utorak, 13.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 10.08.2016. u 08:10 Jelena Čalija

Radon loš u stanu, dobar u banji

U septembru dolaze stručnjaci iz Švedske, Norveške i Finske da pomognu u saniranju problema sa povećanom koncentracijom radioaktivnog gasa
Радиоактивног гаса има и у термоминералним водама Нишке бање

Prvi, preliminarni rezultati merenja nivoa radona u srpskim domaćinstvima podigli su uzbunu u javnosti napisima pojedinih medija da je u 500 od 5.000 domaćinstava u kojima su merenja vršena količina ovog radioaktivnog gasa čak tri puta veća od dozvoljene.

Reagovala je i Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije, koja je od oktobra prošle godine i sprovodila ova merenja. Kako su zvanično saopštili, preliminarni rezultati merenja koncentracije radona nisu alarmantni i pokazuju da nema razloga za podizanje panike. Oko 94 odsto izmerenih koncentracija radona u kućama i stanovima je ispod 400 bekerela po metru kubnom, što je u skladu sa godišnjom prosečnom koncentracijom. Jedino region Niške banje ima nešto više koncentracije radona, saopštila je tada agencija.

U izjavi za „Politiku“ Slađan Velinov, direktor Agencije za zaštitu od jonizujućih zračenja, kaže da se još uvek analiziraju dosadašnji rezultati.

– U septembru ćemo dovesti stručnjake iz Švedske, Norveške i Finske, zemalja gde je nivo radona mnogo veći nego kod nas. Cilj je da primenimo njihova iskustva u saniranju radona tamo gde je njegova koncentracija povećana, ali čak ni na tim mestima situacija nije alarmantna – kaže Velinov.

Vedrana Vuletić, šef Grupe za monitoring radioaktivnosti i spremnost za odgovor na akcident Agencije za zaštitu od jonizujućih zračenja, objašnjava da su štetna dejstva radona prvo uočena kod rudara kod kojih je pojava raka pluća povezana sa povećanim koncentracijama radona u rudnicima.

– Kasnije su studije proširene i na ostalo stanovništvo i brojnim studijama je potvrđeno da je radon kancerogen i da izaziva, pre svega, rak pluća. Prema domaćim propisima, koncentracija radona u novoizgrađenim stambenim objektima ne treba da bude veća od 200 bekerela po kubnom metru, a u već postojećim stambenim objektima ne treba da pređe 400 bekerela. Ukoliko je u nekom stambenom objektu koncentracija iznad pomenutih, onda se rade dodatna ispitivanja da se utvrdi odakle radon ulazi u stambeni objekat. Kada se utvrdi šta je uzrok povećanoj koncentraciji, može da se izvrši sanacija objekta. Kod koncentracija malo iznad pomenutih interventnih nivoa, najčešće je dovoljno redovno provetravanje prostorija da se problem reši – napominje Vedrana Vuletić.

Banjski radon ima pozitivno dejstvo, stimulacijom ćelija vrši regeneraciju organizma, a nazivaju ga i eliksir mladosti

Za razliku od štetnog dejstva ovog gasa u stambenim objektima, ukoliko je njegova koncentracija veća od dozvoljene, priča o radonu u banjama sasvim je drugačija. Kako ističe dr Ranđel Petrović, specijalista balneoklimatologije i predsednik Udruženja za procenu, zaštitu i unapređenje lekovitog faktora Srbije, radon prisutan u termomineralnim lečilištima ne samo da nema štetno, već, upravo suprotno, ima blagotvorno dejstvo na ljudski organizam.

Kako navodi naš sagovornik, ovaj gas oslobađa „alfa” zrake koji stimulišu rad svih ćelija u organizmu, poboljšava njihovo snabdevanje krvlju, ubrzava rast i deobu ćelija, što je neophodno za regeneraciju tkiva. Ovaj gas je, između ostalog, prisutan u termomineralnim vodama Sokobanje.

– Tog banjskog radona najviše ima u inhalatorijumu zato što je tu vodotok. On ima pozitivno dejstvo na ljudski organizam jer ima malu prodornost kroz kožu, rastvara se u masnom tkivu i krvi i tako se raznosi kroz ceo organizam. Njegov vek trajanja je manji od tri dana, znači ne nakuplja se u telu, a stimulacijom ćelija i ćelijske membrane vrši regeneraciju organizma. Popularno ga u banjskim lečilištima čak zovu eliksir mladosti. Osim toga, radon vrši jonizaciju vazduha, odnosno menja sastav plus i minus jona čime, između ostalog, pozitivno deluje na oboljenja respiratornog sistema – kaže dr Ranđel Petrović.

On objašnjava da radona ima i u termomineralnim vodama Niške i Gamzigradske banje, ali i u čuvenom austrijskom lečilištu Bad Gaštajn.

– Radon se oslobađa iz vode, a u zavisnosti od njene temperature njegova koncentracija u vazduhu je manja ili veća. U Sokobanji imamo i jedan konkretan pokazatelj njegovog dejstva. Niko od ljudi koji su ceo radni vek proveli na izvorištu, radili u kupatilima na inhalaciji, nije otišao u invalidsku penziju. Svi su otišli u redovnu penziju, niko se nije razboleo od karcinoma niti nekih malformacijskih oboljenja koja su posledica radioaktivnosti. Takođe, procenat dece obolele od astme u Sokobanji je 0,25 odsto, dok se u drugim mestima u Srbiji taj procenat kreće od pet do sedam odsto – naglašava dr Ranđel Petrović.

Komеntari14
ecbf0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja