ponedeljak, 14.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:12

I dalje ludi za Hemingvejem

Mada su mu se ljudi rado poveravali, čudili su se kada bi se prepoznali u njegovim pričama, ispričala je Valeri Hemingvej, nekadašnja sekretarica proslavljenog nobelovca na internacionalnoj konferenciji posvećenoj ovom velikom piscu
Autor: Aleksandra Žeželj Kocićsubota, 06.08.2016. u 09:30
Александра Жежељ и Валери Хемингвеј (Фото: Лична архива А. Жежељ)

Specijalno za Politiku
Čikago – Ouk Park, mesto u predgrađu Čikaga američke države Ilinoj, bio je od 17. do 22. jula domaćin 17. internacionalne konferencije o životu i delu Ernesta Hemingveja, koja je okupila blizu 200 učesnika među kojima i najpoznatije piščeve kritičare. Odgovarajući na široku temu skupa „Kao kod kuće u Hemingvejevom svetu”, učesnici su i ovoga puta uspeli da ukažu na valjanost doslednog istraživanja proze jednog od najvećih američkih i svetskih književnika.

Iz obilja književnoteorijskih ispitivanja Hemingvejevih dela štampanih za njegovog života, ali i onih posthumno objavljenih, izdvajamo samo neke ideje bez kojih Hemingvejevu kritiku danas ne bismo mogli zamisliti. Hemingvejev stil bio je i ovoga puta u fokusu mnogih – zbog svoje prividne jednostavnosti, bogatstva ali i jezičke ekonomije, on se opire preciznim statističkim analizama. Čitanje Hemingveja podseća na otkrivanje nove zemlje, a glas njegove proze gotovo je neprevodiv na strane jezike. Revolucionarna „teorija ledenog brega” ovog pisca zahteva uvek ponovno sagledavanje svega što je u njoj izostavljeno ili potisnuto. Hemingvejeva opsesija pisanjem i njegova samosvesna stilizacija često subverzivnog potencijala, od pravog čitaoca traže istorodnu posvećenost i sa njim na različite načine izgrađuju blizak odnos.

Hemingvej nas mnogo čemu uči. Osim što mnogima od nas pokazuju kako sumnja i vera u bolji svet idu naporedo, kako retorika nasilja može biti estetička kategorija, kako je i jezik metafora, Hemingvejeva dela upućuju na pomno čitanje književnosti. Detaljne analize najrazličitijih pojedinosti iz priča ovog pisca uvek dovode do drugačijih značenja od trenutno uvreženih, i to ne samo njegovih sopstvenih dela, već i književnih ostvarenja čitave jedne epohe u previranju.

Za razliku od tradicionalističke kritike koja ima potrebu da Hemingvejeve priče strogo klasifikuje na remek-dela s jedne, ili znak očiglednog pada stvaralačke snage s druge strane, izlagači konferencije u Ouk Parku podsetili su na to da pisac ima pravo da gradi i samorefleksivni, metafikcionalni diskurs, kao što je Hemingvej činio u svojim kasnim ili posthumno objavljenim delima koja čine gotovo jednu trećinu svega što je ikada napisao.

Kao jedini predstavnik Hemingvejeve kritike iz Srbije, predstavila sam svoj istraživački rad „Kritička čitanja Ernesta Hemingveja u Srbiji od 1950-ih do danas”, koji je građu prevashodno crpeo iz periodike, ali i predgovora i pogovora štampanih uz prevode Hemingvejevih dela. Oslanjajući se i na uvide naših velikana (Bora Ćosić, Svetlana Velmar Janković, Momo Kapor), ovaj rad između ostalog otkriva razloge zbog kojih se Hemingvej u bivšoj Jugoslaviji kasno prevodi (roman „Sunce se ponovo rađa” pojavljuje se na srpskom jeziku sa 27 godina zakašnjenja!), ali takođe strastveno doživljava kao jedan od predstavnika zapadne književnosti koji doprinosi našem oslobođenju od ideologije socijalističkog realizma. Urednica Hemingvejeve revije istakla je dragocenost ovakvih istraživanja s obzirom na to da ovaj časopis uskoro otvara posebnu rubriku o Hemingvejevom internacionalnom pozicioniranju.

Imala sam priliku da saznam za izdanja koja su u pripremi ili štampi – Lesli Blum, Istinita priča o Hemingvejevom remek-delu ‘Sunce se ponovo rađa’; Verna Kejl, „Ernest Hemingvej: kritički život”, Lorens V. Maceno, „Kritičari i Hemingvej 1924–2014”, Džejms M. Hačison, „Hemingvej: novi život”.

Oslanjajući se na piščeve rukopise i pisma iz postojećih arhiva, navedeni autori autoritativno predstavljaju Hemingveja kao izuzetno osetljivog, inovativnog umetnika koji se ne može obuhvatiti samo jednom suženom ili ideološkom optikom. Hemingvejevu ličnost nemoguće je ugurati u jedan isključivi kalup koji za osnovu uzima njegov mačizam, mizoginiju, depresiju, mentalnu bolest, i tako unedogled. Danas, uz svaku ocenu Hemingveja potrebno je zaviriti u do sada objavljena tri toma Hemingvejevih pisama, dok narednih godina čekamo na još neverovatnih 14 tomova koji će nam otkrivati Hemingvejeva lica u svakodnevnim razgovorima sa prijateljima, urednicima, kritičarima, drugim piscima i porodicom!

Možda najdragocenija gošća konferencije bila je Valeri Hemingvej – autorka knjige „Trčeći za bikovima: moj život sa Hemingvejevima”, sekretarica Ernesta Hemingveja od 1959. godine i treća žena Hemingvejevog sina Gregorija. Ova beskrajno zanimljiva dama opisuje Hemingveja kao istančanog posmatrača sveta i ljudi, skupljača činjenica i ljudskih tajni čijem radoznalom oku ništa nije moglo da promakne. Valeri je istakla kako je on znao obične ljude da pretvori u književne junake uhvativši njihovu suštinu, baš kao što je trenutak umeo da ovekoveči za buduće generacije. Mada su mu se rado poveravali, tvrdi ona, čudili su se kada bi se prepoznali u njegovim pričama – „Ljudi su postajali to što jesu tek pošto je Hemingvej pisao o njima”. U suštini povučen i prijatan, uprkos dominantnom mačo imidžu, u čijoj su doslednoj izgradnji učestvovali mnogi pa i sam pisac, Hemingvej je bio snažna ličnost koji „kada je nešto hteo, ništa nije moglo da ga zaustavi”.

Lako je složiti se sa H. R. Stounbekom – pesnikom, uvaženim univerzitetskim profesorom i sadašnjim predsednikom Hemingvejevog društva – kada kaže da je „Hemingvej ogroman jer sadrži mnoštva” i zbog toga što je „njegovo saosećanje neograničeno”. Hemingvej je, naglašava on, „veliki pisac namenjen svima” jer njegove velike knjige imaju „dušu i aromu koje vremenom postaju ono što nazivamo sećanjem”.

Ovaj put za Ameriku učvrstio je moje uverenje da nas Hemingvejeva humanistička vizija sveta osnažuje uprkos ugrađenoj grotesknosti i brutalnosti. U stvari, Hemingvejeva hrabrost da svojoj i tuđoj istini pogleda u oči i dalje pronalazi svoje verne sluge. Hajde da zazvučim još patetičnije i citiram Stounbeka – „Još uvek lud za Hemingvejem. Posle svih ovih godina”.


Komentari0
d94f3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja