ponedeljak, 24.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:54

Pod oštrim pogledom svetitelja ne izgovaraju se banalnosti

Povodom 1.100 godina Sv. Klimenta Ohridskog održana je svečana akademija na kojoj je, pored predsednika MANU, govorio i akademik Vladimir Kostić, predsednik SANU
Autor: Željko Šajnčetvrtak, 11.08.2016. u 18:04
Црква светог Климента у Охриду, на месту где је била његова књижевна школа (Фото:: Петар Милошевић, Википедија, 3.0 )

Specijalno za Politiku
Ohrid – Milenijumsko zračenje Sv. Klimenta zasniva se na njegovoj borbi da se bogosluženje vrši i na svakom razumljivom jeziku, pa i staroslovenskom, a ne samo na tada privilegovanim latinskom, grčkom i hebrejskom. Njegova vodilja je bila misao njegovog učitelja Konstantina Filozofa: „Ako nas sve greje jedno sunce, zašto se ne bi i bogosluženje vršilo i na svim razumljivim jezicima slovenskih naroda.“ Papa Hadrijan je saslušao tu molbu Sv. Klimenta i odobrio je služenje na staroslovenskom jeziku.

Zbog posledica poplava u Makedoniji svečana akademija je odložena za jedan dan, a bila je pod pokroviteljstvom predsednika Makedonije Đorđa Ivanova i Makedonske akademije nauka i umetnosti gde su govorili i predstavnici akademija nauka i umetnosti susednih zemalja. Ovom prilikom izdvajamo reči predsednika MANU akademika Takija Fitija i predsednika SANU akademika Vladimira Kostića, tačnije one pouke i poruke Sv. Klimenta, značajne i danas.

„Sv. Kliment je na Plaušniku na Ohridu izgradio manastir Sv. Pantelemon i razvio Ohridsku književnu školu najvišeg stepena toga vremena u rangu današnjeg univerziteta. U pronađenom njegovom žitiju zapisano je da je to bila njegova želja. Ohrid u vreme Sv. Klimenta postaje luka hrišćanstva. Mnogo vekova kasnije, tj. 1922. godine, prilikom jednog susreta Mihajla Pupina i vladike Nikolaja Velimirovića u Beogradu na pitanje Pupina: ’Po čemu je najznačajniji Ohrid?’, Velimirović je, poznajući rad Sv. Klimenta, odgovorio: ’Ohrid je centar hrišćanstva na Balkanu’. Pupin je svojoj slovenskoj braći na Ohridu uz fondacije za školovanje đaka poklonio 1923. jedno od najvećih crkvenih zvona u Evropi (2.300 kg), koje se nalazi u porti Crkve Perilepte (izrađene 1295), samo stotinak metara od mesta večitog počivališta Sv. Klimenta. Deli ih Amfiteatar iz trećeg veka pre n.e. Dovoljno daleko da se Pupinova zvona predivno čuju i na Plaušniku, i u celom Ohridu. I Pupin i Kliment su ulagali mnogo u prosvećivanje mladih ljudi i civilizacije“, naglasio je akademik Fiti.

Grandiozna ideja Konstantina Filozofa, učitelja Sv. Klimenta, izgovorena pre više od jedanaest vekova, suštinski je na savremen način sublimirana u ideji za ravnopravnost i saradnju među narodima, jezicima, za ostvarivanje prirodnih ljudskih prava i sloboda, za mir i toleranciju. Ovo postaje jedan od stubova opstanka moderne Evrope i savremene svetske civilizacije u celini. Doprinos Sv. Klimenta u ostvarivanju ove ideje je nesporan. Pitali smo akademika Fitija zašto ovog svetovnog i duhovnog misionara smatra našim savremenikom?

„Ova vekovna poruka koju navodite, za međusobnu saradnju, za mir, za toleranciju i uzajamno poštovanje mora ostati duboko urezana u kolektivnoj memoriji svih naroda, a posebno među balkanskim narodima. Makedonska akademija nauka i umetnosti poslednjih nekoliko godina ulaže velike napore da se intenzivira i obogati saradnja sa akademijama nauka i umetnosti susednih zemalja. Na nedavnom susretu s predsednikom SANU akademikom Kostićem usaglasili smo se da budućnost saradnje SANU i MANU treba da se zasniva upravo na principima koje je propovedao Sv. Kliment, uključujući principe uzajamnog poštovanja, kao i da nema pitanja, uključujući ona oko kojih se baš i ne slažemo, o kojima srpski i makedonski akademici i naučnici ne treba da razgovaraju. Naravno, koristeći argumente i činjenice, oslobođeni ideoloških predrasuda. U ovom smislu dogovorili smo realizaciju zajedničkih naučnih projekata ispred evropskih fondova. Sa zadovoljstvom mogu da konstatujem da se neke aktivnosti već realizuju i da je naša saradnja intenzivirana. Iste korake preduzimamo i s drugim akademijama nauka i umetnosti susednih zemalja. Sve ovo, bez sumnje, predstavlja oživljavanja grandiozne ideje polagača osnove slovenske pismenosti i slovenske civilizacije, koja je suštinski gledano civilizacija knjige i pismenosti“, rekao je akademik Fiti.

Među brojnim predsednicima i predstavnicima akademija susednih zemalja na Ohridu je bio i predsednik SANU akademik Vladimir Kostić koji je naglasio da je dovoljno da svakom slučajnom putniku – namerniku kad baci pogled na obrise Ohrida postaje jasno zašto su ti primordijalni učitelji i očevi, poput Svetog Klimenta, izabrali ovaj grad da iz njega zrače poruke i pouke:

„Ovom proslavom slavimo one vrednosne i kulturne domašaje koji nas podsećaju na sličnosti, a ne na razlike, na preklapanja umesto rigidnih međa u našoj svesti. Tačnije, one vrednosti koje mogu da prevaziđu fatum balkanske krčme i posle svih istorijskih iskustava ponude ako ne Edenske vrtove, a ono prostor zajedništva i kulturnog prožimanja, ne potirući bilo čiju posebnost”, rekao je akademik Vladimir Kostić, dodajući:

„Ako zbacimo koprene političkih intriga i budemo svesni odgovornosti da promišljeno pratimo ove milenijumske kontinuitete kulture i razuma, spremni da pažljivo slušamo jedni druge upravo na temama neslaganja i različitosti, u SANU ćete imati ne samo podršku već i iskrenog saputnika. A morate mi verovati da se pod oštrim pogledom svetitelja ne izgovaraju banalnosti”.


Komentari1
75649
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Словенски брат
Пупин је поклонио српској браћи звоно, није било "других" словена. У попису становништва из 1923. нема Македонаца.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja