ponedeljak, 12.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 22.08.2016. u 08:46 Jasna Petrović-Stojanović

Srpske banje između propadanja i razvojnog aduta

Udruženje sindikata penzionera Srbije protivi se prodaji banja. – Sve je bolje od toga da specijalne bolnice stoje i propadaju, kažu u Savezu penzionera Srbije

Imovina najstarijih ne može da se rasprodaje kao alajbegova slama, poručuju iz Udruženja sindikata penzionera Srbije i oštro osuđuju ideju o prodaji banja koje su građene parama današnjih penzionera.

– Oni koji nikada nisu ulagali u PIO fond, niti učestvovali u stvaranju kapitalnih dobara, nemaju pravo da odlučuju i da rasprodaju imovinu koja nije njihova. Prosto je neverovatno da rukovodstvo PIO fonda podržava prodaju sopstvene imovine, vredne, procenjuje se, pet milijardi evra – kaže za naš list Mihajlo Radović, predsednik Udruženja sindikata penzionera Srbije za grad Beograd.

– Ako se zna da je ta imovina stvarana decenijama s namerom da sačuva kapital PIO fonda, obezbedi penzije onima koji su završili radni vek i donese dodatne prihode, pitamo se danas kako je moguće da naslednici žele tu imovinu da otuđe, odnosno da prodaju budzašto.

Radović ističe da je interesantno kako je PIO fond okrenuo ćurak, podsećajući da se samo pre desetak godina prethodno rukovodstvo svojski trudilo da sačuva kapital Fonda, pokretanjem tužbe protiv države kao jemca, s namerom da se spreči rasprodaja i poklanjanje vredne imovine. I uspeli su. Od 27 pokrenutih sporova, u 15 predmeta je potvrđeno vlasništvo Fonda. U toku je još 12 sporova, s dobrim izgledima da se i tu potvrdi Fond kao vlasnik imovine.

Radović dodaje da su mnogi bili iznenađeni i najavom premijera Aleksandra Vučića koji je, čitajući ekspoze, najavio da će privatizacija banja imati prioritet u programu nove vlade.

– Premijer je zaboravio da je upravo država, njena administracija, na čijem je on čelu, najveći krivac za dotacije PIO fondu. U Srbiji radi 700.000 radnika na crno, bez prijave i uplaćenih doprinosa. Čak 400.000 radnika prima minimalne zarade ili jedva iznad minimalne osnovice, a bar polovina ovog broja dodatnu zaradu dobija u gotovini, na ruke, bez plaćenih doprinosa – kaže naš sagovornik.

Procenjuje se da izgubljeni budžetski prihodi zbog rada na crno premašuju 1,5 milijardi evra godišnje. Kad bi se naplatili, država uopšte ne bi, kaže Radović, imala potrebu da dotira PIO fond.

– Najveći krivci za ogromne utaje poreza i doprinosa na rad su u resoru Ministarstva finansija i Ministarstva rada. Prosto je neverovatno kolika je njihova nezainteresovanost da se bilo šta uradi na smanjenju rada na crno, čak možemo reći da sve aktivnosti pomenutih ministarstava utiču na to da se broj radnika bez prijave još više poveća, što će dodatno smanjiti prihode PIO fondu i još više urušiti sistem, u budućnosti – tvrdi Radović.

Drugi veliki problem u PIO fondu, tvrde u ovom udruženju, jesu lažni invalidski, kao i redovni penzioneri s dokupljenom nekom godinom staža:

– Godinama se traži otkrivanje svih koji nezasluženo dobijaju penzije, kao i sankcionisanje prevaranata koji su im ta primanja omogućili: lekari koji su izdavali lažne invalidske nalaze, komisije koje su odobravale i referenti PIO fonda koji su upisivali nepostojeće godine staža. Procene govore da takvih ima više desetina hiljada.

Rešavanjem ovih problema, kao i mnogih drugih, PIO fond bi postao održiv, dotacije vlade ne bi bile potrebne, a što je najvažnije, sva imovina PIO fonda ostala bi sačuvana i stavljena u funkciju koju je imala kad je sagrađena. A tada je, kao što se zna, novac iz PIO fonda bio značajan zamajac privrednog razvoja u državi, ističe naš sagovornik.

Udruženje sindikata zalaže se da se pitanje vlasništva nad imovinom PIO fonda, kao i svih kapitalnih ulaganja u Srbiji u proteklim decenijama iz sredstava Fonda, rešava u duhu evropskih vrednosti, akcionarstva i trajnog doprinosa razvoju Srbije. I da se uzmu u obzir kad se na bilo koji način razgovara i odlučuje o penzionerima i njihovom sadašnjem položaju u Srbiji.

Đuro Perić, predsednik Saveza penzionera Srbije, komentarišući najavu o prodaji banja, kaže nam da je sve bolje od toga da specijalne bolnice, odnosno RH centri, stoje i propadaju.

– Bolje i da se nađe privatnik koji će ih revitalizovati i osposobiti za korišćenje. Od toga će imati vajde i turizam i lokalna zajednica, jer će se slivati pare od turizma. U tom slučaju na raspolaganju bi bilo mnogo više ovih lečilišta nego što je to sada. Ni država ni Fond PIO nemaju para da ulažu u revitalizaciju tih banja, pa je jedino realno da država nađe strateškog partnera. Već je u ovom času preskupo da Fond plaća porez za ove objekte, a niko ih ne koristi, to su milionski iznosi – ističe Perić.

Najvažnije od svega jeste da se zna čije je šta, mada ostaje činjenica da se prethodno rukovodstvo Fonda svojski borilo da uopšte otkrije čime raspolaže, zbog čega su pokrenuti sudski sporovi protiv države kako bi se imovina vratila penzionerima, kaže Perić. On dodaje da u paketu s RH centrima treba videti i kome će pripasti preostala imovina Fonda, jer tu ima i stanova i prostorija koje koriste penzionerske organizacije, kao i prostora koji se izdaju u zakup.

– Treba reći da je sva ta imovina građena viškovima para koje su se u budžetu pojavljivale od uplata doprinosa, jer je tih godina odnos zaposlenih i penzionera bio i pet prema jedan. Namera je bila da te objekte koriste penzioneri, zato su i građeni – zaključuje Perić.

Komеntari31
eb239
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja