sreda, 14.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 10.08.2016. u 22:05 Ivana Albunović

Sezonsko ili manipulativno poskupljenje mesa

NBS tvrdi da je povećanje cene uobičajeno u ovo doba godine, dok analitičari upozoravaju da je poskupljenje mesa i do 50 odsto nezapamćeno
Ко се тови на ценама свињетине (Фото: Анђелко Васиљевић)

Sezonski je uobičajeno da od šestog do devetog meseca u godini cena svežeg mesa poraste, ocenila je juče Narodna banka Srbije, dodajući da je rast potrošačkih cena od početka godine velikim delom vođen sezonskim faktorima. Nedavno je potrošače u Srbiji iznenadio skok cena svinjskog mesa za oko 30 odsto, a zatim i poskupljenje piletine za oko 25 odsto. Uoči ovih najava guvernerka Jorgovanka Tabaković izrazila je bojazan da bi potresi na tržištu mesa mogli da povećaju ukupnu inflaciju za 0,32 do 0,56 odsto.

U NBS, međutim, sada kažu da su u proteklih deset godina tokom letnjih meseci cene mesa rasle. Na to su, kažu, uticale vremenske prilike u zemlji i okruženju, troškovni pritisci u proizvodnji hrane usled kretanja cena primarnih poljoprivrednih proizvoda, cena nafte kao i ostali faktori koji utiču na ponudu svežeg mesa, objavila je NBS, komentarišući uticaj sezonskih faktora na inflaciju. Kako je preneo Tanjug, ova pojava još je izraženija kod povrća i voća čije su cene podložne i vremenskim uslovima a što je ove godine naročito vidljivo kod voća.

– Ali cene voća su u ovom trenutku u proseku niže za oko 10 odsto u odnosu na isti period prethodne godine dok su kod povrća u proseku na sličnom nivou – navode u NBS i kažu da očekuju da sezonski faktor nastavi da deluje i do kraja godine, tako što će prvo doći do stabilizacije cene mesa a potom i do pada.

Agrarni analitičari se ne slažu sa izjavama koje, povodom potresa na tržištu, dolaze iz NBS. I pored toga što su letnja variranja otkupnih cena živih svinja zaista uobičajena, ne pamte se ovako drastična poskupljenja mesa u radnjama – od 30 do čak 50 odsto u nekim od beogradskih mesara. Proteklih nekoliko godina cena svinjskog buta uglavnom se držala na oko 400 dinara bez obzira na period godine, čemu je najviše doprineo uvoz mesa.

– Tačno je da cene pred početak svakog ciklusa tova blago rastu.  Posebno u letnjem periodu, ali ovoliko povećanje cena mesa je nezapamćeno. To su špekulantske igre klaničara koji pokušavaju da uvoz učine rentabilnijim, jer je cena svinja skočila i u Evropskoj uniji – kaže analitičar Vojislav Stanković.

Do poskupljenja je došlo i zbog toga što farmeri ne žele ponovo da uđu u veliku neizvesnost, a to je mogućnost da ubrzo poraste uvoz mesa što bi ih iznova ostavilo bez tržišta. To se, kako dodaje, najbolje vidi po ceni prasadi koja je u ovom trenutku neuobičajeno niska, a uglavnom biva baš suprotno. Takve prilike na tržištu ukazuju da je rizik u svinjarstvu ponovo veliki i da se u Srbiji smanjuje interes za tov svinja. Stanković smatra da je jedino rešenje ove krize (koja može da potraje ako država što pre ne promeni pravila igre) da se proizvođačima obezbedi sigurnost – takozvani uslužni tov kako bi gazdinstva unapred znala za koga rade. To bi ih takođe oslobodilo i ucena nakupaca koji diktiraju cenu mesa.

Analitičar Čedomir Keco kaže da „ne bi ulazio u komentare Narodne banke jer neke osnovne stvari koje se saopštavaju nisu najjasnije”. Rast inflacije na osnovu skoka cena mesa, ističe, apsolutno nema ekonomsku podlogu.

– I sada kažu da se to i ranije dešavalo. Nije. Događalo se upravo suprotno. Svinje su prodavane ispod proizvodne cene, a proizvođači su gubili i sto dinara po kilogramu. Nisu daleko godine kada smo na tržištu imali svinje po 60 dinara, uz opravdanje da su jeftine zato što su masne. U stvari, uvoz je bio preveliki za naše uslove. Ovo što se trenutno događa su manipulacije i sa cenama i sa snabdevenošću tržišta – smatra Keco.

Rast potrošačkih cena 0,9 odsto

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, rast potrošačkih cena od početka godine (zaključno s junom) iznosio je 0,9 odsto, od čega 0,4 odsto u toku prvog i 0,5 odsto u toku drugog tromesečja. U oba slučaja mahom je vođeno sezonskim faktorima. U prva tri meseca, najveći pozitivan doprinos inflaciji potekao je od sezonskog rasta cena voća i povrća, a značajan negativan doprinos od sezonskog pada cena svežeg mesa, odeće i obuće i turističkih aranžmana. U drugom tromesečju sezonski faktori imali su uglavnom obrnut uticaj.

Turistički aranžmani, odeća i obuća sezonski su poskupeli i dali najveći pozitivan doprinos rastu inflacije. Najveći negativan doprinos potekao je od sezonskog pada cena povrća. NBS objašnjava, a povodom pisanja pojedinih medija o indeksaciji plata i penzija ostvarenoj inflacijom, da Zakon o budžetskom sistemu ne predviđa automatsko usklađivanje plata sa inflacijom. NBS, kako navode, očekuje da će se međugodišnja inflacija postepeno približavati donjoj granici cilja do kraja godine, a da će se u granicama ciljanog koridora naći sledeće godine.

Tanjug

Komеntari5
a3c52
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja