utorak, 13.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 22.08.2016. u 20:05 Novica Đurić

Zakopavaj to, rano je

Репетитор посред тврђаве Љеш (Фото: Н. Ђурић)
Детаљ из Културног центра Срба у Скадру

Od našeg stalnog dopisnika
Podgorica – Ništa nije slučajno, pa nije bilo ni u ono doba, pre više od sto godina, kada neimari gradiše i sagradiše tvrđave – brane od osvajača. A da tvrđava ne bi bila samo kamena lednica, utvrda, osmatračnica, odašiljač lepih i sudbonosnih poruka, već i „straža” nad rodiljama, okolne oranice su sađene, kakva je vinova loza u podnožju Skadra. U to doba, na razmeđi 13. i 14. veka, vladar Skadra ispod ovog kamenog grada Leka Zaharović podiže najveći vinograd na Balkanu.

Dok on podizaše vinograde, od tvrđave Lješ do Skadra na tom potezu od 50 kilometara bilo je 50 crkava, dok nije 1800. godine počeo da jača katolicizam. Onda pravoslavne crkve odlaziše „silom vojske i novca” u „drugovjeru”, a nakon toga nemali broj njih biva porušen.

Na putu od Skadra ka Tirani, nekoliko kilometara pre luke Medovo, gde je stradalo 395 dobrovoljaca iz Amerike na putu ka Crnoj Gori, nalazi se tvrđava Lješ.

Lješ je značajna raskrsnica automobilskih puteva za Drač, Tiranu, Skadar i Sveti Jovan (Šenđin). Od Lješa je Drim nizvodno plovan za manje brodove, a na obali mora je luka Sveti Jovan.

U Prvom balkanskom ratu, 18. novembra 1912, Lješ zauzimaju delovi srpske Drinske divizije i Šumadijsko-albanskog odreda. Preko Lješa zimi 1915–1916. prelazi veći deo srpske vojske pri povlačenju na jug iz Srbije, tokom Prvog svetskog rata.

Skoro da nema pravoslavca, a da nije čuo za Lješ jer on krije mnoge tajne pravoslavlja.

„Na tvrđavi Lješ je Crkva Sv. Nikole iz 13. veka. Bila je to velelepna građevina. Dok su kopali temelje za zaštitnu nadstrešnicu drevnih ostataka pokraj temelja na zidovima pravoslavnog hrama, pokazala su se ćirilična slova, pismo ćirilično. Kada je to videla vlast, odmah je saopštila: ’Zakopavaj to. Rano je.’ Nije rano, davno je trebalo osvetliti svaki temelj naših svetinja. Na to nas obavezuje vera i potomstvo”, kaže nam naš domaćin, predsednik udruženja Srba i Crnogoraca „Rozafa Morača” Pavle Brajović. „I da ne zaboravim – Lješ je srce ove ovde Lješanske nahije.”

Ispod tvrđave Lješ nalazi se poveći spomenik Skenderbegu.

„Tvrđava Skadar je najvisočija od svih tvrđava odavde do Lovćena. Ona je izvidnica i sabirnica svih onih pogleda i glasova koje su dolazile do nje, a odatle slate su pravo na Lovćen, Cetinju na znanje”, kaže nam Brajović, pokazujući skadarske bedeme.

Kako nam objašnjava naš sagovornik, tvrđave su se „dozivale” tako što su građene kako bi se slale poruke, pa je tako u ovom delu Albanije tako da se sa tvrđave Lješ vidi Skadar, pa onda sledi pogled sa tvrđave Danja na Skadar, sa Drivac na Skadar, sa tvrđave Baljeć opet na Skadar i sa Skadra na Lovćen, odnosno Cetinje – pa sve do Avale i Smedereva.

Upravo u to doba i Srpsko Cetinje, kako su nazivali i pravoslavci u Albaniji, beleži da je od 1343. Lješ bio u sastavu Dušanove Srbije, a da ga 1361. prisvajaju Balšići.

I da se ne zaboravi – Lješ je od najranijih vremena bio episkopsko sedište, ali se samo za pet crkava sačuvao pomen. Katedrala je ustanovljena 1459. u obnovljenoj Crkvi Sv. Nikole, u kojoj je 1468. sahranjen Skenderbeg.

Grad se pominje i u starim srpskim izvorima. Evo tog citata: „Niže Širokoga Broda u Lešu behu 1368. gospoda zetska Sracimir i Đurađ”, priča nam sveštenik Radomir Nikčević, koji već deceniju oko pravoslavne svetinje u Skadru i Vraki okuplja Srbe i Crnogorce.

Komеntari6
00c7d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja