sreda, 23.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:57
INTERVJU: BRANKA VESELINOVIĆ

Kroz život me vode samo „Politika” i optimizam

Glumica, koja uskoro puni 98 godina, priča o kumstvu s Mirom Stupicom, susretima s Titom, ljubavi sa suprugom Mlađom Veselinovićem, putovanjima, održavanju snage duha i tela i vežbanju, čak i danas
Autor: Slavko Trošeljnedelja, 21.08.2016. u 12:00
(Фото: Р. Крстинић)

Branka Veselinović, glumica, pesnik i slikar, proslaviće uskoro 98. rođendan. Rođena je 16. septembra 1918. godine u Starom Bečeju kao šesto dete Jovanke i Aleksandra Ćosića.

Studirala je glumu pri Narodnom pozorištu u Beogradu od 1936. godine. Na tim studijama zadržala se samo dve godine jer je talenat učinio svoje. Već tada je bila zrela glumica, posebno za humor i satiru.

Počela je da radi u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu. U njemu je bila do 1940. godine, kad se, zauvek, preselila u Beograd, a umetnički u Narodno pozorište, pa u Jugoslovensko dramsko.

Šta vam je, sem glume, još bilo važno?

Pisanje pesama, slikanje i učenje stranih jezika. Stara poslovica kaže: „Koliko jezika govoriš, toliko ljudi vrediš.” Odlično govorim ruski, mađarski, engleski i nemački, a učila sam i češki. Putovala sam po svetu bez ikakvih briga, upoznavala ljude svih vera i životnih orijentacija, pa i na najvišem nivou.

Koje susrete posebno pamtite?

Susrete s Titom. Bila sam njegov čest gost. Posebno kad su organizovani susreti s više učesnika iz raznih zemalja. Jednom prilikom, na pitanje jednog čoveka: „Šta će tu Branka?”, Tito je rekao: „Zato što je uvek vedra i zabavna, a posebno zato što zna strane jezike.” Taj čovek, čije ime neću da pomenem, jer nije živ, posle toga mi se više puta izvinio.

Šta vam je široko obrazovanje još dalo?

Supruga, mog Mlađu Veselinovića (1915–2012), glumca i prevodioca širokog obrazovanja. Radili smo zajedno, a predlog za brak dala nam je Mira Stupica, jedna od naših najvećih glumica svih vremena, koja nam je, posle toga, bila kuma. Nas dvoje, Mlađa i ja, osnovali smo fond za pomoć deci, invalidima, što je preraslo u opštu pomoć deci svih uzrasta i svih zdravstvenih stanja.

Niste imali decu?

Želeli smo decu više nego išta na svetu. Međutim, na našu veliku žalost bili smo loš biološki sklop. To nam je objasnio doktor Tasovac. Rekao nam je da bi Mlađa i ja mogli da imamo decu, ali s drugim partnerima.

Ipak ste ostali zajedno, niste se razveli?

Nismo hteli razvod zbog dece. Prepustili smo to sudbini – dok nas smrt ne razdvoji. I to se dogodilo 2012. godine, kad je moj Mlađa umro. Zato su sva deca sveta uvek bila i ostala i naša deca. Taj stav me doveo u situaciju da četiri godine budem svetski ambasador Unicefa. I to nije sve. Oformili smo i fond za nagradu glumcima. Dobitnici su Nebojša Glogovac, Aleksandra Janković, Vojin Ćetković, Nataša Tapušković...

Ali šta je bilo s brakom pre Mlađe?

To nije bio ozbiljan brak. Branko Andonović je bio muzičar, violinista, sa željom da bude inženjer šumarstva. Po tom prezimenu su me znali u Beogradu. Međutim, on je, iako Makedonac, imao i američki pasoš, pa je želeo da ode u Ameriku uoči rata. Jednom sam ga srela u apoteci s nekom devojkom koju je, kazao mi je, želeo da povede u Njujork. I više se nikad nismo videli. Bio je to pravi platonski brak, koji sam doživela kao igru jer nismo ni živeli zajedno. Niko od mojih nije tu moju vezu shvatio ozbiljno, pa ni ja.

Kako održavate snagu tela i duha?

Lakim vežbama i stalnim čitanjem. Nema knjige koju nisam pročitala. Vrlo je značajno i druženje s mladima, stalni pokreti, zdrav duh, lepe misli... Vežbam od ranog jutra. I u krevetu i pored krevete. Budim sve delove tela... Veoma je važno i ne upotrebljavati teške reči jer one više škode onome ko ih izgovara, nego onome kome su upućene.

Šta je, ipak, posebno važno u životu...

Potrebno je godine ispuniti životom, a ne život godinama. Na vitalnosti mi zavide i oni nekoliko decenija mlađi. Moj život je, pozorišno rečeno, splet svih žanrova sem tragedije.

...a šta u pozorištu?

Sterijina nagrada, pa počasni Ključevi Novog Sada i Dečjeg sela, dva Zlatna mikrofona Radio Beograda i zvanje doživotne počasne ambasadorke Unicefa.

Čemu se radujete?

Svemu. Ovaj dan mi je poseban i zbog vašeg dolaska u moj stan. Naime, „Politika” je bila i novina mojih roditelja. A kroz život me, od kad znam za sebe, vode samo „Politika” i optimizam.

Kad ste bili neprijatno iznenađeni...

Na putu za Jugoslovensko dramsko pozorište, kad sam već stigla u foaje, zaustavila me neka žena, uz koju je bio jedan muškarac, i kazala mi: „Izvinite što Vas zaustavljamo muž i ja, ali morala sam da vam kažem da gotovo neverovatno ličite na pokojnu glumicu Branku Veselinović.” Ja sam joj mirno kazala: „Pa, ja sam Branka Veselinović. Nisam još umrla!” Potom je njen suprug pokušao da se izvini...

... a kad prijatno?

S Mlađom sam iz sto povoda obišla svet i najčešće smo, tu i tamo, sretali neke naše ljude koji su znali mene. Međutim, kad smo jednom prilikom bilu u Tokiju, na nekom skveru smo stali, ne znajući gde da krenemo. I tada je Mlađa kazao: „E, ako te ovde neko poznaje, ja ti kupujem šta god hoćeš.” I nekoliko trenutaka kasnije iza ugla je izašla grupa naših turista koji su uglas kazali: „Na dobrom smo putu. Tu je i Branka Veselinović!”

 

Teta Branka, nažalost, nije baka

To je lepo, kao lepa bajka,

Biti baka ili stara majka:

Šta to lepše možeš da poželiš:

S unucima zrno sreće deliš!

Ja se tužno smeškam,

Sudba mi je taka:

Nemam svoju unučad,

Nisam prava baka.

Sve vas ljubim,

Srcem bez prestanka,

Zato volim kad kažete:

Naša teta Branka!


Komentari3
f7a73
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

podrzavam
Podrzavam prvog komentatora i pozdravljam novinara Troselja, eh, da ih je vise u Politici.
svetlanast.
Bravo za Politiku.Bravo za Slavka Troselja i, naravno bravo za Branku Veselinovic jer su citaocima Politike ulepsali dan. Toliko topline, iskrenosti, radosti, pozitivne energije, poruka iz duse i srca.To nam u ova ruzna i tuzna vremena lazi nedostaje. Da nam Branka Veselinovic pozivi u zdravlju i veselju i da Politika i Slavko Troselj /koji pita kratko, jednstavno i jasno, i ne "mudruje"/ sto cesce pricaju sa dobrim ljudima Jos da kosarkasi pobede Amere a i ne moraju. Nasi sportisti su nase ZLATO.
Др Ивана НиколићМишковић
А тетка Бранка је НАШ БИСЕР КОЈИ СЈАЈИ СНАГОМ ЉУБАВИ, ДОБРОТЕ И ПОШТОВАЊА! На многаја љета, теткаБранка! Љубим Вас!
Preporučujem 6

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Spektar /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja