nedelja, 29.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 10.08.2016. u 22:00 Sandra Gucijan

Novog ministra prosvete čekaju razočarani naučnici

Naučna zajednica tvrdi da nije uvažena ni jedan primedba zbog koje je vlada oborila konkurs: nije promenjeno finansiranje instituta, nije usvojeno da se istraživačima boduju svi rezultati, posebno u nacionalnim disciplinama, neće biti vrednovane čak ni magistarske i doktorske teze
Да ли су научници поново оштећени? (Фото Томислав Јањић)

Mladena Šarčevića, budućeg ministra prosvete koji je stručnjak za osnovno i srednje obrazovanje, odmah po preuzimanju kabineta u Nemanjinoj 24 čekaju dva „vruća krompira” koja stižu iz oblasti visokog obrazovanja i nauke. Prvi je novi konkurs za naučnoistraživačke projekte, oko kojeg se prethodnih meseci tresla i prosveta i nauka i koji je po mnogima bio ključni razlog za smenu resornog ministra Srđana Verbića. Podsetimo, posle mnogo polemike i osporavanja, pre svega na stranicama našeg lista, konkurs koji je raspisalo Verbićevo ministarstvo, vlada je poništila na sednici 6. maja i odredila rok od 90 dana da se izrade nova dokumenta. Sada se čeka da vlada formira novi nacionalni savet za nauku. Što se tiče novog nacrta konkursa, on je gotov, ali...

Dr Aleksandra Pavićević iz Etnografskog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti za „Politiku” kaže da je naučna zajednica veoma razočarana nacrtom novog konkursa, jer nije uvažena nijedna suštinska zamerka zbog kojih je prethodni oboren.

– Nije promenjeno finansiranje instituta, nije usvojeno da se istraživačima boduju svi rezultati, posebno u nacionalnim disciplinama, opet su mladi istraživači u lošem položaju, neće biti vrednovane čak ni magistarske i doktorske teze. Pojavio se i jedan novi stav, po kojem je omogućeno zaposlenima na privatnim fakultetima da budu finansirani 12 meseci, a oni sa državnih osam, što je još jedan korak u pravcu privatizacije nauke – nabraja dr Pavićević.

Ona objašnjava da na primer, neće biti bodovani svi nacionalni časopisi, zatim rad na nacionalnim leksikografskim projektima, kao ni uredništva, što je ozbiljan posao.

– Zajednica instituta Srbije nije dobila odgovor na pitanje odakle 6.000 novih istraživača, ko su ti fantomski ljudi? Samo je saopšteno da u Srbiji nema više 12.000, već 18.000 istraživača. A znamo da je na snazi bila i zabrana zapošljavanja, na 66 instituta je primljeno tek nekoliko novih ljudi. Zabrinuti smo i zato što nismo sigurni da li će javna rasprava o novom konkursu uopšte biti održana – navodi ova naučnica.

I dr Đurđica Jovović, predsednica Sindikata nauke, smatra da će zbog hitnosti, novi konkurs za naučnoistraživačke projekte biti jedan od prvih poslova sa kojim će morati da se nosi novi ministar.

– Mi ipak čekamo formiranje nacionalnog saveta za nauku, on će dati krajnji sud. Novi tekst su pisali isti ljudi, matični odbori u starom sazivu, a kako je saopšteno, unete su samo neznatne izmene, koje nama nisu poznate. Ako su samo kozmetičke promene, nisu ni morali da rade ova tri meseca, samo su gubili vreme – naglašava Jovović i podseća da je naučna zajednica podnela 30.000 primedaba na prethodni tekst konkursa.

Dr Aleksandra Pavićević, međutim, objašnjava da Nacionalni savet daje samo mišljenje, a ministar ima konačnu reč. Može da se desi da novi konkurs prođe, uprkos negativnom mišljenju saveta.

– Jedan od ključnih zahteva naučne zajednice vladi bilo je formiranje posebnog ministarstva za nauku, što takođe nije uvaženo. Šarčević dolazi iz srednjeg obrazovanja i privatnog sistema, pa se bojimo kako će se snaći u tako glomaznom sistemu kakvi su prosveta i nauka, koji su krcati problemima – kaže dr Pavićević.

Dr Aleksandra Pavićević: U nacrtu novog konkursa se pojavio novi stav, po kojem je omogućeno zaposlenima na privatnim fakultetima da budu finansirani 12 meseci, a oni sa državnih osam, što je još jedan korak u pravcu privatizacije nauke

I prosveta i nauka ovih dana iščekuju pre svega da vide kakav će biti njegov izbor novih saradnika. Kako nezvanično saznajemo, Šarčević će zadržati pojedine ljude iz Verbićevog kabineta, ali sve najviše zanima funkcija državnog sekretara.

– Iako Šarčević nije čovek iz nauke, to ne mora ništa da znači. On ima dosta iskustva i menadžer je, možda će baš takva ličnost bolje da razume probleme nauke i više uradi neko prethodnici. Sačekajmo još nekoliko dana, sve će zavisiti i od toga koga će izabrati za državnog sekretara zaduženog za nauku – kaže dr Jovović.

Drugi problem sa kojim će Šarčević morati da se uhvati u koštac zbog trke sa vremenom jesu – večiti studenti, to jest svi oni koji su studije upisali pre školske 2006/2007. godine, a koji do sada nisu položili sve ispite. Rok za završavanje studija, po zakonu, njima ističe 30. septembra 2016. godine. Prethodna ekipa u Ministarstvu prosvete ostala je čvrsto pri stavu da pomeranja roka više neće biti, kao ni izmene zakona u skupštini, dok su studenti ipak obezbedili podršku pojedinih poslanika, pre svega iz redova Srpske napredne stranke.

Studenti koji su upisali fakultete „po starom” (pre uvođenja „bolonje”), a kojih ima najmanje 19.000 u Srbiji, predali su nedavno po drugi put peticiju kojom traže produženje roka za završetak studija za najmanje još dve godine. Peticija, koju je potpisalo do sada 5.500 akademaca, predata je premijeru, predsednici Narodne skupštine i Odboru za visoko obrazovanje.

Nacionalni savet za visoko obrazovanje, kao i zaposleni na institutima i fakultetima, od novog ministra pre svega očekuju čoveka koji će konačno da se izbori za davno i više puta obećano povećanje budžeta za nauku u iznosu od najmanje 0,5 odsto i to na svake četiri godine. Predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta, prof. dr Aleksandar Lipkovski očekuje da budžet konačno dosegne 5,5 do šest odsto BDP, kakav je prosek u zemljama zapadne Evrope.

Prosvetni sindikati, s druge strane, kao problem broj jedan u osnovnom i srednjem obrazovanju, navode rešavanje problema tehnoloških viškova. Na listu zadataka Mladena Šarčevića, sindikati stavljaju i kontrolu rada direktora škola i departizaciju, smanjenje broja učenika u odeljenju, novu mrežu škola, poboljšanje materijalnog položaja nastavnika...

Komentari48
53e04
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Saradnik
Ovako obrazovanje kakvo danas imamo mora da se menja. Pored problema sa novcem, u visokom obrazovanju imamo i organizacione probleme. Način na koji se novac preraspodeljuju je apsurdan. Ova zemlja daje podjednaka sredstva i teoretičaru i eksperimentalcu, i uspešnom i sterilnom naučnom istraživaču. Moji prelozi su ... Veća plata provefsorskom kadru i istraživačima, jer kvalitetan i dobro plaćen profesor je temelj dobrom obrazovnom sistemu. Bolja selekcija kadrova. Ne treba zapošljavati sve doktorande na projekat, već samo one koji ispunjavaju određene uslove, na primer, koji su prijavili doktorsku disertaciju i imaju određeni broj radova na nekoj referentnoj listi. ... U prethodnom periodu deo doktoranada nije napredovao ni u pogledu sticanja doktorske diplome, ni u pogledu objavljivanja radova. Konačno, na tržišnom principu se ne gradi kvalitetan obrazovni sistem. Tržišni sistem stvara ponižene i loše plaćene profesore, a ne entuzijaiste i posvećenike.
Naucnik
Sad kad se pojavio ceo tekst, ima smisla napisati komentar-licno misljenje o organizaciji nauke i konkursu. 1. Nebulozno je jedinstvenim kriterijumom oceniti vrednost naucnog rada u fizici i ekonomiji. Nigde u svetu ne postoji jedinstveni kriterijum. Ali drugovi iz SANU i ostali samoupravljaci - obozavaoci E.Kardelja se uporno trude da smisle nesto sto ne postoji u Americi i Japanu. 2. Nigde u svetu ne postoji jedinstveni kriterijum za ocenjivanje teorijskog i eksperimentalnog rada u fizici. Samo kod nas opet drugovi iz SANU koji su boravili u USA i Japanu (Teodorovic, Petrovic) se zalazu da se uvede normiranje na broj koautora na radu. Ali su glasali za predsednika Akademije koji na svojim najcitiranijim radovima ima po 9 koautora. Dzaba im sto su bili na zapadu, kad im je u srcu E.Kardelj i samoupravljanje- tj izmisljanje raznih kriterijuma. 3. Znaci akt o finansiranju je glup. Treba uvesti americka pravila pa ko nema 100 radova u karijeri , ne moze biti redovni profesor - akademik
Truli
Treba pitati nas zaposlene u njegovim školama kakav je on "stručnjak". I za šta je stručnjak. Za slaganje para u slamaricu ima dara! Tu se dokazao. Dokazao se i predusretljivošću prema bužama jer im školuje decu po "povlašćenim" cenama i po posebnom ubrzanom režimu!
profesorka
Stručnjak? Nadam se sa višedecenijskim iskustvom u takvim školama. Stručne radove nek ostavi Ministarstvu za neku fotelju.
Stiven Sigal
Blago svima nama i naučnom i nenaučnom kadru dok nam "Marijane" kolo vode u čoporu pa se pitaju a što im "njihov" 1 dinar uložen u školstvo,nauku,zdravstvo,kulturu..(sve zajedno "u paketu" za 1 dinar "na akciji") ekspresno u džep ne vrati bar 10 dinara? Verujem da se ti isti pitaju kako to da obesni i raskalašni naučnici plaćeni sa pola socijalne pomoći u nešto razvijenijoj članici EU mesečno ne "lansiraju" bar po jedan genijalni izum kakav će Srbiji donositi bar par miliona eur na sat?!
Leona
@Ivane, pa ja i ne vidim da sam igde rekla da se bavim naukom u Srbiji! I naravno da sam mislila na fakultete kada sam spomenula uszbenike kao kriterijume za napredovanje, to je jasno kao dan. Da li ih ima novih? Pa izgleda da ih ima - pogledajte izvestaje o izborima u zvanja (na fakultetima, naravno - tek da opet ne bude zabune). Mislim, ili ima novih i znacajnih udzbenika, ili su referati o izborima i zvanja fikcija... Izaberite sami!
Ivan
@ Leona 3) da se u Srbiji ne bavite naukom, vidi se i po tome sto ste napisali da je jedan od uslova pisanje udzbenika... Takav uslov postoji samo na fakultetima. Koliko se on ispunjava, ne znam, ja odavno nisam video novi udzbenik na srpskom jeziku. Iako, smatram da je napisati dobar udzbenik velik i koristan posao. Koliko je meni poznato, poslednji udzbenik koristan studentima fizickog fakulteta napisao je pok. prof. Boza Milic, jos pre vise od 10 godina. I inace, kursevi koji se polazu na FF gotovo uopste nisu pokriveni domacom literaturom. Steta. Mada, fizika nikad nije imala nesto mnogo studenata. Studenti fizike u Hrvatskoj, na primer imaju dobar deo kurseva pokriven domacom literaturom. To mnogo govori koliko smo uopste spremni da doprinesemo nivou nasih univerziteta. U proslosti nije bilo tako. Takav nas osnos jedan je od razloga zasto nam i nauka propada, kao uostalom i celo drustvo.
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja