petak, 06.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:41
56. SABOR TRUBAČA U GUČI

Kako će se završiti srpski vestern

Ovo je divan narod i nije tačno ono što smo mi godinama slušali o Srbima, kaže Jakopo d’Altilia, koji je s malo para prevalio mnogo kilometara kako bi iz svog Beluna na severu Italije prvi put došao u Guču
petak, 12.08.2016. u 22:00
Већ 32 године пешице долази у Гучу: Владиша Петровић/Нова српска шајкача: дизајнерка Ана Мићковић (Фото: Г. Оташевић)

Guča – Brdska varošica danas, za nevolju, nema ni 2.000 žitelja, ali ipak opstaje kao važno raskršće kojekakvih puteva i raznih vremena, srpskih narodnih običaja i navika novog sveta. Tako se u Guči, na 56. dragačevskom saboru trubača, nogu pred nogu, sreću stranci i zavičajci, ljudi znani i oni koji to nikad neće postati, verovatno. Međutim, upravo takav skup ovu priredbu čini neponovljivom.

Jedno od stecišta tog čudnovatog života jeste gučka kafana „Kod Dača”, čiji vlasnik Predrag Broćić (81) svedoči da je otvorena još 1870. godine, „nešto malo posle crkve u Guči”. S krčmom je radio još njegov „prađed” Damjan, i preuređena je u drugoj polovini prošlog veka, kad je otkriveno da u njoj nije bilo nijednog metalnog eksera. Starinska brvnara beše utvrđena samo drvenim pišljacima, što će reći klinovima, graničevim najpre. Tu sada zatičemo saborskog poznanika iz minulih leta Živadina Krstića (75), koji je u svojim ranijim godinama lomio ženska srca po svetu kao leskovačko-niški emigrant, glumio u vesternima sa Li van Klifom. U ovom veku ne propušta nijedan Sabor trubača, ni priliku da sa starim prijateljima razgovara o novostima iako usput uživa uz trubače iz Lepenice. Svira mu, čitave noći, zemljak i prezimenjak Stojan Krstić.

– Kupio sam 40 hektara zemlje između Žitnog potoka i Prokuplja, prošlog septembra zasadio maline na 10 hektara, čekam da počnu da rađaju i hoću da zaposlim 60 ljudi – veli Kris za „Politiku”, i objašnjava da je njegova nova plantaža udaljena „fiftin majls from Prokuplje”.

A stara? Ona je u Homstedu na Floridi, blizu močvara Everglejdsa, ima 60 hektara i tu zemljak gaji ukrasno bilje, koje svakog petka kamionom vozi „ap in Njujork”, gde stalno živi. A u najvećem megapolisu Severne Amerike, na uglu 28. i Sedme ulice, ima radnju za prodaju tog cvetnog bilja, i 200 palmi postavljenih ispred.

Amerikanci su, u svoje doba, pre nego što su počeli da snimaju vesterne, najpre raskrstili s Indijancima, primoravši domoroce da žive po novim pravilima. A šta će da bude sa srpskim vesternom? Koja će sudbina pratiti nas i našu tradiciju i pokoljenja?

Milan Lazović pomogao je Italijanu Jakopu d’Altiliu da se snađe u Guči  (Foto: G. Otašević)

Zasad, na svoj način, brani nas lepa Beograđanka Ana Mićković (25), koja je završila Akademiju primenjenih umetnosti u srpskoj prestonici, pa master u Londonu na Ravensburnu, sarađivala s dve britanske poznate kuće „Erdem” i „Geret Pju” i prekjuče, u hladnom i kišovitom danu prvi put došla u Guču. Ipak, smeška se kod tezge postavljene između seoske crkve i hotela „Zlatna truba” i pripoveda da debituje na najvećem trubačkom festivalu na svetu. Nikad ne biste pogodili šta darovita dizajnerka radi? Pravi i prodaje nove srpske šajkače.

– Želim da naša tradicionalna srpska kapa ponovo izađe na ulice, hoću da iskoristim nešto što se danas zove ulična moda i prisutno je svuda u svetu. Dakle, da jedan pokrivač za glavu, koji je već deo nacionalne istorije, vratim u svakodnevicu, u nešto izmenjenom liku – kaže Ana za naš list.

Na programu 56. sabora trubača u Guči večeras od 21 sat je centralni događaj priredbe, takmičenje 18 orkestara koji su, kroz kvalifikacije, stekli pravo da se bore za prvi orkestar i prvu trubu Dragačeva 2016.

Na strehu povrh tezge okačila je, šta bi drugo, srpsku trobojku, tek osnovano preduzeće nazvala je „Šajka”, i uz druga iz Beograda, koji joj pomaže, s prilično vedrine gleda na prvo saborsko iskustvo. Uporno želi da na nam pokloni jednu kapu, mada se zbog dezena ne bi složila s izveštačevom glavom ni godinama. To su šajkače vrhunske izrade, od pamuka, kepera ili teksas platna, sve postavljene, a boje je vrlo teško opisati pa je čitaocu preporučeno da pogleda fotografiju Ane, njenog saradnika i njihove tezge. Videćemo šta će biti od ovog posla, srešćemo se još, daće bog. Kape su skrojene za gospodu, dame i oba pola istovremeno, cena im je od 850 do 1.000 dinara. A nedaleko od tezge, sreli smo i vodećeg srpskog opančara, Slavišu Ivanovića iz Jagodine, koji pored opanaka šije i čojane šajkače svih veličina.

– Svidele su mi se ove nove, vidim da narod nosi – priča nam Slaviša i možda u glavi kroji plan da i on, pod svoje tri tezge u Guči, uskoro okači isti program.

Sa starih šumadijskih vašara znamo, pričao nam je krojač Radoš Leposavić iz Gornjeg Milanovca, da je za jednu šajkaču potrebno 15 centimetara SMB čoje, duple širine, i 60 minuta rada, s peglanjem. Proveravamo Anu Mićković kako te norme stoje u preduzeću „Šajka”.

– Izrada jedne kape traje oko 45 minuta i potrebno je 35 centimetara materijala jer sve naše šajkače imaju postave – veli devojka i pokazuje postavu jedne svoje kape, tamo na mestu gde bi stari Srbin čuvao polovče od cigarete.

Znači, to je savladan zanat.

Veliki put do Guče, mnogo kilometara s malo para, prevalio je Jakopo d’Altilia (19), iz Beluna sa severa Italije. Ovamo ga je povukla muzika jer je odlučio da s jeseni počne studije na Konzervatorijumu u Veneciji – odsek udaraljki – ali iz rodne kuće, gde su mu ostali nezaposleni roditelji i mlađi brat Juri, nije mogao da ponese veliku podršku:

– Išao sam auto-stopom do Venecije, pa Trsta, onda u Ljubljanu, tako sve do Beograda i Čačka – priča nam mladi Italijan.

U Čačku već nije bilo problema, u svoja kola primio ga je službenik gučke „Elektrodistribucije” Milan Lazović, i dovezao u trubačku prestonicu sveta. Sreli smo ih i juče u Guči:

– Ostaću do nedelje, ovo je divan narod i nije tačno ono što smo mi godinama slušali o Srbima – kazao je D’Altilia za „Politiku”, ne razdvajajući se od svog domaćina Lazovića.

Pedesetak koraka dalje, sreli smo još jednog saboraša koji je mnogo više vremena potrošio da bi savladao svojih 197 kilometara do Guče, nego Jakopo njegovih hiljadu. Naime, Vladiša Petrović (51) iz Strmostena kod Despotovca, zadnja pošta Stanjevac, uvek u narodnoj nošnji već 32 godine pešice iz svog sela dolazi u Guču. Ovom blagorodnom čoveku ovde vazda neko pruži ruku, ručak i smeštaj i on je na svoj način, kako je priroda odredila, kroz decenije obeležio najveći srpski skup.

Baš nijedan od dosadašnjih 56 sabora trubača nije propustio zavičajac Aleksa Protić (80).

– Zbog četničkog porekla porodice, nisam se mogao nadati posebnoj budućnosti u Guči, pa sam još 1958. otišao u Ljubljanu i ostao zauvek. Tamo sam cela veka radio kao privrednik, u raznim firmama – pripoveda Protić, koji je neko vreme bio i direktor kancelarije JAT-a u toj jugoslovenskoj republici za vreme SFRJ. Baš svakog leta je u rodnom kraju, a ovog je, preko puta hotela „Zlatna truba”, opremio letnju baštu „Ravna gora”, na imanju negdašnjeg meštanina Miloša Stanića. Kaže da je samo u dve nove četničke zemunice, tek ukopane i ograđene bagremovinom, uložio 3.800 evra. Pokazuje nam i podrum gde je, ispod magaze predratnog trgovca, navodno trebalo da bude sakriven komandant Draža Mihailović, a na pitanje zbog čega sve to radi, Aleksa odgovara jednostavno:

– Hoću da pokažem da četnici nisu bili Srbi drugog reda, već časni ljudi. Zato sam onomad osnovao i registrovao udruženje „Jelički četnički odred” i opremio ovu baštu.

Znamo se već četiri decenije, sada više nema mesta ni za kakvu međusobnu prepirku, svako je svoju priču već ispričao:

– Dođi večeras na jednu ćasu – kaže Aleksa i pokazuje na ugao četničkog vrta, odakle miriše tek skuvana kombinacija omiljenog zečjeg povrća, ukiseljenog, zatim nešto ukuvane slanine i svinjskih nogica, goveđe krtine, masnije ovčetine, luka jednog i drugog, aleve i ljute paprike.

Svadbarski kupus. Dakle, niko nema što Srbin imade. Al’ ovo nije nacionalizam, već je više prehrambena poruka, da ne bismo uginuli, načisto.


Komentari0
85621
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Spektar /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja