ponedeljak, 16.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:16

Od spomenika Stevanu Filipoviću ostala samo klupa

U Hrvatskoj ima spomenika i ulica koji su posvećeni nekim spornim osobama hrvatske istorije, poput Mila Budaka i Mira Barišića – kaže rediteljka Irena Škorić, autorka filma o srušenim antifašističkim spomenicima u Hrvatskoj
Autor: Mirjana Sretenovićčetvrtak, 18.08.2016. u 19:04
Срушен споменик Стевану Стјепану Филиповићу у Опузену (Фото видео исечак)

Na 22. Sarajevskom filmskom festivalu večeras će biti prikazan film „Neželjena baština” mlade autorke Irene Škorić iz Hrvatske. Njenih tridesetak dokumentarnih i eksperimentalnih filmova do sada su prikazani na 200 festivala, gde je osvojila oko 50 nagrada. Autorka je tri dugometražna dokumentarna i jednog igranog filma „7 seX 7”, a dobitnica je i književnih nagrada „Ranko Marinković” i „Marin Držić”. U „Neželjenoj baštini” bavila se spomenicima u Hrvatskoj, podignutim 1945–1990, koji su posvećeni periodu NOB-a i žrtvama antifašizma.

– U Hrvatskoj je od devedesetih srušena i devastirana polovina tih spomenika, njih oko 3.000. Svojim visokim artizmom oni su bili najbolji promotor vrednosti antifašizma, a nove političke okolnosti su ta remek-dela učinila nepoželjnima i metom vandalskih rušilačkih napada. Zapravo ovo je priča o društvu i vrednostima koji su se urušili – kaže za naš list Irena Škorić.

S obzirom na to da nije bilo sredstava da se dokumentuje rušenje svih važnih spomenika iz NOB-a, usredsredila se na pet, za nju najinteresantnijih.

– „Glavni glumci” mog filma su: spomenik ustanku naroda Banije i Korduna, na Petrovoj gori; spomenik Stjepanu Stevanu Filipoviću, u Opuzenu; spomenik narodu heroju Slavonije, kod sela Kamenska; „Ustanak”, u Brezovici, kao i spomenik palim borcima i žrtvama fašizma, u Veljunu. Petrova gora je pokradena i oštećena, Kamenska je uništena do temelja, spomenik Stjepanu Stevanu Filipoviću je srušen, ali kip trenutno čeka sredstva za restauraciju, „Ustanak” u Brezovici je pokraden, ali pronađeni su delovi i takođe čeka sredstva za restauraciju, dok su spomen-ploče u Veljunu obnovljene najviše privatnom inicijativom... Kao reditelj ne mogu da promenim svet, ali mogu da podsetim da postoje vrednosti kojih se ne bi trebali odreći – navodi Irena Škorić.

Ideja za film nastala je pre nekoliko godina kada je poznati belgijski fotograf Jan Kampeners objavio monografiju „Spomenik”, a njegove fotografije spomenika NOB-a širom Jugoslavije preplavile su svetske medije.

– Tada su i gotovo svi hrvatski mediji objavili vest o „predivnim, začudnim, NLO-spomenicima”. Kao da je trebalo da nam stranac ukaže da je naša baština jedinstvena po svojoj kreativnosti. Najzanimljivije mi je bilo što stranci, govoreći o našoj baštini, više ne prevode reč „spomenici” u „monjuments”, sad ih svi zovu „spomeniks” – ističe rediteljka.

U filmu je imala 30 sagovornika, među njima su istoričari umetnosti Zvonko Maković, Zlatko Uzelac i Snješka Knežević, vajar Miro Vuco, nekadašnji predsednik Hrvatske Ivo Josipović, koji je komponovao muziku za ovaj film, stogodišnji partizan Juraj Hrženjak, političar Milorad Pupovac, unuka vajara Vojina Bakića – Ana Bakić, partizan i antifašista Ivan Fumić, istoričar Tvrtko Jakovina...

– Njihovi stavovi podudaraju se u jednom, a to je da se vrhunska dela treba na neki način zaštititi i sprečiti njihovo dalje propadanje, a ona koja je moguće – obnoviti; kao i da vrednosti koje predstavljaju ti spomenici treba sačuvati. Vajar Mire Vuce, autor spomenika Stjepanu Stevanu Filipoviću u Opuzenu, rekao je: – Oni koji su ubili spomenik ubili su i mene. Rušiteljima je promakao jedan detalj; nisu srušili klupu na kojoj je stajao heroj, nisu znali da je ona instrument hrabrosti ovog partizana. Ako se nikada ne vrati spomenik, klupu bi trebalo zaštititi. Ona kao da čeka Filipovića da se popne na nju, u svoju večnost.

Na pitanje da li je imala probleme zbog pokretanja ove teme, rediteljka kaže: – Probleme sam imala jedino u tome da institucija koja voli da se busa u prsa da je jako antifašistička, liberalna i napredna, a odaziva se na ime Hrvatski audiovizuelni centar (HAVC) nije dala ni kunu za ovaj film.

Govoreći dalje o nazivima hrvatskih ulica koje imaju veze sa antifašizmom, rediteljka naglašava da su oni negde u Hrvatskoj menjani, negde nisu. – Jedan od najlepših zagrebačkih trgova i dalje se zove Trg maršala Tita. Imamo Ulicu Andrije Hebranga, takođe partizana. Rijeka, Istra i Kvarner i dalje imaju gotovo sve ulice nazvane po antifašističkim junacima – ističe Irena Škorić i pominje koji spomenici u Hrvatskoj izazivaju debate. – I danas ima spomenika i naziva ulica koji su posvećeni nekim spornim osobama hrvatske istorije, poput Mila Budaka i Mira Barišića.

Komentarišući i nedavno upozorenje Saveta Evrope o talasu nacionalizma u Hrvatskoj, koji negativno utiče na položaj manjina, naša sagovornica naglašava: – Mnogi od nas u Hrvatskoj vide to i bez Saveta Evrope. Nažalost, nije Hrvatska jedina u kojoj desničari, ne oni evropski, nego nacionalistički, dižu glavu. Bilo bi dobro da u svojim državama budemo sposobni da prepoznamo nacionalizam i desničarenje, a ne samo kod suseda.


Komentari14
d6660
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Veljko
O Stjepanu Filipoviću (pravo ime mu je bilo Stipan) izašla je knjiga Stevan Filipović-istina o istorijskoj fotografiji autori su Mirjana Belić-Koročkin-Davidović novinarka lista Politika u penziji i njen suprug Radivoje Davidović. U monografiji je sve detaljno opisano o ovom spomeniku kad je otkriven 1978. godine , srušen 1991. godine i o filmskoj nagradi Stjepan Filipović koja se dodeljuje na festivalu OFF (Opuzen film festival). Spomenik u Opuzenu se nalazi na listi prioriteta za obnovu i postoji ideja da se replika postavi u centar rodnog Opuzena. Ali, do dana današnjeg sve je ostalo samo mrtvo slovo na papiru.
Milojica Dragicev
...Respekt...
Nebojsa Joveljic
GOVORIM CISTU ISTINU@, Slažem se sa vašim komentarom no moram da vas ispravim glede tvrdnje da su sve ustaše bili Hrvati. Pošto sam iz Bosne meni je dobro poznato da je značajan broj ustaša bio iz redova muslimansko-bošnjačkog naroda (tzv. “hrvatsko cvijeċe”), kako u II svjetskom ratu tako i u ovim zadnjim ratovima u Hrvatskoj i Bosni. Bez njihove bratske pomoċi teško da bi koljači Ante Paveliċa bili toliko djelotvorni u istrebljenju i progonu srpskog življa u Hrvatskoj i Bosni. No, dobro je poznato da su ustaše i njima krojile sudbinu sličnu srpskoj, potajno pjevajuċi, nakon napornog rada po srpskim selima, “kad nestane krsta sa tri prsta, nestat ċe i vjere što guzicu pere”.
GOVORIM CISTU ISTINU
@Nebojsa Joveljic znam samo u II svetskom ratu to "hrvatsko cvece" je osnovao vodja SS trupa Henrih Miler pod nazivom Handzar divizija. Cinili su sa ustasama mnoga zverstva sve do kraja II svetskog rata, a onda su se mnogi masovno predavali Brozovim trupama. Jedini antifasisti su ljudi iz okoline Kozare a koje je u borbu protiv ustasa podigao Simela "Simo" Solaja rodjen u Pljevima u okolini Sipova. Naziv "hrvatsko cvijece" je Franjo Tudzman Brozov genaral izmislio kako bi izmanipulisao muslimane u Bosni i Hrvatskoj za "lijepu njihovu".I to cvece je ponovilo mnoga zverstva kao i njihovi preci.
Preporučujem 9
Juraj
Čovečanstvo ima puno priča i predanja o herojstvu ljudu u njihovim najtežim trenutcima ali vrlo malo je tako jasnih i upečatljih dokaza neverovatnog junaštva i snage kao čuvena fotografija Stevana Filipovića. U trenutku smrti pobedio je svoje protivnike i samu smrt. Mogu mu zapuštati i rušiti spomenike ali ko je jednom video tu fotografiju nikada je više ne može zaboraviti. Ne znam da li se može imati veći spomenik, nego što ga on ima?
Tatjana Petrovic
Stevan Filipovic je napravio gest u trenutku smrti koji pokazuje da je sloboda, tj ideja o slobodi jaca od smrti. Nazalost, nije shvacen.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja