četvrtak, 14.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:55

Udesetostručen životni vek

Autor: Stanko Stojiljkovićpetak, 14.03.2008. u 22:00
Пекарски квасац под микроскопом

Ne morate da trljate oči i da u neverici nekoliko puta čitate naslov: sve što piše doslovce je tačno! Uz malu začkoljicu: ne tiče se ljudi, već pekarskog kvasca. Dovoljno je da se setite čuvene krilatice „Nikad ne reci nikad”, ko zna šta će jednog dana molekularni biolozi umeti da urade.

Do sada niko nije, međutim, toliko produžio životni vek ma kojeg živog stvora, svejedno koliko je jednostavan ili složen!

Merimo li čovekovom vremenskom skalom, pomenuto veomo prosto stvorenjce u stanju su da požive 800 godina, a da se ne ispolje ikakve propratne smetnje! U stvarnosti kvasci uobičajeno pretraju jednu sedmicu, što znači da će u izmenjenom vidu opstati – deset puta duže.

Biolozi na Univerzitetu Južna Kalifornija (SAD) istovremeno su osiromašili ishranu i izmenili dva gena načinivši korak ka nadziranju i preživljavanja i zdravlja, i to u osnovnoj jedinici svih živih bića – ćeliji. Udarili smo temelje ponovnom programiranju zdravog života, objašnjava Volter Longo koji je predvodio istraživanje, protumačeno u časopisu „Genetika”.

U sličnom proučavanju u “Časopisu ćelijske biologije” nešto ranije ista družina pokazala je da su genetske promene na istom mikroorganizmu usporile starenje. Šta su istraživači izveli?

Narodski rečeno, jednim udarcem ubili su dve muve: smanjili su kalorije i uspavali dva gena – RAS2 i SCH9 koji potpomažu starenje u kvascu i bujanje raka kod ljudi.

I pre godine dotični tim je obelodanio u veoma uglednom časopisu „Ćelija” da je upetostručio trajanje preživljavanja.

Nacionalni institut za starenje podržava ova traganja u nastojanju da ljudi duže žive u dobrom zdravlju, očekujući novu vrsta lekova koji će oponašati maločas dočarane postupke. Pekarski kvasac jedan je od najpodesnijih i najproučavanijih organizama i molekularno i genetski. Uprkos svojoj jednostavnosti, poslužio je otkriću nekih od najvažnijih gena i staza starenja i obolevanja miševa i drugih sisara.

Na izmaku minule godine, opet u časopisu „Ćelija”, saradnici Valtera Longa su potnako obrazložili kako su menjanjem gena (mutacija) omogućili miševima da žive gotovo trećinu duže (30 odsto), zaštitivši ih od sračanih i koštanih boljki bez ikakvih usputnih tegoba. Najavili su da će malene glodare i ubuduće imati u žiži svojih ispitivanja, a uporedo će započeti da izučavaju žitenje Ekvadora kod kojih se javljaju slične e mene kao u kvascu.

Stanovnici s dve ovakve genetske izmene su veoma niskog stasa, a prate ih još neke nedaće. Upravo smo razotkrili srodnike samo u jednom umnožavanju koje je, očigledno, prirodno, naglašava Valter Longo. Nadamo se proređivanju slučajeva obolevanja i produženju preživljavanja. Uprkos tome, duži životni vek življa u ovoj južnoameričkoj zemlji može da bude propraćen ozbiljnim usporenjem rasta i ostalim zdravstvenih nevoljama.

Još jedno zapaženo dostignuće ostvarili su istražvači sa Univerziteta Južna Kalifornija: osmislili su uzorak kvasca za neizlečivo ljudsko obolenje, Verner-Blumov sindrom, koji uzrokuje prerano starenje, povećava učestalost raka i, po svemu sudeći, usmrćuje obolele. Istovetna promena koja igra ključnu ulogu u udesetostručenju trajanja kvasca preokreće prevremeno starenje!

Zato je Valter Longo predložio da se ispita kako insulin hormona rasta (IGF-1) deluje na ove bolesnike.

U najnovijem naučnom članku u „Genetici” obelodanjeno je naveliko preklapanje između gena koji su prethodno upleteni u usmerevanje životnog veka kvasca i sisara i sabraće koja uključene u produženje preživljavanja izazvanog nadgledanim gladovanjem. Otkriveni su mnogi važni igrači umešani u učinak nastao umanjenjem utroška kalorija, ali nisu svi.

Odavno je poznato da izgladnjivanje koristi produžavanju života i opadanju bolesti od kvasca do miša. Naučnici veruju, naime, da oskudica u hranljivim sastojcima uvodi organizme u svojevrsno stanje samodrožavanja, preusmeravajući energiju neophodnu rastu i razmnožavanju u usporavanje starenja sve dok ponovo ne počnu da se uobičajeno hrane i množe.

U međuvremenu su drugi istraživači to proveravali na primatima i, čak, ljudima.


Komentari1
191ed
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

DNK
Pa, dobro , za pocetak su ( u cilju da budu realna ) ocekivanja - 7 godina. To bi medjutim bilo ne produzenje veka samo po sebi , vec usporavanje procesa starenja i propadanja organizma, tj. odugovlacenje s tim. Sto i jeste cilj - nikom ne treba da bude "Metuzalem" , a da ne moze ni da se pomeri.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Spektar /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja