sreda, 03.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 13.08.2016. u 22:00 Bojan Bilbija
EKSKLUZIVNO /RAZGOVOR NEDELjE: STEFAN LEVEN, pre­mijer Šved­ske

No­va EU ja­ča sa Beogradom

Tražimo pravednu raspodelu migranata u EU. – Solidarnost i odgovornost prikazani u upravljanju izbegličkom krizom pokazuju da se Srbija rukovodi evropskim vrednostima koje očekujemo od budućih članica
Стефан Ле­вен (Фо­то Билдар­кив.се)

Podrška Švedske članstvu Srbije u Evropskoj uniji uvek je bila veoma jaka, kao i sada, uprkos tome što je EU zbog „bregzita” na putu da promeni oblik, poručuje u intervjuu za „Politiku“ predsednik švedske vlade Stefan Leven koji sutra dolazi u posetu Srbiji. Gost premijera Aleksandra Vučića poslednje četiri godine je lider švedskih socijaldemokrata koje je iz opozicije doveo na vlast 2014, sa harizmom sindikalnog lidera koji je radnu karijeru počeo kao varilac u fabrici. Premijer je svestan da ishod referenduma u ​​Velikoj Britaniji stvara novu situaciju za EU, ali Švedska i Leven lično i dalje veruju u snagu Evropske unije. To i jeste jedna od glavnih poruka sa kojom 59-godišnji ljubitelj opere i bivši metalski radnik, a sada predsednik švedske vlade, dolazi u svoju prvu posetu Srbiji.

– Žao nam je zbog rezultata referenduma, ali moramo poštovati volju britanskog naroda. Više nego ikada, sada je važno da 27 članica EU ostanu ujedinjene i nastave da rade zajedno, noseći se sa mnogobrojnim izazovima na našem kontinentu u duhu solidarnosti, jedinstva i poverenja. Aktuelni događaji su poziv za novo usredsređivanje ka tome kako EU bolje da ispuni očekivanja svojih građana. Treba da se pridružimo naporima za pružanje efikasnih rešenja za zajedničke izazove, kao što su migracija, ekonomski rast i bolji poslovi, klimatske promene i borba protiv terorizma. Moramo stati u odbranu naših zajedničkih vrednosti – ističe Stefan Leven, veliki poštovalac i naslednik legendarnog Ulofa Palmea na mestu predsednika vlade i Socijaldemokratske radničke partije.

Kakva je uloga i mesto Srbije u toj novoj EU?

Uvereni smo da kredibilan proces proširenja EU ostaje najmoćniji instrument za demokratski, ekonomski i miran razvoja regiona. Nastavak opredeljenosti zemalja kandidata za članstvo u EU potvrđuje opšte verovanje među članicama EU da smo zajedno jači. Švedska je uvek snažno podržavala put Srbije i zapadnog Balkana ka EU i nastaviće da podržava zemlje koje joj pristupaju u reformskim naporima.

Srbija se nedavno suočila sa hrvatskom blokadom na putu ka EU. Da li takve akcije možemo očekivati i u budućnosti?

Pregovarački okvir EU–Srbija i tekovine EU treba da se poštuju, tako da Srbija može izneti važan rad na reformama koji proističe iz pregovora o pristupanju. Otvaranje poglavlja o vladavini prava predstavlja efikasan način za rešavanje otvorenih bilateralnih pitanja i usmereno je na prilagođavanje zakonodavstva sa standardima EU. Pregovaračka poglavlja koja su otvorena do sada dokaz su napornog rada koji je Srbija ugradila u ovaj proces. Nadamo se da će poglavlje 31 o spoljnoj, bezbednosnoj i odbrambenoj politici uskoro da bude otvoreno, što će staviti još veći naglasak na prilagođavanje Srbije spoljnoj i bezbednosnoj politici EU.

Švedska i Velika Britanija uvek su sarađivale veoma dobro u EU, imale su sličan pristup mnogim pitanjima i izazovima sa kojima se Evropska unija suočavala. Kakva je švedska pozicija sada, posle „bregzita”?

Švedska je u potpunosti posvećena EU. Postoji snažna podrška javnosti za EU ​​u našoj zemlji. Velika Britanija je važan partner i mi imamo slične poglede na mnoga pitanja, kao što su slobodna trgovina, dobro funkcionisanje unutrašnjeg tržišta, spoljna i bezbednosna politika, naročito u odnosu na Rusiju i susedsku politiku. Želimo dobru saradnju Velike Britanije i EU u budućnosti, čak i nakon što napuste zajednicu. Švedska očekuje nastavak saradnje sa Velikom Britanijom na zapadnom Balkanu u promovisanju vladavine prava, slobode govora i ljudskih prava. Važno je da Švedska održava dobre bilateralne odnose sa Velikom Britanijom, uzimajući u obzir značajne ekonomske veze i skoro 100.000 Šveđana koji tamo žive. Budući odnosi EU i Velike Britanije biće predmet pregovora.

Utisak je da Švedska pokazuje više evroentuzijazma od nekih drugih zemalja EU, u kojima se pokazuje zamor od proširenja?

Proširenje EU pokazalo se kao najbolji pokretač mira, demokratije i prosperiteta. Ratom iscrpljene zemlje i države sa slabim institucijama i bolesnim ekonomijama, kroz perspektivu ulaska u Evropsku uniju, mogle bi da se pretvore u društva u kojima se poštuju ljudska prava, zasnovana na vladavini prava i dobrom ekonomskom upravljanju. Važno je naglasiti da, uprkos izazovima unutar EU i u njenom susedstvu, postoji neprestana dinamika u procesu proširenja. Hrvatska je ušla u EU 2013, Srbija i Crna Gora napravile su solidan napredak u pregovorima o članstvu, kao i Albanija koja je dobila status kandidata 2014. godine. Sve to pokazuje da proces proširenja funkcioniše i dalje, čak i u teškim vremenima. Angažman EU može da utiče na razvoj na terenu, kao što smo videli tokom političke krize u Makedoniji. U svetlu mnogih izazova sa kojima se suočavamo, angažman EU na zapadnom Balkanu dobija još vitalniji značaj.

Švedska je samo u 2015. primila 150.000 migranata i danas ih ima čak pet puta više po glavi stanovnika od Nemačke. Zbog toga je vaša vlada usvojila izmene propisa u vezi sa migracijama i azilom, uključujući i niz privremenih mera sa ciljem znatnog smanjenja broja azilanata?

Situacija sa velikim brojem azilanata postala je neodrživa tokom poslednjih meseci 2015. godine. Iako su Šveđani pokazali veliku solidarnost, lokalne vlasti upozorile su da socijalni mehanizmi ne mogu da smire situaciju. Da bismo napravili predah i odbranili švedski sistem azila, vlada je objavila niz mera, uključujući i privremeni zakon o ograničenju davanja dozvole boravka u Švedskoj. Zakon je nedavno stupio na snagu i važiće tri godine. Naglašavam da je reč o privremenom zakonu, koji je u skladu sa švedskim obavezama prema međunarodnim konvencijama i zakonima EU. Neophodno je očuvati i dalje razraditi dobre standarde u sistemu azila. Nema sumnje da se Švedska zalaže za pravo azila na međunarodnom nivou.

Ali kako će se u odsustvu pune saglasnosti članica migrantska politika Evropske unije razvijati u budućnosti?

Švedska je jedna od najaktivnijih članica za pravedniju raspodelu azilanata u EU. Takav sistem treba da bude efikasan, održiv i da omogući donošenje kvalitetnih odluka koje štite pravo na azil. Preduslov je da sve države članice imaju funkcionalne i efikasne sisteme azila. To zahteva humane prijemne objekte dovoljnog kapaciteta, pravnu sigurnost u procesu azila, jednaku zaštitu i određivanje osnovnih prava u ovoj oblasti. Švedska pozdravlja predlog Evropske komisije za harmonizaciju nacionalnih sistema za azil, ali smatra da državama članicama treba dozvoliti veću velikodušnost u odnosu na EU kao celinu. Predlozi EK moraju biti pažljivo analizirani, jer je važan zajednički plan za raseljavanje izbeglica, sa ključnom ulogom UNHCR-a. U cilju pronalaženja globalnih i dugoročnih rešenja za usmeravanje velikih izbegličkih i migracionih tokova, EU mora da doprinese poboljšanju globalnog upravljanja i saradnje.

I gde je, po vama, Srbija u svemu tome?

Srbija je uspela, u teškoj situaciji i pored nedostatka kapaciteta i resursa, da se nosi sa velikim tokovima izbeglica koje se kreću iz jednog dela EU u drugi. Solidarnost i odgovornost prikazani u upravljanju izbegličkom krizom pokazuju da se Srbija rukovodi evropskim vrednostima koje očekujemo od budućih članica. Izbeglička kriza može da se reši samo kroz zajedničku odgovornost i uvažavanje. Sve što radimo mora da se zasniva na poštovanju ljudskih prava i osnovnih sloboda, posebno u oblasti azila i principa zabrane proterivanja. Od suštinskog je značaja za Srbiju, Švedsku i EU da radimo zajedno. Na kraći rok – da rešimo hitne humanitarne potrebe, a na duži – da povećamo kapacitete za upravljanje migracijama. Važno je da se u potpunosti iskoriste postojeći okviri EU za dijalog i saradnju. Zajedno, kroz proces pridruživanja i regionalne saradnje u oblasti migracija, možemo ojačati tehničke kapacitete i političku saradnju.

Sledeće 2017. godine navršiće se tačno vek od uspostavljanja diplomatskih odnosa između Srbije i Švedske. Koje mogućnosti vidite za dalji razvoj odnosa između naše dve zemlje?

Švedska i Srbija imaju odlične bilateralne odnose. Oko 120.000 ljudi srpskog porekla živi u Švedskoj. Oni doprinose našem društvu i ključna su prednost u jačanju odnosa između naših zemalja, pogotovo u oblasti biznisa i investicija. Vidim veliki potencijal za povećanje trgovine i jačanje ekonomskih odnosa. Danas imamo oko 80 ​​švedskih kompanija koje rade u Srbiji. Uz bliže veze sa EU i njenim tržištem, možemo očekivati šire trgovinsko povezivanje sa Srbijom. Srećan sam što je „Ikea” počela gradnju prodajnog objekta u Beogradu i što imamo porast broja švedskih IT kompanija u Srbiji. Kao treći najveći bilateralni donator, Švedska nastavlja dugoročnu posvećenost podršci putu Srbije ka članstvu u EU i politici proširenja.

Komentari39
17f96
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Kurtoazna retorika ili naivnost?
"Švedska se uvek ponašala kao prijatelj, sa željom da pomogne." Neka želja da se jednoj zemlji u ekonomskoj tranziciji pomogne ne meri se praznim deklaracijama nego EVRIMA. Dok su Austrijanci, Norvežani i Nemci u Srbiju uložili više milijardi evra, Švedska je uložila 30-ak miliona. Istovremeno su samo u Estoniju uložili desetak milijardi. Za Švedsku je Srbija u principu neprijateljska zemlja, i oni Srbe klasifikuju kao neke mini-Ruse, a Ruse mrze organski. Anti-ruska propaganda u Švedskoj je neopevana. Takve gluposti se o Rusima govore u Švedskoj da je to na granici smeha od suza. Na našu žalost razni anti-srpski lobisti su uspešno poturili tu neku nepostojeću povezanost Srba sa Rusima, i to će se teško promeniti. Sve u svemu, ako je ovo samo neka kurtoazna retorika, to je u redu. Treba ugostiti sve lidere EU koji nam dolaze i ostaviti najbolji mogući utisak. Ali nadati se nekoj stvarnoj pomoći od Švedske bilo bi veoma nerealno i naivno.
Neša (Glodur)
@M.pov.citalac. Uz Švedsku tu je i Danska. Mnogo je primera za moje tvrdnje kroz noviju istoriju, a najnoviji je ukidanje keša.
M.pov.citalac
Nesa (Glodur)@, Dejan@. Iako je vama, izgleda, lako plasirati komentare u ovom listu to jos uvek ne znaci da su oni bazirani na istini, kad je u pitanju ova tema. Spektakularni sigurno jesu.
M.pov.citalac
Nesa (Glodur)@ Kako odabraste Svedsku ( koja je slicna ostalim skandinavskim zemljama ) za vase , gore pomenute, tvrdnje?
Neša (Glodur)
Švedska je američki dobro plaćeni instrument za uvođenje "novih civilizacijskih vrednosti" na tlu Evrope. Sve što je "moderno" za Evropu nametnuto je preko nje. Naslov "Nova EU jača sa Beogradom" je tačan. Evropi je, da bi produžila agoniju, potrebna sveža krv; telekomunikacije (Telekom i MTS), elektroprivreda (EPS), naftna industrija (NIS), prirodni resursi (reke, jezera, zemlja...) i jeftina radna snaga.
Dejan
A taj instrument su postali kada su ti isti ameri poslali torpedo na Ulova Palmea i skrhali im krila da se ubuduce nebi kurazili nego samo vikali ok ok i radili kako im se diktira, naravno u modernom obliku.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja