinskog bile su dve zlatne posude neverovatno efektno dekorisane sa spoljne strane, a ispod njih je bilo nekoliko zlatnih grivni, jedan masivni zlatni prsten i tri mala zlatna pehara. Oni koji su u nekim ranijim vremenima raskopali kurgan sa druge strane propustili su da ga celog prekopaju i tako im je ova zlatna riznica promakla.

Belinski je pozvao kolegu stručnjaka za drevna azijska plemena Antona Gasa iz berlinske Fondacije za kulturnu baštinu i oni su se složili da je to najveći nalaz skitskog blaga za poslednjih pola veka i da kurgan nije samo obična grobnica već ima mnogo važniju ulogu.

Njihova pretpostavka je za sada da je ovo bilo mesto nekog svetilišta i da je tu bila sahranjena ritualno neka žrtva uz koju su bili položeni skupoceni artefakti koje su ukrasili najverovatnije umetnici zlatari iz Grčke ili grčkih kolonija na Crnom moru.

U tom području evroazijskih stepa živela su od 900. do 100. godine pre nove ere nomadska ratnička plemena koja su Grci nazvali Skiti. Ta plemena su krstarila prostranstvima od zapadne Kine do obala Dunava i sahranjivala su svoje ratnike sa celokupnim blagom, a posebno predmetima od plemenitih metala na kojima su bili ugravirani ili reljefno prikazani vegetacija i pripadnici životinjskog i mitskog sveta. Iako su se razlikovali zbog velike udaljenosti, ipak su pripadali istoj kulturi, negovali iste pogrebne rituale i koristili sličan jezik o kome se zna samo iz posrednih izvora jer nisu imali pismo niti su koristili grčko koje im je bilo poznato zbog bliskih veza sa Grcima i njihovim veštim zlatarima.

Arheolozi Rusije, Ukrajine, Kazahstana, Mongolije već su istražili kurgane na severoistoku azijske stepe i našli izuzetne dragocene ukrase i opremu za konje, ali ovo je prvo značajno otkriće u regionu savremenog Stavropolja, što menja kartu prostiranja Skitske civilizacije.

Belinski kaže da su stručnjaci u Ermitažu, kada su videli predmete sa nalazišta „Sengilevskoje 2” odmah proglasili da su falsifikati, jer nisu mogli da poveruju da da su tako savršeno urađeni i u tako dobrom stanju, ali kada si izvršena testiranja u laboratoriji i kada su pokazani snimci mesta gde su nađeni i ostavljeni pre 2.400 godina, priznali su da se radi o jednim od najlepših primeraka skitskih artefakata koji su ikada nađeni. Na jednoj posudi su motivi iz neke bitke u kojoj starac ubija mladog ratnika, dok je na drugoj prikazan grifon kako napada konja.


Komentari2
26cfa
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Milinko
Добра вам је ова фотка само што са скитским благом нема везе. То је шпански златни дублон, ескудеро из 16 века. Колико мозга треба неко да има да зна да у време Скита није постојало хришћанство :)
Nebo
dovoljno da bi znao da je krst postojao mnogo pre hriscanstva
Preporučujem 3

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja