četvrtak, 17.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:53

Elektronska Biblija kojom je Srpska crkva ušla u 21. vek

Projekat koji su 2000. osmislili ekonomista Milutin Lilić i Slobodan Jovanović u najnovijoj verziji prezentuje Sveto pismo na 35 jezika i sve to na jednom kompakt- disku
Autor: Jelena Čalijasubota, 20.08.2016. u 08:04
(Фото Д. Ћирков)

U početku beše samo na srpskom jeziku i na dva pisma, ćiriličnom i latiničnom. Od te prve e-Biblije prošlo je 16 godina. Njenu najnoviju verziju danas čine Sveto pismo na 35 jezika i multimedijalni, audio i vizuelni sadržaj, sve spakovano na jedan disk i jednostavno za korišćenje i pretraživanje.

Projekat su te 2000. godine osmislili ekonomista sa „Majkrosoftovim“ sertifikatom Milutin Lilić i Slobodan Jovanović, rukovodilac računarskog centra RTS-a. Biblija na disku objavljena je u izdanju Svetog arhijerejskog sinoda Srpske pravoslavne crkve. Tokom godina projekat je rastao, dopunjavao se novim jezicima, među kojima su grčki, hebrejski, latinski, mađarski, arapski, španski... U izrade kasnijih verzija uključio se i Inovacioni centar Mašinskog fakulteta u Beogradu, partner je postao i PGP RTS, a autorski tim, osim Lilića, činili su još i profesor Darko Tanasković, orijentalista, Aleksandar Sedmak, direktor Inovacionog centra...

Elektronsko Sveto pismo Starog i Novog zaveta omogućava korisnicima da biblijske tekstove čitaju paralelno na više jezika, da porede prevode, jednostavno vrše pretragu po knjigama i poglavljima. Poseban deo čini leksikon ličnih imena i pojmova, poput Avram ili Jovan Krstitelj, koji osim različitih transkripcija u posebnom prozoru izdvaja delove teksta gde se pojmovi pojavljuju. Leksikon je urađen na sedam jezika. Elektronska Biblija obuhvata knjige Svetog pisma različitih hrišćanskih crkava, pravoslavne, katoličke, protestantskih. Njen deo je i Tanah, jevrejska Biblija. Sastavi deo, od prve verzije, do poslednje, treće, uvek su bili i multimedijalni sadržaji. To su slike originalnih pergamenata sa delovima Svetog pisma, audio-snimci čitanja delova Biblije na više jezika, ali i duhovna muzika različitih hrišćanskih naroda inspirisana svetom knjigom.

Sećajući se početaka Biblije na ce-deu, Milutin Lilić, jedan od njenih idejnih tvoraca, kaže da je patrijarh Pavle blagoslovio da ta prva verzija bude objavljena i na latinici.

– Naš projekat tada je opisan kao ulazak Srpske crkve u 21. vek. Primerak e-Biblije uručio je 2000. premijer Zoran Đinđić  čelnicima „Majkrosofta“ Bilu Gejtsu i Stivu Bolmeru. Pet godina kasnije, višejezično izdanje Svetog pisma dobio je i tadašnji papa Benedikt Šesnaesti – ističe Lilić.

Program omogućava upoređivanje i paralelno čitanje na više jezika, a sve to propraćeno ilustracijama

Poglavar Rimokatoličke crkve, kako su tada preneli mediji, vrlo se zainteresovao za poklon koji je dobio prilikom prijema državne delegacije Srbije i Crne Gore. Opisao ga je kao jedinstveni projekat u svetu i naglasio da se takvim poduhvatima ostvaruje ideja o istinskom hrišćanskom zajedništvu koje počiva na Bibliji.

Na disku, za koji jedan od njegovih autora kaže da je namenjen i stručnjacima i običnim čitaocima, korisnici mogu da upoznaju spise koje su različite hrišćanske crkve uvrstile u svoje Sveto pismo. Lilić objašnjava da su 66 knjiga Starog i Novog zaveta sastavni deo Biblije za većinu hrišćanskih denominacija. Broj knjiga koje su uvrštene u kanonske nije isti za sve crkve, pa neke hrišćanske Biblije sadrže spise kojih u drugima nema. Lilićeva e-Biblija obuhvata 90 knjiga.

– Sveta knjiga hrišćana za mene je umnogome i pesnička, može se čitati i kao poezija. Njena tradicija i istorija spajaju mnoge narode, u njoj je sadržana najkompletnija istorija čovečanstva – objašnjava Lilić kako on vidi knjigu sa kojom je u Evropi počela istorija štamparstva i koja je jedna od najčešće štampanih knjiga na svetu.

Iz višejezične Biblije rodile su se ideje za druge projekte koji su u vezi sa njom. Jedna od njih bila je i stvaranje novog tipa e-prevodioca, programa čija bi se lingvistička baza podataka crpila upravo iz fonda reči i fraza koji čine višejezični tekstovi Svetog pisma. Ta baza trenutno je u fazi pilot-projekta. Takođe, trećoj, poslednjoj verziji Biblije na kompakt-disku Lilić je dodao i Sveto pismo pretočeno u muzičko-scenski izraz. To je oratorijum nazvan „Logos kantata“ u kojem se biblijski stihovi pevaju na 11 jezika, a komponovao ga je upravo Lilić. Moderna kantata, kako objašnjava njen autor, komponovana je za simfonijski i pop orkestar, hor i soliste koji je izvode na italijanskom, hebrejskom, grčkom, engleskom, srpskom, hrvatskom, ruskom, nemačkom, francuskom, španskom i portugalskom jeziku.

Lilić će treću verziju e-Biblije na 35 jezika pokloniti i članovima nove Vlade Srbije i premijeru. Autor projekta namerava da se pismom obrati Vučiću i zatraži podršku i saradnju Vlade. Između ostalog, on predlaže da budući da je umetnički deo projekta rađen na „Eplovoj“ platformi da se ova velika kompanija pozove da formira svoj srpski ogranak u našoj zemlji.


Komentari23
711ca
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Miroslav Ristich
Srpska crkva ce uci u 21. vek tek onda kada bude shvatila da je Biblija nista drugo nego jedna od mnogih mitologija i da se treba prihvatiti i tretirati samo kao takva.
Zeljko
Zali Boze sto se zoves covek....
Preporučujem 3
Божидар Продановић
Волео бих да знам који су то стари списи коришћени и који се представљају као оригинали, а који чак стварају и историју. Данас најпознатији проучавалац Библије је несумњиво Барт Д. Ерман. који тврди да је нови завет настао од списа који нису ни преписи преписа оригинала који не постоје. Вук је једноставно превео латинску Библију вулгату. У тексту Лилић спомиње различитости у библијском виђењу канонских садржаја који нису исти, али по мени он не схвата да су те различитости управо разлог за највећи број ратова. Рат у Босни је био чист религијски. између католика, православаца и муслимана, мада се он увија у форму грађанског рата.
Владимир Ристић
Барт Ерман ништа не тврди, већ износи своје мишљење и теорије. Да би тврдио, потребни су му докази, а он их нема, тако да је довољно паметан да ништа не тврди, већ само даје своје мишљење. Латинска Библија не постоји, постоји превод Библије на народни латински језик са грчког оригинала, што и сам његов превод говори - вулгарни (народни, говорни, некњижевни). Различитости које наводите уопште нису разлог за највећи број ратова, они са тим немају никакве везе. Рат у Босни је комплексан, да је овакво поједностављивање са Ваше стране више него неозбиљно. Леп поздрав.
Preporučujem 3
Lazar
SPC je ušla u 21. vek... na kompakt disku. Da nije tragično, bilo bi smešno.
po Bogu
@Lazar....slazem se sa vama...samo nam je trebala digitalna Biblija, jer su nam se sve ostale "raspale"od silne upotrebe. Narode ! prosvesti se....prvo mi treba da udjemo u 21 vek, a crkva je jos uvek u cetvrtom veku kad ju je Konstantin rascerupao.
Preporučujem 3
Александар P.
Ући ће и у 22. век, то је више него сигурно... Него, шта је трагично, а шта смешно? Духовно и културно наслеђе су све, само не трагични и смешни. Бар не у цивилизованим земљама.
Preporučujem 1
Tomislav K
Huh ? Na interenetu imate biblehub, biblegateway, wordplanet.. sa svim mogućim jezicima, tu su i domaći indijanski kao cherokee. Ne vidim u čem je štos, možda u pjevanju i umjetničkom dojmu.
Dragan Pik-lon
Logos bese prvi,logos je zadnji.Rec je pre svega bozanska tvorevina.Narocito pisana rec.Objavljena!Ovde pod logosom (u Bibliji)misli se na smisao.Smisao bez reci(pojma)ne postoji.Svaka Rec je duboka, siroka i visoka.Koliko je to prostrano zavisi od citaoca.Mi mozemo da digitalizujemo Bibliju i Logos,pitanje je koliko ce to imati odjeka u srcu citaoca(internetiste).Jer njegovu emancipaciju mozemo samo postici u skoli(razredu).Inace Bibliju mozete prelistavati na vise Jezika ako uporedjujete razlicite verzijena na razlicitim Jezicima.Uslov je da govorite Jezike.Preko interneta ste prinudjeni da citate ono sto vam drugi serviraju.Ostade vecno-Use i u svoje kljuse!To da je srpska crkva uskocila u 21-vek,znaju i vrapci.Ne zaboravimo da smo mi nebeski Narod?U slobodnom prevodu(baba Vanga)to vam je 33-ci vek!Manje interneta,cd-a,birtija,vasara a vise Ljubavi prema Bliznjem direktno vodi u 21-vi vek!!!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja