nedelja, 06.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 08.08.2016. u 09:22 Miloš Lazić
DVE ZAVETINE

Na Svetog Iliju sa slavarima Zavojcima i njihovim potomcima

Zavojsko jezero je dugačko trinaest kilometara i najveće je u ovom delu Srbije. Najdublje je nad potopljenim selom, gde je čak šezdeset metara, mada se govorka kako se pri niskim vodostajima kroz kristalno bistru vodu može nazreti i crkveni zvonik
Освештавање славског колача: отац Жарко Димић (Фото: Горан Козић)

Žitelji sela Zavoj imaju dve zavetine. Za prvu tuguju, drugoj se raduju. Prva im pada 26. februara, u dan kada je 1963. godine odron zemlje zaprečio tok potoku Visočici te je nastalo jezero koje je potopilo selo, a druga je 2. avgusta, na Svetog Iliju, kada se Zavojci s potomcima sakupe pored starog zapisa na Selištu, na zaravni beskrajna tri kilometra vrletnim putem uz planinu udaljenom od brane, jezera i negdašnjeg sela.

Za Visočicu se oduvek znalo da je pitom potok, osim u proleće, kada se izmetne u goropadnu stihiju koju je nemoguće zauzdati. Umeli su s njom, ali ne i s odronom. Kada to beše, dobro je te su svi seljani, njih iz tristotinak domaćinstava, izneli žive glave.

Zavojsko jezero je dugačko trinaest kilometara i najveće je u ovom delu Srbije. Najdublje je nad potopljenim selom, gde je čak šezdeset metara, mada se govorka kako se pri niskim vodostajima kroz kristalno bistru vodu može nazreti i crkveni zvonik. Tu ipak prirodnu akumulaciju koristi pirotska hidrocentrala, dok zabrana gradnje u priobalju nagoveštava da će vrlo brzo postati i rezervoar zdrave pijaće vode za čitav region. U njemu od ribe nema jedino smuđa, ali to uspešno nadoknađuju somovi i šarani kapitalci. Voda je, inače, svuda i svakom prava blagodet, samo što u tu istinu treba ubediti i Zavojce, a to će ići malo teže.

Kvart na periferiji Pirota gde su nastanjeni posle potopa već duže od pola stoleća nazivaju Novi Zavoj. Odomaćili su se i ime i ljudi. Jedino što im nedostaje je crkva. Bilo je predloga da podignu novu, ali prevagnulo je uverenje da bi to bio korak bliže zaboravu, a i da crkvu, mada potopljenu, već imaju. Zato ih se toliko svake godine okupi kraj zapisa na Selištu. Sve manje, ali ne zbog prohujalih godina koje imaju svojstvo da „udaraju na noge”, nego zato što se ionako izlokan planinski put ne održava valjano, pa se ni slabijim terenskim vozilom ne može sigurno prići, niti vratiti se natrag. Kao iz inata, kiša je lila čitavu noć i sprala ono malo nasute zemlje. Da ne beše oca Žarka Dimića, starešine pirotske Saborne crkve, kao i ljubaznog Zlatka Tančića, konobara koji je za ovu priliku proizveden u vozača moćnog „vaza”, teško da bi nas puka radoznalost odvela do gore. Kako su one starce izneli do zapisa, zna valjda jedino Preuzvišeni Poslodavac popa Žarka.

Počelo je jektenijem kraj kamenog krsta postavljenog još 1816. godine, oko kojeg se u praznično pre podne okupilo stotinak duša, mada ih je barem toliko pristiglo docnije. Iza zapisa, pod drvenom nadstrešnicom, sjaktila je bogata trpeza, jer za seosku slavu se ne štedi.

Od bogobojažljivog Toplice Pajčića doznaje se da je običaj nalagao da se u ovakvoj prilici kraj samog zapisa uredi crno jagnje, a da se zatim skuva dobra čorba, što je dužnost seoskog kolačara, ili slavara, ali da se od toga, ko zna zašto i kada, odustalo.

– Nadam se da će mi za života pripasti ta počast, pa da bar pokušam da vratim taj stari običaj – prošaputao je zaverenički.

Teško da će mu se posrećiti jer se za slavare biraju sve mlađi ljudi, ali ko bi imao srca da mu to kaže? Ono, mogao je to i sam da zaključi makar po ceremoniji predavanja slave iz ruku Marjana Tošića u srce Miroslava Tasića, koji će do naredne zavetine sa neskrivenim ponosom nositi zvanje zavojskog „kolačara”.

Kraj „zvaničnog dela programa” obeležio je poduži red slavara sa slavskim kolačima koje je otac Žarko blagosiljao, po čemu se doznaje da je Sveti Ilija mnogim Zavojcima i krsna slava.

Ipak, najupečatljiviji je bio „solo nastup” Časlava Jotića, koji nam je otpevao nekoliko starih narodnih pesama prateći se na dobošu. Ritam je bio besprekoran, melodija ne baš, ali ma šta ko pomislio, prijalo je uhu.

Tek nakon toga moglo se ustanoviti zašto je do Selišta lakše doći nego odatle otići. Jer, svako je svakog nutkao hranom i pićem, posebno nas, goste „sa strane”, a odbiti te srdačne i gostoljubive ljude ravno je grehu. Verovatno bismo ostali s njima do sutona, da nam stari prijatelj Blinker, dobrodušni rmpalija slabije poznat kao Dragan Blidarević, nije ugovorio susret s Radivojem Stamenovićem i njegovim kolegom Nemanjom Petkovićem, članovima pirotskog Ronilačkog i plivačkog kluba, jedinima za koje se zna da povremeno obilaze potopljenu zavojsku crkvu.

– Nažalost, nemamo odgovarajuću opremu za snimanje – sneveselio se Radivoje što ne može da nam pomogne. – Iako je voda istinski bistra, na toj dubini je gotovo neproziran mrak. Ali, ako vas to zanima, crkva je u komadu, i izgleda kao da je juče potopljena. Kao i čitavo selo, uostalom.

Veče smo dočekali u Pirotu, u dvorištu Biljane Mišić i njenog sina Slaveta. Na krsnoj slavi, Svetom Iliji.

Komentari0
ef5e3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja