utorak, 25.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:54

Spira „Soko“

Do njegovog dolaska, u našoj je varoši javan život tekao tiho, mirno i jednostavno, tako da bi se moglo reći da toga života nije ni bilo. Do duše, poreznik Ljuba, Joca poštar i Ika galanterista kockali su se svake noći do zore, ali se to ne može smatrati kao izraz javnog života
Autor: Branislav Nušićnedelja, 21.08.2016. u 15:17
Зграда Српске краљевске академије

Pre tri meseca postavljen je za nastavnika crtanja u našoj gimnaziji brat Čeh g. Toma Pšihil, mlad i inteligentan čovek, koji je imao naročitu volju da se prilagodi našem životu i običajima, te je s toga vrlo rado pio šljivovicu, mezetišući krastavce iz vode. On je tvrdio da je to jedan od vanredno lepih narodnih običaja, koji treba negovati i ne dozvoliti da izumre, kao što su već mnogi i mnogi narodni običaji izumrli.

Do njegovog dolaska, u našoj je varoši javan život tekao tiho, mirno i jednostavno, tako da bi se moglo reći da toga života nije ni bilo. Do duše, poreznik Ljuba, Joca poštar i Ika galanterista kockali su se svake noći do zore, ali se to ne može smatrati kao izraz javnog života, čak ni u slučaju kad bi se utvrdilo da su se poštar i poreznik kockali državnim novcem. Ne bi se moglo smatrati kao izraz javnoga života ni to, što je sreski načelnik držao u kući jednu „sestru od tetke“ koja je ostala sirotica pa je on „prihvatio“; ne bi moglo biti izraz javnoga života čak ni naša pevačka družina, koja je imala samo barjak i jednoga tenora, Jocu stakloresca, a nije imala ni pravila, ni upravu, ni članove; niti bi moglo biti izraz javnoga života to, što Pera puškar, g. Sima, nekadanji sreski načelnik, i Vasa apotekar, već sedamnaest godina idu savake nedelje u lov i za tih sedamnaest godina jedva su uspeli da rane jednog ovčara i da ubiju apotekarovo lovačko kuče.

Bivalo je, doduše, ponekad i događaja koji su uzbudili našu mirnu sredinu; kao na primer kad su se pop Tima i pop Avram potukli na groblju o zadušnicama i glasno psovali jedno drugom oca hristijanskoga, ili, kada je Mika stolar odsekao desni brk Jaši telegrafisti kad ga je zatekao kod svoje žene ili najzad, kad je gospa Sida poštarka napala i isprebijala sobaricu kod „Nacionala“ samo zato što je ova imala drugače poglede na brak.  Bivalo je i drugih takvih događaja, koji su bar davali materijala da se o njima po nedelju i dve dana govori, te zadovolje duhovne potrebe stanovništva, ali pravoga javnoga života nije bilo sve do dolaska g. Tome Pšihila za nastavnika crtanja.

Već prvih dana po dolasku, on sabra oko sebe nekoliko mladih ljudi i, uz rakiju i krastavce, iznese im ideju o osnivanju gimnastičkoga društva „Sokola“. Ti mladi ljudi zagrejaše se, ako ne baš za samu zadaću a ono za crvenu bluzu i perušku za kapom i tako otpočeše svake nedelje neke konferencije u četvrtom razrezu osnovne škole. Te konferencije, u početku su bile uže a zatim se širile sve više i više, tako da je na njih već dolazio i Sima magazadžija, Sava kmet, Pera agent, pa i sam pop Avram. Do duše, čaršija je uzela u podsmeh stvar i izdevala razna ptičija imena onima koji su odlazili na konferencije, ali je g. Pšihil umeo nekako da zagreje ljude i tako ih pridobije za stvar, da su preko svega toga prelazili i pristajali uz pokret.

Razume se da se čaršija najslađe nasmejala, kada se čulo da se i Spira Savić, opštinski delovođa, upisao u „Sokole“.

– Zar Spira soko? – vrisnuo je Tanasko kafedžija i zatresao mu se trbuh kao porodilji u devetom mesecu a zacenio se, te ga morali vodom da polivaju da se povrati.

– Drugo je da se gospa Mica upisala u sokolice... – dodaje Sredoje sedlar.

– More, kakva sokolica; da si rekao jastrebica, pa ajd, ajd! – završava Pera izvršitelj.

A sva ta smejurija i sva ta objašnjenja odnosila su se u glavnome na privatan život Spire Savića. Njegova supruga, pomenuta gospođa Mica, i ako pre udaje nije bila član nikakvog gimnastičkog društva, imala je neobično razvijene vilične muskule i tako snažne ruke kao da se celoga života vežbala dizanjem đuladi, dok je opštinski delovođa imao svega 64 santimetra široke grudi, tanke i dugačke ruke kao pekarske lopate za vađenje hleba iz peći i utonuo trbuh kao konkavno ogledalo. Takve fizičke suprotnosti morale su, razume se, izazvati i moralne suprotnosti u braku i u rubrici događaja, u našoj varoši, često su pominjani Spira delovođa i muskulozna gospođa Mica. Vele, da gospođa Mica nije drukče ni razgovarala sa Spirom no kao komandir čete sa škartom. On pred njom nije nikad imao pravo da izgovori koju reč više, sem reči: „razumem!“ a ako bi i pokušao, to ga je vrlo skupo stalo. Kada bi ona razjapila svoje muskulozne vilice, vele da se tresla ne samo kuća, već i pantalone na suvim i štrkljastim nogama opštinskog delovođe. Razume se, da se šaputalo naročito s toga, što se g. Spira češće pojavljivao u varoši sa kakvom masnicom, objašnjavajući prijateljima da ju je dobio od fascikule, koja je slučajno pala i osakatila ga. Kako je ta fascikula u g. Spirinoj kancelariji često padala, to naša čaršija u poslednje vreme nije ni čekala da joj g. Spira objašnjava slučaj, već kad god bi ga videla sa masnicom, grunula bi sva iz glasa:

– Šta je, gospodine Spiro, fascikula opet pala?

– Opet! – odgovorio bi on rezignirano i manuo obema rukama kao da bi hteo poleteti.

Kako je tim samim i današnja gospođa Mica postala degradirana udavača, morala se zadovoljiti i sa opštinskim delovođom i odreći se za svagda devojačkoga sna da sa uniformisanim mužem prođe čaršijom pod ruku

I to upravo, što su takvi odnosi vladali u kući g. Spire Savića, i izazvalo je u čaršiji smejuriju, kada se čulo da se i Spira upisao u „sokole“. Svi su se, uz glasan kikot, pitali: kako je to moglo biti da gospođa Mica, koja Spiri nije dozvoljavala ni u kafanu da svrati kao čovek, dozvoli mu sad da se upiše u „Sokole“. Međutim, tako su se pitali samo zato što nisu znali jednu intimnu čežnju gospa Micinu. Ona je devojkom bila zaljubljena u jednoga žandarmerijskoga potporučnika i malo je trebalo pa da mu postane žena. Ona je već uveliko sanjala kako ide pod ruku sa uniformisanim mužem i kako joj sve drugarice zavide. Potporučnik je samo očekivao da postane poručnik pa da je zaprosi i tako bi izvesno i bilo da „razne intrige“ nisu potporučnika oterale na sud gde je degradacijom izgubio čin. Kako je tim samim i današnja gospođa Mica postala degradirana udavača, morala se zadovoljiti i sa opštinskim delovođom i odreći se za svagda devojačkoga sna da sa uniformisanim mužem prođe čaršijom pod ruku. Ona je znala da on, opštinski delovođa, sa 64 santimetara širine u grudima, koji ni vojsku nije služio zbog nesposobnosti, ne može ni na koji način steći pravo na uniformu pa ma kako česti bili ratovi na Balkanu, a kad se pojavio Pšihilov sokolski pokret i, kad je g. Toma Pšihil jednoga dana, o Kraljevom rođendanu, obukao svoju sokolsku uniformu, pa ga gospa Mica videla u crkvi, ona je, čim je došla kući, spustila svoju muskuloznu ruku na rame gospodinu Spiri i uzviknula:

– Ti ćeš biti soko!

Badava se Spira branio kako nema volje za to, badava je objašnjavao da bi mu mogao i predsednik opštine zameriti kad prođe sa peruškom za šeširom kroz čaršiju – gospa Mica je ostala odlučna pri svome i ponavljala je:

– Ti ćeš biti soko!

I tako je Spira Savić, opštinski delovođa, postao soko.

Međutim, sokolski pokret g. Tome Pšihila nije ostao samo na konferencijama već je jednoga dana postao i delo. Obrazovao se odbor, izabrala se uprava i otpočela su vežbanja. Ruke gore, ruke dole, ruke napred, ruke natrag, čučanje, stajanje na jednoj nozi, pregibavanje – sve se to vršilo u školskom dvorištu, svakoga dana od pet do sedam časova pred veče, pred mnogobrojnom dečurlijom koja se pela na zidove, krovove i drva da posmatra ovo zanimanje i da udari u gromoglasni kikot kad ko pri čučnju ne može da se održi nego sedne na zemlju.

Među onima koji su se vežbali bio je i Spira opštinski delovođa, koji se svako veče, posle vežbanja, vraćao isprebijan kući, tako da mu se sad vrlo često dešavalo da uveče dođe isprebijan kući a ujutru pođe isprebijan od kuće.

A nije se ostalo samo na vežbanju, nego su manje-više svi sokoli već počeli i odelo da kroje. Ako baš i nisu svi, gospa Mica je uzela od g. Pšihila odelo i po njemu već sašila Spiri crvenu bluzu od jedne svoje donje suknje. Ona je uopšte žurila da Spiru što pre uniformiše, mada je sreski načelnik, u pogledu uniforme, učinio izvesne primedbe i poverljivim pismom zapitao Ministarstvo Unutrašnjih Dela: treba li dozvoliti nošenje „crvenih“ bluza u jednoj tako lojalnoj sredini kao što je bila naša palanka i neće li to uzbuditi duhove.

I neverovatna stvar kako je gimnastičko vežbanje zarazilo bilo sve živo u našoj palanci. Ostavite decu, koja su ta vežbanja na sve moguće načine podržavala, ali su to činili i matori ljudi. Tek vidiš, kalfa u Ike galanteriste, čim Ika nije u radnji i nema mušterija, uhvati se za tavanski direk i penje se dok ga nosom ne dodirne. Koliko i koliko puta naiđu mušterije a kalfa visi o direku. Pa onda, pisar u sreskom načelstvu, čim nema koga da saslušava, uzme dve stolice i penje se i spušta na njima. Jedan put ga je sam sreski načelnik zatekao, noge popeo u vis a glavu zabo u stolice.

Ta opšta zaraza gimnastiziranja uhvatila je, razume se, i Spiru opštinskog delovođu. I on je po kući dizao u vis stolice, testije pune vode, panjeve i sve što je dočepao, a uz to svaki čas je pipao čas levu a čas desnu mišicu

Za gospodina Peru ekonoma u bolnici vele, da je počeo da preskače krevete. Uđe u bolesničku sobu, tu niz kreveta po jedan metar rastojanja i on počne od prvoga komandujući sebi: „Jedan, dva, tri četiri...!“ i preskače redom sve krevete i bolesnike u njima. Pričaju čak, da su se pre neko veče, u kafani kod „Nacionala“ potukli Voja šumar i Aca poreznik zbog jednog podmetnutog keca, kad je u banci bilo 460 dinara. Obojica su iz bitke izneli razbijene glave, ali su se, po tvrđenju samoga učitelja gimnastike g. Pšihila, tukli sasvim pravilno. Aca poreznik je dočepao jednu stolicu i u tri radnje je nabio šumaru na glavu, a šumar digao čitav astal i u dve radnje bacio ga na poreznika.

Ta opšta zaraza gimnastiziranja uhvatila je, razume se, i Spiru opštinskog delovođu. I on je po kući dizao u vis stolice, testije pune vode, panjeve i sve što je dočepao, a uz to svaki čas je pipao čas levu a čas desnu mišicu. I ne samo što je osetio da mu mišići čvršćaju, nego je počeo osećati da mu i volja čvršća jer ga je g. Pšihil ubedio da u zdravome telu mora biti i zdrav duh.

A da je odista tako tj. da u zdravome telu mora biti i zdrav duh, Spira se uverio već i po tome što je sem reči: „razumem“ koju je u kući dotle jedino smeo izgovarati, u poslednje vreme, kako su mu mišice ojačale, počeo hrabro još po koju reč da kazuje. Tako na primer, jedno veče, kad se zavukao u krevet rekla mu je gospa Mica:

– Slušaj, da mi poraniš sutra jer hoću da tresem kuću!

Pre, dok nije bio soko, Spira bi odgovorio svoje „razumem“ i postupio bi po naredbi gospa Micinoj, ali se sada u njegovome prezdravelome telu pobuni njegova prezdravela duša i on joj sasvim stručnjački odgovori:

– Danas sam izvodio složene radnje niz reku i umoran sam, sutra ću spavati.

– Šta kažeš? – dreknu komandir čete.

Spira zinu još nešto da kaže, ali u njemu zatreperi ona stara, predsokolska duša opštinskog delovođe i on zavuče glavu pod pokrivač i radi utehe, uze da pipa svoje mišice.

Vežbanja su međutim napredovala sve više i više i Spira je osećao sve više i više muške sage u sebi te, jednoga dana, nakon pune godine dana vežbanja, desi se nešto što u jednostavni život naše palanke unese naročito i neočekivano uzbuđenje.

To se desilo jedno predveče, u subotu uoči nedelje. Spira dođe kući, skinuo kaput pa uzeo testije, napunio ih vodom izašao u avliju te počeo sa njima da vrši vežbanja, zamišljajući ih kao dva đuleta. U jednome življem zamahu on nekako čuknu testije i one, kao staklo, prskoše na stotinu hiljada komada, a voda obli Spiru kao da si ga u kacu umakao.

Gospa Maca vrisnu i razjapiše joj se muskulozne vilice a ispružiše snažne ruke da dočepaju grešnoga Spiru i da ga umese kao testo u naćvama. Ali se desi nešto što se nikad do sad nije desilo, i što se nikad ne bi moglo ni pretpostaviti da se desi. Spira, kao da je na vežbanju i da radi po komandi g. Pšihila, sa „jedan“ metnu pesnicu na grudi, na „dva“ ispruži ruke sa stisnutim pesnicama, na „tri“ spusti obe pesnice gospa Mici na glavu, na „četiri“ dočepa je za kosu i na „pet“ se gospa Mica već valjala pod njim, pišteći kao guja u procepu i proklinjući sebe što natera Spiru da se upiše u „Sokole“.

Događaj se očas rašču po varoši i to učini da se svet poče naglo upisivati u „Sokole“.

Od tada nikada više nije padala ona fascikula u g. Spirinoj kancelariji.

 

(Politika, 7. april 1923. godine)


Komentari4
d57f9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Pera Pisar
Pravi melem za dusu. Hvala vam sto objavljujete ove price u riznici.
Mirjana Buchen
Bravo! odavno se nisam tako slatko smejala. Prijateljske pozdrave! Mirjana Buchen
Bojan Jovanovic
@Nemanja Писац је БРАНИСЛАВ НУШИЋ ! Није ваљда да си помислио да је истинита прича "...којих је по варошима српским било..." ? Да приметим - зезалица је ванвременска, ништа се не промени за ето скоро 100 година, мотивација за вежбање је друга али крајњи резултат обично исти... неком престану да падају фасцикле на главу.
Nemanja Trnavac
Divna priča kojih je po varošima srpskim bilo. Uvek volim da pročitam ovakav tekst.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja