sreda, 15.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 18.08.2016. u 08:15 Dimitrije Milenković

Veliko delo ruske heroine

Delo i plemenito ime Darje Korobkine, milosrdne sestre iz Sankt Peterburga, po mnogo čemu ravni su antičkom mitu
Фото (/www.spc.rs)

Skloni smo zaboravu, zaboravljamo heroje, prepuštamo matici vremena i vredne umetnike. Zatajeno je mnogo toga dragocenog, nemarom, ali i surovim životnim okolnostima. Borhes je jednim stihom davno zabeležio: „Odvažni mramor vređa svemoć zaborava.” Veliki pisac zaista je bio u pravu. Međutim, moć zaborava, pokazaće se, nije i svemoć iz Borhesove pesme. Posle više od sto godina, ovde kod nas u Srbiji, javlja se jedna blagotvorna iskra duha da osvetli veliko, plemenito ime Darje Korobkine, milosrdne sestre čije je humano delo po mnogo čemu ravno antičkom mitu.

Ovog avgusta u Bačevcima otkrivena je spomen-ploča mladoj milosrdnoj sestri iz Sankt Peterburga, koja je u Srbiju došla na samom početku Prvog svetskog rata da pomaže ranjenicima u teškim bitkama na Drini. Darja Korobkina zauvek je ostala na bojištu na Gučevu pogođena neprijateljskom granatom.

Svečanog 12. avgusta, kada je otkrivena osveštena spomen-ploča, ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Čepurin, kako je objavila „Politika”, o mitskoj heroini Darji pored ostalog je rekao: „još pre nego što je Rusija ušla u rat sa Nemačkom, Darja je došla ovde, lepa, mlada, iz dobro situirane porodice, iz jedne od najpoznatijih prestonica sveta, carskog Sankt Peterburga, da spasava ranjene sa bojišta”. A srpski ministar Aleksandar Vulin: „Zato ćemo Darju pamtiti dok je ovog naroda, jer je bila tu kad više niko nije bio sa Srbima…”

Svetao lik Darje Korobkine zaslužuje svaku našu pažnju i poštovanje, ne samo zbog njenog milosrđa i odluke da je iz valjevske bolnice prebace na front među ranjenike kojima je bila neophodna pomoć na mestima gde padaju granate.

Vratimo se 99 godina do dragocenog zapisa neposrednog svedoka, pesnika Milosava Jelića: „Prvi put je videsmo u streljačkom stroju na Kurjačici 31. avgusta 1914. g. Bila je u čizmama, koporanu i sa šajkačom. U najstrašnijoj vatri je previjala ranjenike, ne hoteći da se ukloni. I gledajući očajnički napor da se zadrži nadmoćniji neprijatelj, ona je neprestano govorila vojnicima: ’Kad bi samo znali Rusi za ove muke, požurili bi preko Karpata, ali, eto, ne znaju…’”

Poginula je posle nepunih mesec dana na Gučevu, na Eminovim Vodama, pošto je i tamo pratila V puk II poziva; pogođena je 50 metara iza streljačkog stroja granatom prve haubice, koju su Austrijanci ispalili na Gučevo. Sahranjena je uz ostale vojnike na Eminovim Vodama.

Ostao je ovaj zapis Milosava Jelića, ali i njegova nadahnuta pesma iz zbirke Srbijanski venac, objavljena u Zabavniku Srpskih novina sa Krfa, u broju pet od 17. septembra 1917. godine.

Podsetimo se prve strofe male pesme o ruskoj milosrdnoj sestri Darji:

„Boj se bije, srca gore živa,

Dršće iskra u blistavu oku

Na Gučevu crnu i visoku

Drinom iznad zazlatelih njiva;

Bol vrhuni i bol se preliva

Teškom mukom i teškim jaukom,

A Darja nas pomiluje rukom,

Rane veže i teši i žali:

„Kad bi znali Rusi, kad bi znali…”

Ostala je, međutim, jedna zagonetka. Da li je pesnik Jelić, neposredni svedok bitke na Gučevu, pogrešio? Njegova pesma je naslovljena Darja Aleksandrovna. A na spomen-ploči je ime Darja Korobkina. Bilo bi dragoceno da se, tragom heroine mitske snage, krene do Sankt Peterburga i još po nekim detaljem osvetli njen plemeniti lik i okrilje iz kog je potekla.

Profesor, književnik

Komentari12
27f2a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Minja
Na slici je engleska bolničarka Ledi Pedžet, koja je takođe požrtvovano pomagala tada. Ali nema slike Darje, sve su pogrešne na netu.
Драган59
Подвиг и жртва Дарје Александровне није непознат и о њој је писано у више наврата. У знак сећања на њу на Гучеву је постављена спомен плоча а слична (само скромнијег квалитета и у Бањи Ковиљачи). За њу се нашло места и у поставци "Меморијалне галерије Битке на Дрини 1914." а посвећен јој је и чланак у часопису Музеја Јадра у Лозници. О њеној погибији постоји запис у ратном дневнику генерала рашића "55 дана на Гучеву".У Лозници постоји и удружење које се бави чувањем успомене на њу и дело других добровољаца лекара и санитетског особља. Судбина Дарје Александровне је чврста карика која повезује Србију и Русију и наша два народа што треба непрестано неговати. Ипак, за љубитеље историје и у до сада публикованим радовима има доста материјала за проучавање. дакле пре него што почнемо да пишемо најпре приочитајмо шта све има већ објављено.
Draghan59
Командант Дринског Коњичког дивизиона II позива, у својој релацији под О. Бр. 194 од 10 септембра 1914. године о борбама 31. августа, 1. и 2. септембра 1914. године код аде Курјачице, поменуо је Дарју овим речима: „Као заступник Команданта одсека нарочито морам по дужности истаћи ретко пожртвовање, храброст и најсавесније вршење своје дужности према рањеницима за све време борбе и дању и ноћу, врло често у киши куршума непосредно иза I борбеног реда – добровољне милосрдне сестре Дарје Александровне из Петрограда, која је сама лично превила преко 120 рањеника.
Mali Steva
Da se ne zaboravi! Tokom Velikog rata (I SV rat) u Srbiju dolaze dobrovoljci sa mnogih strana sveta. Medju najbrojnijim su dobrovoljci iz carske Rusije. Nisu to bili samo oficiri (u odbrani Beograda ucestvuju odredi ruske carske armije, poseban znacaj imala je ruska artiljerija, koja je uspela da znacajno umanji dejstvo austrisjih monitora i time sacuva i grad i polozaje srpske vojske). Uglavnom je rec o mladim ljudima, iz dobrostojecih porodica, koji su bez ikakve agitacije dosli da pomognu bratskom slovenskom, pravoslavnom narodu. Osim toga, kao pomoc srpskoj vojsci, dolazi mnogo medicinskog osoblja, koje je imalo veliki znacaj u borbi sa raznim zarazama koje su se Srbijom u to vreme sirile. Mnogi od ovih ljudi svoje zivote su dali za slobodu srpskog naroda. Ako se dobro secam, samo na Krfu je negujuci srpske vojnike i civile, umrlo vise od jedne stotine ovih ljudi.
Zaharije
Nije postojala ruska artiljerija već međunarodni artiljerijski odred u Beogradu za dejsta protiv A-U monitora sačinjen od Francuza, Britanaca i Rusa koje je predvodio britanski admiral Ernest Trubridž. Ovaj odred je učio srpsku vojsku kako da prave improvizovana torpeda. Trubridž je sa vojskom prešao Albaniju i posle rata ostao da živi u Srbiji.
tod
Nije se to zaboravilo, mnogo je Srba otislo u Rusiji da se bore protiv "ukrajinskih fasista", nadam se da ce biti proglaseni kao heroji.
саВа
Дајте више оваквих текстова који бодре душу и враћају наду у доброту - без да се има споствени интерес

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja