utorak, 22.01.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:30
FORMULE ŽIVLjENjA

Nesvesni um: prajming

Autor: Zoran Milivojevićnedelja, 21.08.2016. u 08:00
Срђан Печеничић

Ako bi neko od vas tražio da više puta ponovite reč „belo”, a zatim da brzo odgovorite na pitanje „Šta pije krava?”, verovatnije je da biste pogrešno odgovorili „mleko” umesto ispravno „vodu”. To je dobar primer kako na naše opažanje, mišljenje i doživljavanje, ali i reagovanje, utiču oni sadržaji kojima se prethodno bavio naš um. Taj mehanizam je nazvan „prajming” (eng. priming) i značajno utiče na naše svakodnevno doživljavanje i ponašanje.

Prajming je važan jer ispod praga naše svesnosti bitno utiče na naše odluke. Zato nam poznavanje mehanizma prajminga i njegovo osvešćivanje može pomoći da bolje razumemo sebe i druge, ali i da se odupremo psihološkim manipulacijama kada neko namerno koristi prajming, servirajući nam neku informaciju kako bi nas naveo na neku određenu reakciju.

Objašnjenje ove pojave jeste da određeni stimulusi aktiviraju određene delove mozga koji ostaju u pobuđenom stanju zbog čega imaju prednost (odatle i reč prajming) u obradi novih stimulusa. Zato su ljudi skloniji da nakon gledanja strašnog filma, neuobičajene šumove tumače kao znak opasnosti. Isto tako, žena koja je otkrila da je trudna zbog te činjenice odjednom na ulici primećuje veliki broj trudnica na koje ranije nije obraćala pažnju.

Oni koji su najviše zainteresovani da koriste prajming kako bi uticali na ponašanje grupe ljudi su stručnjaci koji žele da povećaju prodaju nečega ili da utiču na volju birača. Evo primera jedne eksperimentalno dokazane manipulacije kupaca: u prodavnici vina su jedne nedelje puštali prepoznatljivo francusku muziku, a druge nemačku. Rezultat je bio da su prve nedelje više kupovana francuska, a druge nemačka vina. Prajming može da bude i nespecifičan: sve što pomaže da se kupci bolje osećaju u nekoj prodavnici, povećava kupovinu.

Kako mnogi ljudi saznaju o događajima u svetu iz različitih sredstava informisanja u kojima dominiraju negativne vesti, to bitno utiče na kasniji negativni lični doživljaj socijalnog okruženja. Verovatno u medijskom izveštavanju i prajmingu možemo da tražimo objašnjenje nedavne serije napada hladnim oružjem na putnike u vozovima u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj. „Zaražavanje putem medija” je najbolje proučeno u izveštavanju o samoubistvima. Nakon što su mediji pristali da o samoubistvima ili ne izveštavaju, ili da to čine šturo, nikako senzacionalistički, u mnogim državama smanjen je broj samoubistava. Možemo da se zapitamo da li medijsko izveštavanje i prajming imaju nekog uticaja na epidemiju porodičnog nasilja i ubistva žena.

Dokazano je da je osoba koja je doživela neku ljubaznost od nepoznate osobe jedno vreme sklonija da i sama postane ljubaznija. Zato budimo ljubazni da bi i drugi to postali.


Komentari18
6d67e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dušan Torbica
Antimaterija je duhovno stanje materijalnog bića. Promišljajte cosmozofki, a delajte lokalno...
Рекламократија
мерења електичних импулса који указују на неку одлуку у контролисаном окружењу показала су да постајемо свесни да смо одлучили 0,2 с након што се за одлуку везан ел. импулс јави у мозгу, тј, да нисмо баш сасвим свесни стварања сопствене одлуке и да је постајемо свесни након 0,2с. НЛП, прајминг, подпражне дирекције.. некада су биле тајне науке за владање , данас су јавне. Шта год мислили сви се повинујемо неким друштвеним и природним правилима, тако да је питање слободе прецењено, уосталом ,, ко до свог ропства слободно дође рачуна ли се у слободне људе?,,
Слобода није варка
"0,2 секунде" је тачна научна чињеница, али нема директне везе са темом. А завршна мисао је тек конфузна. Шта је ропство? Како год био преверен човек још увек може да каже да ли се осећа слободним. Грађани Србије се одавно не осећају слободним. И то је проблем ове власти уз све манипулације.
Preporučujem 12
Доба мрачњаштва
Човек би требао да буде слободно биће. Описани феномен је само један облик наметања моје воље уместо твоје, по могућству да ти тога ниси свестан. Сасвим сигурно, медији који стално сензационалистички пишу о убиствима и самоубиствима подстичу такве акције у будућности. Али, ко је одговоран? Какво је то друштво у коме се све своди на овакве коментаре. Држава је одговорна! Апсолутно. Колико је онда била одговорнија држава Србија пре 50 и више година. Немерљиво. Главно питање је: како да се појединац одбрани од оваквог мрачњаштва. Јер, то је људско право над свим људским правима!
Tanja V
@Biser Ovo su neke od osnova psihologije pamcenja, opazanja i marketinga. Da, postoje mnoga istrazivanja, a rade ih i studenti i psiholozi u Srbiji. Kada bi svaka recenica bila sa 5 referenci, ko bi to citao? ;) Uostalom, ovo nije clanak u naucnom casopisu. Slazem se da ovako mogu da zvuce i recenice onih koji prodaju sve - od Coca Cola pica do ratova, ali ovde to nije slucaj. Podrzavam kriticko misljenje, ali kada se provere i iznesu tacne cinjenice.
Bosko Nemanjic
Informacije (ideje) su u mozgu tj memoriji reprezentovane kao mreze asocijacija. Priming je posledica asocijativne aktivacije, kada se stimulusom aktivira jedna informcija u mrezi onda se automaski aktiviraju, kaskadno i sve ostale informavije koje su u asocijativnoj vezi sa aktiviranom. Mi, nismo svesni te aktivacije i posledica te aktivacije na nase odluke i ponasanja. (cini nam se da su nase odluke najcesce svesnd i nameravane).Sve je to u poslednjih 30ak godina lepo eksperimentalno utvrdjeno i potvrdjeno.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Spektar /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja