utorak, 20.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:26

Tačka na prevare sa hlebom

Ministarstvo poljoprivrede usvojilo novi Pravilnik o kvalitetu žita i pekarskih proizvoda
Autor: Ivana Albunovićsreda, 17.08.2016. u 22:00
(Фото Пиксибеј)

 

 

Nova, jasnija pravila stupaju na snagu za dve godine i odrediće pod kojim uslovima pekari veknu mogu da nazovu ražanom, kukuruznom, heljdinom, speltinom...Jedno od najčešćih dilema – kakav hleb jedemo i da li to što kupujemo stvarno odgovara deklaraciji mogla bi da bude razrešena novim pravilima koje je država propisala za pekarsku industriju. Tako će, recimo, ražani hleb morati da ima minimum 70 odsto ražanog brašna, burek i dalje najmanje 20 odsto nadeva a sva peciva tačnu specifikaciju šta sadrže, što do sada nije bio slučaj kod svih proizvoda.

​Ratari negoduju zbog prelaznog perioda
Pravilnikom se uvode i novi standardi o kvalitetu žita, a proizvođači već zameraju neusaglašenost sa evropskim propisima. Ratari, takođe, negoduju zbog toga što će se propisi primenjivati tek od 2018. godine, što će dati dovoljno vremena otkupljivačima da napune lagere domaćim kvalitetnim žitom dok oni, u tom prelaznom periodu, neće imati nikakve koristi od toga. Priča o kvalitetu hleba svakako je mnogo kompleksnija od deklarisanja, jer dobra vekna ne može da se napravi bez kvalitetne sirovine.
Kako smo nedavno objavili, na srpskim njivama sve manje su zastupljene kvalitetne sorte pšenice zbog čega, po tvrdnji agrarnih analitičara, ne samo da kupujemo lošiji hleb nego i rizikujemo da izgubimo stečene izvozne pozicije, čak i na tržištima u okruženju gde su nam najveći kupci. Zbog toga što ova oblast nije bila regulisana, proizvođači su se okretali sortama koje, uz niža ulaganja, daju veće prinose. Takvo žito nema visoku energetsku vrednost, a hleb i pecivo je lošijeg kvaliteta. Pojedine pekarske industrije, iz okruženja, zato zaobilaze brašno iz Srbije. Primer je Slovenija, gde smo u jednoj od najvećih industrija nedavno čuli da od našeg brašna teško može da se napravi kvalitetan hleb.

Kako „Politika” saznaje, Ministarstvo poljoprivrede, pre nekoliko dana, usvojilo je novi Pravilnik o kvalitetu žita, mlinskih i pekarskih proizvoda i testenine koji će zameniti onaj koji je na snazi još iz perioda bivše Jugoslavije (iz 1995. godine) i čija su rešenja bila ne samo prevaziđena već često i prilično nedorečena. To je pekarima omogućavalo da na legalan način profitiraju, propuštajući da navedu tačne sastojke u vekni.

– Novim propisima o kvalitetu obuhvaćene su tri velike oblasti. Potrošačima će to olakšati izbor jer će biti garantovan minimum kvaliteta koji proizvođač mora da ispuni. Pokušali smo da budemo realni, sagledamo šta se sve nalazi na tržištu i dovoljno jasni u određivanju pravila šta može da bude u prometu – kaže za naš list Nenad Vujović, načelnik Republičke poljoprivredne inspekcije.

Biće ovo prvi važniji iskorak u pokušaju države da se u red stavi između 2.800 i 3.000 pekara koje posluju u Srbiji. Potpuno tačan podatak koliko pekarskih pogona radi u državi ne postoji jer je ova branša, poslednjih godina, bila najviše podložna promenama – jedna pekara se zatvori, sutra već na uglu osvane nova. Proizvođačima je ipak ostavljen dug period usaglašavanja čak do 1. januara 2018. godine.

Zbog čega su potrebne tako duge pripreme?

– Smatrali smo da ovoj industriji treba dati dovoljno vremena kako bi svi mogli da se usaglase. Zbog realne potrebe da promene deklaracije i potroše nabavljene sirovine – objašnjava naš sagovornik.

Kao najvažniju izmenu propisa, Vujović navodi to što su jasnije određeni procenti koji moraju da budu poštovani kako bi neko svoj hleb nazvao – ražanim, kukuruznim, heljdinim, speltinim… To je bilo nužno jer su problemi poslednjih godina, uglavnom u vezi sa netačnim i nepotpunim deklarisanjem. Po ranijim istraživanjima „Politike” to je bilo najuočljivije kod takozvanih mešanih hlebova, koji se sastoje od dve ili više vrsta brašna, jer se teško moglo utvrditi koje je od njih dominantno.

– Po starom pravilniku ako pravite ražani hleb i u njega dodajete 20 odsto pšeničnog brašna, niste bili obavezni da to i napišete. Potrošači tako nisu imali potpune informacije šta kupuju – objašnjava Nenad Vujović iz Poljoprivredne inspekcije.


Komentari23
15182
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ema
Mini pekara za hleb je najbolje resenje (ko moze da je priusti - polovne i nisu toliko skupe, a nisu ni nove, traju jako dugo i retko se kvare). Stavite u nju sta hocete od brasna (a recepata ima na pretek, pun je internet), isprogramirate je i ona vam ispece hleb u koje god doba dana zelite. Cesto sve stavim uvece (treba mi 3 minuta za to), isprogramiram, stavim odlozen start i ujutru imam svez vruc hleb. Jedina negativna strana je opasnost po liniju.
Саша
А шта ћемо са индустријским пекарским преварама у свим продавницама. Милион врста хлеба који не постоји као рецептура нигде. Дакле обмана купаца. Манастирски хлеб(који манастир???) тај хлеб није видео манастира башка што сваки манастир купије хлеб,Руски хлеб,Бакин хлеб. Само да буде звучно. Сваки пекар зна да црни хлеб не постоји. Они га фарбају ко зна чиме (адитиви),јер црни прави хлеб је сив и виде се тачкице у њему од опне зрна. Када стучете зрно пшенице ништа није тамно већ бело и мекина. Дакле стати на пут обмањивању купаца већ једном. О ражаном и кукурузном хлебу тек треба посебна прича. То је посебна тема и јако сложена. Држава би требала да одреди неке стандарде колико такав хлеб треба имати проценат пшеничног колико ражаног нпр. Зна се да је чист хлеб хељдин или ражани у индустрији немогуће правити јер немају глутен па мора да се додаје пшенично брашно. Постоје зналци прављења аки то само у кућним условима.
Милован Рафаиловић
Ми Срби једемо више хлеба него Западни Европљани. Отуда је много важно какав хлеб једемо. Важно је да у њму има доста целулозе (мекиња). То знам и из личног искуства. Јако је просто умесити хлеб, здравији је и укуснији. Ево колико времена треба утрошити. После мешења пола сата да се тесто подигне, пола сата да се векне подигну и пола сата печења у рерни. За ражани хлеб треба више времена. Ја сам мушкарац и то радим, ништа ми не фали.
Одговор
1. Овакав хлеб остаје свеж и пар дана после печења. 2. Овај, а и сваки други хлеб, може се замрзнути. Кад се одмрзне, буде као свеж. Пре замрзавања исећи га на мање комаде, онолико колико једној особи треба за један оброк. Одмрзавање: на собној температури (не зааборавити да се извади мало раније), на/у тостеру или у рерни, како коме одговара и у зависности од величине комада.
Preporučujem 4
Pitanje
Imate li posao i decu? Radite li kod privatnika ili u državnoj službi (pitam zbog radnog vremena koje je kod privatnika u proseku od 9-12 sati dnevno)? Koliko imate godina? Izvinjavam se ako pitanja zvuče nepristojno, ali sam pokušao da vam dam odgovor zašto pravljenje hleba od sat i po vremena dnevno nije baš jednostavan posao za većinu ljudi.
Preporučujem 21
punca
Zdravje je največje bogatstvo na svetu. „Pazi šta jedeš“ ...
dekamika
Potrebna je samo dobra volja.Kada se uspelo da se prekine sa prevarama u prodaji benzina,kontrola kaže sada iznosi 1%,može se stati na rep i pekarima.Ne vozi svako ali zato svaku kupuje hleb.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja