nedelja, 17.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:13
NAŠ UNIVERZITET MEĐU 300 NAJBOLjIH NA SVETU

Profesor koji je uzdigao Beogradski univerzitet

Rastu na Šangajskoj listi doprineo je i profesor Mašinskog fakulteta u penziji Stojan Radenović, jedan od najcitiranijih matematičara, koji se našao na listi najuticajnijih naučnih umova na svetu u 2015.
Autor: Sandra Gucijanutorak, 16.08.2016. u 14:05
Ректорат Београдског универзитета (Фото Д. Јевремовић)

Univerzitet u Beogradu je juče ujutro ostvario najveći uspeh u svojoj 208 godina dugoj istoriji: plasirao se među 300 najboljih univerziteta na svetu, na čuvenoj Šangajskoj listi, koju sastavlja kineski univerzitet Cijao Tong. To je skok za „klasu” u odnosu na prethodne liste (bili smo rangirani između 301. i 400. mesta), a kada smo 2012. godine prvi put ušli u društvo najboljih na planeti, najveći i najstariji srpski univerzitet je zauzimao poziciju između 401. i 500. mesta.

Najboljem plasmanu od kada je 2003. prvi put objavljena Šangajska lista doprineo je i dr Stojan Radenović, profesor Mašinskog fakulteta u penziji, koji je svrstan među najcitiranije naučnike u matematici na planeti.

Profesor Radenović je vest saznao putem interneta. Iako je u penziji, kaže da je non-stop uz kompjuter, da prati sva dešavanja u svetu i nauci, jer mora da bude u toku. Trenutno je veliki broj njegovih radova na pregledu u svetski priznatim časopisima.

– To je moj mali udeo, nisam ja toliko važan, tu je vojska novih, mladih, pametnih ljudi, a ranijih godina je među najcitiranijima bio i jedan moj kolega iz Niša… – skromno kaže za „Politiku”.

On i dalje rešava matematičke zadatke, po sedam, osam sati dnevno, dodaje sa osmehom da nije prestao od 17. godine, čak je ovih dana rešavao i one sa prijemnog ispita sa Matematičkog fakulteta.

Konstantan uspon na Šangajskoj listi za univerzitet znači bolju međunarodnu vidljivost, veći broj stranih studenata i veću zainteresovanost drugih univerziteta za saradnju 

– I da li biste položili prijemni? – pitamo profesora.

– Imao bih 98 od 100 poena, ali samo zato što su pogrešili u dva zadatka, što sam im skrenuo pažnju. Nema veće radosti od toga da se pomeraju granice, da se pomaže mladima, čak i kada oni meni pronađu grešku. To i mene i njih čini boljim čovekom, matematika me čini boljim čovekom – odgovara dr Radenović.

Zahvaljujući radovima objavljenim u prestižnim časopisima i tome što ga u svojim radovima citiraju kolege iz celog sveta, ime profesora Radenovića našlo se na listi „Najuticajnijih naučnih umova na svetu u 2015. godini”. Na ovoj listi je samo 3.000 istraživača, iz ukupno 30 oblasti, a profesor iz Srbije je bio na 70. mestu u matematici. Ovu publikaciju svake godine objavljuje kompanija „Tomson-Rojters”, koja je zadužena i za formiranje takozvane SCI liste najboljih naučnih časopisa na svetu.

Stojan Radenović je do 1980. godine bio nastavnik u Četrnaestoj beogradskoj gimnaziji, potom je doktorirao i naredne dve decenije predavao na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu. Od 2000. godine radio je kao profesor matematike na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je dočekao i penziju.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić odlikovao je profesora Radenovića za izuzetne zasluge za Dan državnosti, 15. februara ove godine.

Prorektorka Beogradskog univerziteta prof. dr Ivanka Popović takođe je juče zahvalila ovom profesoru, „čiji su izuzetno citirani radovi, objavljeni u najprestižnijim svetskim časopisima, bili presudni da se BU popne u višu kategoriju”.

(Foto lična arhiva)
Stojan Radenović: Matematičke zadatke rešavam po sedam, osam sati dnevno, ovih dana rešavao sam i zadatke sa prijemnog ispita na Matematičkom fakultetu. Imao bih 98 od 100 poena, ali samo zato što su pogrešili u dva zadatka, na što sam im skrenuo pažnju

Bolji plasman na Šangajskoj listi, kako kaže, za univerzitet znači bolju međunarodnu vidljivost, veći broj stranih studenata, ali automatski podrazumeva i veću zainteresovanost drugih univerziteta za saradnju na različitim nivoima.

– Da bi se obezbedio trajni boravak na Šangajskoj listi mora da se sistematičnije pristupi finansiranju nauke u Srbiji. Važno je i da podstičemo sve kolege iz svih oblasti da publikuju što više naučnih radova i u najjače vrednovanim časopisima, jer će to doprineti i ugledu naše zemlje – smatra prof. Popović i dodaje da najviše naučnih radova trenutno ima iz fizike, hemije i biologije, ali da to ne znači da uspeh društvenih nauka treba zanemariti.

Prijatno iznenađen plasmanom od 201. do 300. mesta juče je bio i rektor BU prof. dr Vladimir Bumbaširević, koji je rekao da je očekivao isti rezultat kao i lane, ali da je ove godine presudno bilo to što smo imali naučnika koji je bio među najcitiranijima u matematici.

Juče je bilo i onih koji nisu iznenađeni ovakvim plasmanom BU na Šangajskoj listi, poput Biljane Kosanović iz Računarskog centra Univerziteta u Beogradu, koja podseća da se to moglo očekivati jer je neverovatno porastao i broj radova naših naučnika u časopisima „Nature” i „Science”.

Kriterijumi za rangiranje

Univerziteti na Šangajskoj listi rangiraju se od prvog do 100. mesta, potom po azbučnom redu u kategorije od po pedeset, odnosno stotinu univerziteta. Prvi na listi je američki Harvard, i to 14. godinu zaredom, a među deset najboljih su, tradicionalno, osam američkih i dva britanska univerziteta. Povratnik na listu je i Sveučilište u Zagrebu, koje se sa Univerzitetom u Ljubljani našlo između 401. i 500. mesta. Zanimljivo je da na najnovijoj listi više nema Mađarske, koja je do sada imala dva univerziteta.

Ključni kriterijumi za rangiranje univerziteta na Šangajskoj listi jesu broj objavljenih naučnih radova u međunarodnim časopisima, broj radova po istraživaču, citiranost i uticaj radova, broj dobitnika Nobelovih nagrada i Fildsovih medalja koji su imali indeks određenog univerziteta ili na njemu rade…

Najboljih deset

  1. Harvard

  2. Stenford

  3. Berkli

  4. Kembridž

  5. MIT

  6. Prinston

  7. Oksford

  8. Kalifornijski institut za tehnologiju 

  9. Kolumbija

10. Čikago


Komentari65
15aba
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Stojan
Zamolio bih Sasu da pogleda Kobson bazu tako sto ce da otkuca radenovic%, enter i vidi da trenutno (od 2000 godine) kada ova baza evidentira nase istrazivace stoji broj 118. Poznato je da Kobson to radi samo ako je adresa nekog od nasih univerziteta. Naravno ja potpisujem i univerzitet u Novom Pazaru a i jedan Vijetnamski, jer sam tamo pocastvovan da rukovodim jednim projektom. Vec 4 godine sam u penziji i vazno mi je da obradujem svoje unuke nekim simbolicnim prihodom iz te nase prijateljeske zemlje. Dakle, ako uvazenom Sasi smeta aktivnost penzionera ja tu ne mogu nista. Drugi su odlucili da me odlikuju. Svi nasi gradjani mogu da rade i zaradjuju velike svote novca u inostranstvu i Sasa im ne zamera, a ja kao obican penzioner nemam to pravo. Neka napise prigovor na odgovarajucem mestu i neka se potpise punim imenom i prezimenom. Ovako mi sve deluje kao neka zavidnost, uspeh drugog se smatra svojim neuspehom...Srdacno pozdravljam Sasu...
Sasa
Iz komentara dole vidim da su mnogi uocili ozbiljan problem sa Radenovicevom pripadnoscu. Radenovic je sef grupe sa jednog Vijetnamskog fakulteta i koliko se vidi na scopus-u njegovi clanci dominantno imaju samo Vijetnamsku adresu. Kako je moguce da se u takvoj situaciji neko odlikuje u nasoj zemlji, i odakle informacija onima koji prave listu uticajnosti da Radenovic radi u Srbiji kada to radovi ne pokazuju? Jos jedno iznenadjenje je da je zurnal gde Radenovic objavljuje puno clanaka sklonjen sa SCI liste. To se uglavnom dogadja kad veca grupa naucnika vrsi neeticka citiranja. Mnogo neobicnih stvari na jednom mestu.
Stojan Radenovic
Gospodin, uvazeni Dragan ima pravo da me kritikuje, ali mi ovakva kritika ne moze koristiti. Naime, imam mnogo veliki broj objavljenih radova kao malo naucnika u Srbiji, mozda cak i u poslednjih 100 godina. Tako da nije bitno u kom su casipisu objavljeni. Rad u Afrika Matematika je biser u teoriji fiksne tacke. U njemu su popravljeni rezultati poznatog W. Kirka, shto nije moglo poci za rukom ni mnogo pozantijim matematicarima. Tomson Rojters sve racuna, broji i jeste da su sklonili FPTA sa liste ali SCOPUS ga nije sklonio i moze se rad naplatiti preko projekta (naravno ko projekat ima). Poshto sam u penziji ja nisam ni na jednom projektu nase vlade ali radim matematiku iz ljubavi a ne iz koristoljublja. Cudno je da nekima teshko pada shto mediji pishu o mom uspehu. Ali to je uspeh naseg skolstva u celini, divnih profesora koji su meni predavali. A uvek ce biti ljudi kao sto su Dragan i Vladimir. Ja im naravno ne zameram jer mi matematika pomaze da budem dobar i pozitivan.
Dragan
Zaista je interesantno da casopis gde Radenovic objavljuje vecinu svojih radova nije vise na SCI listi dakle prakticno nema nikakvu naucnu tezinu i da se radi o krajnje problematicnom casopisu. Ako se primeti da Radenovic objavljuje svoje radove jos u Afrika Matematika i slicnim casopisima onda sve deluje vise kao pogresno prenesena informacija. Takodje je veliko iznenadjenje informacija da Radenovic radi za univerzitet u Vijetnamu, te je prica o doprinosu navedenog plasmanu Bg Univerziteta na listi vrlo cudna. Verovatno u Vijetnamu ne znaju za celu ovu pricu.
Vladimir
Koliko se moze videti na internetu Dr Radenovic uglavnom objavljuje svoje skorasnje radove u nekom casopisu iz fiksne tacke koji je suspendovan sa Thomsonove liste, sto ce reci u minornom casopisu. A o tome sto radi za Vijetnamsku istituciju a navodno je Srpski matematicar, vec su neki citaoci komentarisali, i ne treba dodati nista.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja