subota, 24.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:28

Preko kozje staze do zvezda

Teleskop „Milutin Milanković“, vredan milion evra, smešten je na planini Vidojevici, gde je najčistije i najmračnije nebo u Srbiji. – Od opservatorije do kakvog-takvog asfalta ima više od dva i po kilometra, a zimi je gotovo nemoguće probiti se do nje
Autor: Sandra Gucijančetvrtak, 11.08.2016. u 11:00
Опсерваторија на Видојевици (Фотографије С. Гуцијан)
Телескоп „Милутин Миланковић”

Vidojevica kod Prokuplja – Astronomska opservatorija, u kojoj je nedavno montiran najmoćniji teleskop u jugoistočnoj Evropi nazvan „Milutin Milanković“, smeštena je na samom vrhu planine Vidojevica, na 1.155 metara nadmorske visine. Nekada je tu bio smešten radar Vojske Jugoslavije, pa je za lokaciju bila potrebna i dozvola Generalštaba. Ovde je najčistije i najmračnije nebo u Srbiji. I mesto na kojem se shvata pravo značenje izreke „Ne vidi se ni prst pred okom“. Do prve kućne svetiljke i kakvog-takvog asfalta ima više od dva i po kilometra: taj put može se preći samo terenskim vozilom ili pešice.

Dok vešto upravlja „ladom nivom“ u kojoj sedimo, ili bolje rečeno poskakujemo, sedamdesetjednogodišnji Dragiša Gile Radojević objašnjava nam da niko ovaj put ne održava.

 – Naša opština je siromašna – dodaje on.

To parče druma kojim se vozimo do najmoćnijeg teleskopa u ovom delu Evrope pre se može nazvati kozjom stazom nego putem. Tokom zimskih meseci još je gore i do opservatorije ne može da kroči ljudska noga. Osim Sekuline, koji je „čovek za sve”... Miodrag Sekulović iz Niša zvanično je posmatrač tehničar u Astronomskoj opservatoriji na Vidojevici, a nezvanično sve ostalo – i vozač i kuvar i šef obezbeđenja.

– Radi se otprilike 15 dana mesečno. Pratimo mesečev ciklus jer kada je pun mesec, to najviše smeta osmatranjima. Zimi je najteže. Prvi je problem kako uopšte stići dovde, bude i po metar snega koji niko ne čisti. Pri tome donosite sa sobom stvari, namirnice, konzerve, brašno. A po tragovima u snegu možete da vidite ko je „svraćao”. Ima ovde svega

osim medveda: vukova, lisica, divljih svinja – priča Sekulović.

On radi posao za koji bi trebalo angažovati tim ljudi ili bi mu dobrodošlo da barem ima kolegu da ga odmeni. Sekula je učestvovao osamdesetih godina prošlog veka u ispitivanjima za najbolju lokaciju za ovu opservatoriju. On je astronom amater i astrofotograf, a ovde je došao iz jedne IT kompanije. Smešten je u kući nedaleko od „Milankovića”. Noću radi, a danju čita, voli da kuva.

– Ovo nije samo upravljanje teleskopom, već i poznavanje elektronike, rešavanje logističkih problema, morate uvek da budete na oprezu. Ne možete da odete da spavate i sve prepustite kompjuteru. Monotono je kada je oblačno, a često nestaje struje. Evo, prekjuče nismo imali struju više od 12 sati. Kupolu ne otvaramo kada je velika vlažnost, šteti instrumentima. Sada smo to uradili samo zbog vaše posete – priča Sekula.

Prvi snimci „Milankovića” iz juna ove godine (Foto: Astronomska opservatorija Beograd)

A u poseti je „domaćinu” opservatorije u ponedeljak po podne bio ministar prosvete u tehničkoj vladi dr Srđan Verbić sa saradnicima i stručnjacima iz Astronomske opservatorije Beograd. Sekula im pokazuje moćni aparat kojim je omogućeno ne samo da se vidi galaksija, već i njena struktura. Teleskop koji nosi ime svetski poznatog srpskog naučnika, „Milanković“ smešten je u novoizgrađenom privremenom paviljonu sa montažnim krovom koji se spušta na dugme. Nešto niže niz padinu je „stari“, manji teleskop. Obilazimo i jedan i drugi. Primarno ogledalo prvog teleskopa je prečnika 60 centimetara, a drugog, novog, čak 1,4 metra. Sekula, poput kapetana broda, prvo ručno otvara vrata na kupoli na paviljonu gde je stariji uređaj, a potom pritiskom na dugme uz zelenu rotirajuću svetlost, spušta krov na drugom. Svi posetioci su impresionirani, čak i starim teleskopom u koji nije uloženo toliko novca kao za novo tehničko čudo koje je Srbiju lansiralo na naučno nebo Evrope i sveta. Jer snimci koje sa „Milankovića” dobijamo mogu da pariraju onima sa Hablovog svemirskog teleskopa.

– Ovo je nešto sa čime treba da se dičimo, nešto što će omogućiti našim naučnicima da postižu vrhunske rezultate i budu vidljiviji na međunarodnoj naučnoj sceni – rekao je Srđan Verbić i dodao da su za narednu fazu projekta obezbeđena sredstva iz republičkog budžeta.

Kada pogledate svetlosnu mapu Evrope, videćete da je ostalo malo tamnog neba – objasnio je ministar novinarima, a jedno parče se nalazi baš u Srbiji, iznad Vidojevice.

– Tamno nebo je naš prirodni resurs o kojem do sada mnogi nisu razmišljali – istakao je Verbić.

Stari teleskop na Vidojevici počeo je sa radom u maju 2011. godine, a postavljen je zahvaljujući finansijskoj pomoći Ministarstva prosvete, objašnjava dr Zorica Cvetković, zamenik direktora Astronomske opservatorije Beograd.

– Lokacija je izabrana jer je astroklima najbolja, a bilo je i struje i kakvog-takvog puta. Ovde je oko 120 sunčanih dana godišnje. U Beogradu više nema posmatračke astronomije zbog svetlosnog i zagađenja vazduha. Ovo je povratak posmatračke astronomije u Srbiji – ističe dr Zorica Cvetković.

Finansijska sredstva za nabavku teleskopa vrednog milion evra obezbeđena su delom od strane Evropske komisije za istraživanja kroz projekat BELISSIMA, a delom uz učešće Republike Srbije. Ministarstvo prosvete je finansiralo i izgradnju paviljona u kojem je smešten „Milanković”.

– I mi smo bili iznenađeni kvalitetom prvih snimaka koje smo dobili, u noći između 7. i 8. juna. Vidljivost neba je bila jako dobra, kao u Čileu gde se nalazi jedno od najboljih posmatračkih mesta na planeti. Međutim, da bi sve bilo automatizovano i robotizovano, potrebno je još oko 250.000 evra. Polovina novca je potrebna samo za kupolu– kaže dr Zorica Cvetković.

Neophodno je i da se izgradi put i staze, poboljša internet veza, nabraja dalje, da se ogradi čitav kompleks jer trenutno ovde može da došeta bilo ko, da se uradi video-nadzor, zaštita od požara. Kako smo čuli, u planu je i razmena posmatračkih sati sa drugim kolegama iz Evrope, veliko je i interesovanje građana koji svakodnevno zovu i pitaju da li mogu da vide teleskop. Tehničko čudo je već tu, samo fali dobar put koji će autobuse sa turistima moći da dovede do njega.

Verbićeva poruka novom ministru prosvete

Srđan Verbić, koji je put Vidojevice krenuo minut pošto je premijer Aleksandar Vučić saopštio sastav nove vlade i ime novog ministra prosvete, iskoristio je ovu priliku da uputi poruku svom nasledniku, Mladenu Šarčeviću.

– Pošto novi ministar pažljivo prati šta radi stari, dok se ne završi primopredaja dužnosti, drago mi je što će u novinama čitati o Vidojevici i „Milankoviću“. Ovaj projekat mora da se završi i mora da ima podršku Ministarstva, to je prva poruka novom ministru – rekao je Verbić.


Komentari11
88e3d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Влада
Наравно, битно је да је су приступни путеви добри, и да је обсерваторија повезана са локалним научним и другим организацијама, али оно што је најбитније је да се телескоп у потпуности аутоматизује, да би уопште било могуће да се он користи у неком иоле значајном обиму. То што за то "недостају средства" чини само вероватнијим оно што је написала Нена, да је сврха "великодушне" помоћи била да се заузме место радара, а да Србија остане и без радара и без обсерваторије.
Bratislav
Nastavak komentara Inace do ove Opservatorije stize regionalnim putem Prokuplje-Beli Kamen-Zitni Potok-Zlata-Bojnik-Leskovac i navrhu prevoja u samom selu Belei Kamen se skrece uz planinu na najvisi vrh ove Planine od 1154. m.Uspon je velikijer se na putu-razdaljini do vrha za oko 3 km predjenog puta popnemoza citavih 200 metara.Put je nedopustivo los a nije mnogo bolji ni pomenuti od Prokuplja do Belog Kamena jer je lepo asfaltirano oko 10 km ,pocev od Prokuplja ka Belom Kamenu.Put jer sa mnogobrojnim krivinama ali izazovan za dobre vozace a prolazi kroz mnogobrojne tunele zelenila, pa je pozeljno iza mlade i za stare da posete ovo podrucje , napesace se , nadisu cistog vazduha i napiju zdrave izvorske vode.Pozdrav onima koji su procitali ovaj tekst.A ministru prosvete da sepotrudi da se ovaj put do Zitnog potoka i Zlate potpuno presvuce asfaltom.
Obivankanobi
Kao i obicno preuvelicavanja su omiljena stvar u Srba. Zar nije dovoljno reci najveci teleskop u Srbiji? Inace u Grckoj postoji telekop sa dijametrom primarnog ogledala od 230 cm i u Bugarskoj teleskop sa dijametrom primarnog ogledala od 200 cm. Oba su dakle mnogo veca od ovog na Vidojevici.
Miki
Ali je naajveci u ovom delu evrope, dakle misli se sigurno na planinu na kojoj je kao delu evrope, salu na stranu, to je problem, propagnd je i dalje unutrasnju upotrebu, trosi se novac da se narodu pokauju stvari koje us za naucnu zajednicu, jer zaprvo osim starleta i dogadjaja u estradi nema nista sto bi se pokazalo...
Preporučujem 5
Alek
Prvo grešite u vezi puta i opštine Prokuplje. Opština Prokuplje nema nikakav interes od opservatorije jer je Prokuplje grad koji nestaje, većina gimnazijalaca odlazi na studije i više se nikada ne vrati. Mnogo intelektualaca je započelo ovaj projekat ali se većina od njih više ne pominje. Da bi turizam funcionisao morate da imate bolju saradnju, ali i da opservatorija bude otvorena za javnost, ona je koliko znam zatvorenog tipa pa se svaki vid saradnje i potencijalnog razvoja turizma dovodi u pitanje. Još jedno krucijano pitanje je i koliko opštinsko sadašnje rukovodstvo ima znanja i elena da iskoristi geografski položaj ove opservatorije. Investicija od 3 km puta, od kote česme Beli Kamen do kote Bandera je previli zalogaj za tako malu opštinu kao što je Prokuplje.
Gaspar Von-Alapic
Nekad je sada pocivsa JNA gradila puteve sirom pokojne nam Jugoslavije.Mozda bi inzinjeriske jedinice Vojske Srbije mogle nesto da urade.
Preporučujem 9
nena
Ovo je izvanredna sansa za opstinu Prokuplje, do sada zapostavljenu, siromasnu! Poznajem jako dobro ovaj kraj i znam da je put do Belog Kamena dosta los. Malo truda i ulaganja u turizam bi imao dobre rezultate! Treba obogatiti malo vec postojece kamp naselje, njegove sadrzaje i srediti dobre staze do Opservatorije. Vazduh je divan, ruza vetrova, dosta sunca, dakle sansa je tu. Da li grad ima preduzimljive ljude za ovo ? Ako nema, neka odmah trazi pomoc!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja