ponedeljak, 18.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 15.08.2016. u 20:05 Ivana Albunović

Organska hrana skupa za domaće potrošače

Na srpskom tržištu ostaje samo jedan odsto proizvoda uzgajanih na organskim plantažama u našoj zemlji
Највећи купци органских производа из Србије и даље су Немачка, САД, Холандија, Белгија, Аустрија и Пољска (Фото Пиксабеј)

Sve vi­še lju­di u Sr­bi­ji uklju­če­no je u pro­iz­vod­nju i pro­da­ju or­gan­ske hra­ne. Pre šest go­di­na, u toj bran­ši, bi­lo je sve­ga 137 pro­iz­vo­đa­ča, a pro­šle go­di­ne – dve hi­lja­de, uklju­ču­ju­ći i ko­o­pe­ran­te. 
Ipak, to ne zna­či da slič­no in­te­re­so­va­nje vla­da i me­đu po­tro­ša­či­ma jer sve­ga je­dan od­sto ove hra­ne osta­ne na do­ma­ćem tr­ži­štu, po­ka­zu­ju po­da­ci Pri­vred­ne ko­mo­re Sr­bi­je. Prak­tič­no sve što se uz­ga­ja na or­gan­skim plan­ta­ža­ma za­vr­ša­va u iz­vo­zu, a naj­ve­ći kup­ci i da­lje su Ne­mač­ka, SAD, Ho­lan­di­ja, Bel­gi­ja, Austri­ja i Polj­ska. Me­đu naj­tra­že­ni­jim pro­iz­vo­di­ma ko­ji se iz­vo­ze, u ka­te­go­ri­ji vo­ća, pro­šle go­di­ne bi­le su smr­znu­te ma­li­ne i ku­pi­ne i sve­že ja­bu­ke, a od pre­ra­đe­vi­na kon­cen­tra­ti od ja­bu­ka, su­še­no vo­će i pi­rei od vi­ša­nja, du­nja i ku­pi­na.
– Naj­ve­ći deo te hra­ne se iz­vo­zi. Dug je put do to­ga da or­gan­ska hra­na po­sta­ne jef­ti­ni­ja i do­stup­na do­ma­ćim kup­ci­ma. Ipak, ohra­bru­je to da je po­nu­da sve ve­ća u su­per­mar­ke­ti­ma – ka­že Velj­ko Jo­va­no­vić iz Cen­tra za or­gan­sku pro­iz­vod­nju Pri­vred­ne ko­mo­re Sr­bi­je.
– Or­gan­ska hra­na uz­ga­ja se na oko 15.000 hek­ta­ra, to je ve­li­ki rast u od­no­su na pro­šlu go­di­nu ka­da se pro­sti­ra­la na oko de­vet hi­lja­da hek­ta­ra. Od 2012. go­di­ne iz­voz je u stal­nom po­ra­stu. Ali ako ima­te pa­ra­dajz ko­ji ko­šta 70 di­na­ra ili or­gan­ski za 250 di­na­ra, ja­sno je šta je raz­log ma­nje tra­žnje – ka­že Jo­va­no­vić. Or­gan­ska hra­na je sku­plja jer se od pro­iz­vo­đa­ča zah­te­va mno­go ve­ći ma­nu­el­ni rad, a sku­pa je i ser­ti­fi­ka­ci­ja.
– Za na­še kup­ce or­gan­ska hra­na je i da­lje sku­pa, a ne po­sto­ji ni do­volj­no raz­vi­je­na svest o pred­no­sti­ma tih pro­iz­vo­da. Ku­pu­ju uglav­nom za svo­ju de­cu. U sve­tu su sti­gli do to­ga da se, ka­da se go­vo­ri o ula­ga­nju u ovu vr­stu pro­iz­vod­nje, to ne ti­če sa­mo mi­ni­star­stva po­ljo­pri­vre­de, već i mi­ni­star­stva zdra­vlja. Na­i­me, pod­sti­ču­ći zdra­vu is­hra­nu, ma­nje gra­đa­na će bi­ti bo­le­sno – ob­ja­šnja­va naš sa­go­vor­nik. 
Na pri­me­ru pro­iz­vod­nje kra­sta­va­ca, ob­ja­šnja­va zbog če­ga je za nas bo­lje i zdra­vi­je po­vr­će ko­je se ne uz­ga­ja kon­ven­ci­o­nal­nim me­to­da­ma. Sta­blji­ka kra­stav­ca u to­ku ra­sta „usi­sa” oko šest i po li­ta­ra pe­sti­ci­da što, i bez ob­zi­ra na ka­ren­cu, ipak osta­je u plo­du.

Tre­nut­no je or­gan­ska hra­na (u za­vi­sno­sti od vr­ste pro­iz­vo­da i pro­daj­nih me­sta) za 50 do čak 400 od­sto sku­plja od kon­ven­ci­o­nal­no pro­iz­ve­de­nih na­mir­ni­ca

– Ohra­bru­je to što je kod ne­kih pro­da­va­ca, po ne­zva­nič­nim pro­ce­na­ma, udeo or­gan­skih pro­iz­vo­da u ka­te­go­ri­ji vo­ća i po­vr­ća sko­čio na če­ti­ri do pet od­sto, što je je so­lid­no. I pri­no­si kod or­gan­skih use­va sa­da su go­to­vo jed­na­ki kao kod kon­ven­ci­o­nal­nih, što bi u per­spek­ti­vi mo­glo da sni­zi ce­nu tih pro­iz­vo­da – is­ti­če Jo­va­no­vić.
Ge­ne­ral­na se­kre­tar­ka Udru­že­nja pro­iz­vo­đa­ča „Ser­bia or­ga­ni­ka” Iva­na Si­mić is­ti­če da Sr­bi­ja prak­tič­no ce­lo­kup­ni iz­voz za­sni­va na sve­žem i smr­znu­tom vo­ću i nji­ho­vim pre­ra­đe­vi­na­ma. Ka­ko ka­že, or­gan­skog vo­ća prak­tič­no i ne­ma na do­ma­ćem tr­ži­štu dok se sve­že po­vr­će i na­mir­ni­ce ži­vo­tinj­skog po­re­kla još ne iz­vo­ze i njih po­tro­ša­či ima­ju pri­li­ke da ku­pu­ju. 
– Spe­ci­ja­li­zo­va­nih pro­dav­ni­ca ne­ma, iako je bi­lo po­ku­ša­ja, ali ne­ke od rad­nji u po­nu­di ima­ju ve­ći deo or­gan­ske hra­ne. I po­je­di­ne ve­li­ke tr­go­vi­ne sa­da već ima­ju do­bar ili so­li­dan iz­bor zbog to­ga što, po­sled­nje dve go­di­ne, ipak ra­ste tra­žnja za zdra­vom hra­nom – ka­že na­ša sa­go­vor­ni­ca, do­da­ju­ći da je ote­ža­va­ju­ća okol­nost to što je tr­ži­šte pre­pla­vlje­no uvo­znim or­gan­skim pro­iz­vo­di­ma či­je su ce­ne pri­lič­no vi­so­ke, čak vi­še u od­no­su na iste te pro­iz­vo­de u ze­mlja­ma iz ko­jih do­la­ze.
 Sma­tra da će će ce­nu re­gu­li­sa­ti ve­ća po­nu­da do­ma­ćih pro­iz­vo­da. Tre­nut­no je or­gan­ska hra­na (u za­vi­sno­sti od vr­ste pro­iz­vo­da i pro­daj­nih me­sta) za 50 do čak 400 od­sto sku­plja od kon­ven­ci­o­nal­no pro­iz­ve­de­nih na­mir­ni­ca.
Me­đu dr­ža­va­ma EU u or­gan­skoj pro­iz­vod­nji naj­vi­še je od­ma­kla Austri­ja, ali je naj­ve­ći stra­te­gij­ski is­ko­rak na­či­ni­la Dan­ska, ko­ja je ne­dav­no na­ja­vi­la da će, u na­red­nih 25 go­di­na, ce­lo­kup­nu po­ljo­pri­vred­nu pro­iz­vod­nju pre­ve­sti u or­gan­sku. Nem­ci su, s dru­ge stra­ne, naj­ve­ći po­tro­ša­či. 
Evrop­ska sta­ti­sti­ka po­ka­zu­ju i da su ga­zdin­stva s or­gan­skom pro­iz­vod­njom u pro­se­ku ve­ća od onih gde se pro­iz­vo­di na tra­di­ci­o­nal­ni na­čin. 
Uni­ja je pr­vu za­kon­sku re­gu­la­ti­vu o or­gan­skoj pro­iz­vod­nji do­ne­la još 1991. go­di­ne, a po­ja­va bo­le­sti lu­dih kra­va, 2001. go­di­ne, bi­la je ve­li­ka pre­kret­ni­ca i za­ma­jac za in­ten­ziv­ni­ji rast pro­iz­vod­nje or­gan­skih na­mir­ni­ca.

Komеntari11
e36d3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dr Ricinus
Органска храна - To je termin koji su izvesni krugovi u Srbiji slepo preuzeli od Zapada, prevashodno USA. Bukvalno sve cime se hranimo je organska hrana, izuzetak su sol, gvozdje, magnezijum i sl. Neko se sakriva iza tog pausalnog naziva koji ne govori ama bas nista, a moze lako da sakriva genetski manipulisanu hranu! Ni po' jada da se ta hrana oznacava sa BIO - to bi bilo mnogo postenije! Ovako je preuzet termin iz USA koji je ustvari Trojanski konj za kojekakve izuzetno perfidne mućke koncerna proizvodjaca industrijske hrane sa Zapada!
omnia mea mecum porto
Nema izvoza bez jake pozicije na domaćem tržištu. Zaboravite.
Borislav Mitrović
I kod proizvođača organske hrane ima podmetanja i prevara. Već koriste nedozvoljena sredstva,ali u manjim količinama. Čim se to pretvori u biznis,nema ništa od organske proizvodnje.Prava organska hrana mora biti mnogu skuplja.
Prvoslav
Organska hrana "izlazi iz mode" na zapadu jer su istrazivanja pokazala da nema nikakvih posebnih benefita od konzumiranja iste. Jednostavno to je bio trik lanaca supermarketa da namaknu pare od lakovernih. Istina ukus organske hrane je drugaciji i promovisan kao prirodni ali sta zna neko ko nikad nije nije bio npr kod babe na selu recimo pre 30-tak godina
Цицка
И ова друга храна би била органска да се води рачуна како и чиме се прска

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja