ponedeljak, 18.06.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:28

Od Rija do Šangaja i nazad u Beograd

Svako ko je pomislio da se uspeh u rangiranju Univerziteta u Beogradu dogodio zahvaljujući sistemskim rešenjima u našem visokom obrazovanju, pogrešio je
Autor: Vladica Cvetkovićutorak, 23.08.2016. u 08:14
(Фото Д. Ћирков)

Do prve polovine Olimpijskih igara (OI) iz Rija su nam stizale loše vesti. Porazi behu opasno nadvladali, ali, na sreću, kasnije se okrenulo nabolje. Na kraju, biće ovo dobra olimpijska priča, ali na koncu te prve polovine OI javio se kolektivni osećaj da je u našem sportu krenulo po zlu. I baš na kulminaciji ovog sportskog posta, sa potpuno druge strane sveta, pristigla je dobra vest: da se Univerzitet u Beogradu našao među prvih 300 svetskih univerziteta na Šangajskoj listi.

Sport i visoko obrazovanje jesu različite oblasti, ali ne toliko da se ne bi mogle uporediti. Na rezultate u sportu smo veoma ponosni, neretko sami sebe prozivamo ’sportskom nacijom’ – ma šta to značilo – a prema nekim strateškim dokumentima očigledno je da i visoko obrazovanje smatramo važnim za društvo. I tako, u trenutku o kojem govorim imali smo dva kontrastna rezultata – akumuliran neuspeh u jednom broju olimpijskih sportova i zavidan uspeh našeg najstarijeg i najvećeg univerziteta. Momenat za jedno kratko preispitivanje?

Nisam stručan za sport, uglavnom samo navijam za naše, a često nisam ni objektivan, pa nije ni red da se upuštam u dublju sportsku analizu. Ipak, logično je da je za neke neuspehe u Riju kriv sistem rada u prethodnom periodu, što, siguran sam, odlično znaju oni koji vode naš sport. Negde nije ni bilo propusta, bilo je jednostavno loših dana, takav je sport. Neki čak uopšte nisu ni bili neuspešni, već pre „žrtve” nerealnih očekivanja – zar je neuspeh biti 25. u svetu u sportu kojim se bave milioni ljudi? Druga je stvar ako smo očekivali vrhunski rezultat tamo gde nije ni bilo razvijenog sistema i gde su sportisti bili prepušteni sami sebi. U takvim slučajevima uspeh treba nazvati podvigom, a neuspeh realnim stanjem – to je jedino pošteno. E, tu slika sa sportske poljane pretapanjem prelazi u kadar polja visokog obrazovanja.

Svako ko je pomislio da se uspeh u rangiranju Univerziteta u Beogradu dogodio zahvaljujući sistemskim rešenjima u našem visokom obrazovanju, pogrešio je. Slično je bilo i kada smo pre tri godine dospeli na Šangajsku listu, ni to nije bio proizvod sistema, već pre rezultat jednog uputstva (naređenja) da na naučnim radovima adrese fakulteta i instituta moraju da sadrže i odrednicu: ’Univerzitet u Beogradu’. Ali ako tada nije baš svako mogao da razume kakva je razlika između strategije i taktike, ovoga puta stvar je jasna – za poslednji rezultat zaslužan je dr Stojan Radenović, profesor Mašinskog fakulteta u penziji, koji se, prema međunarodnim merilima kvaliteta naučnih rezultata, našao na listi najuticajnijih naučnika u 2015. godini. O profesoru Radenoviću izvestili su svi mediji, pa ga je za kratko vreme upoznalo i preostalih 90 procenata profesora koji do tada nisu znali da on uopšte postoji. Kolega Radenović nije samo naučnik retke istraživačke energije, već i profesor koji savršeno razume moderno univerzitetsko obrazovanje. Neki njegovi stavovi o tome šta je dobar rad sa studentima mogu da uđu u manifest svakog dobrog reformskog procesa.

Nije problem u tome što je veliki Beogradski univerzitet bolje rangiran zbog ličnih rezultata jednog profesora. Problem je što sam sistem nije organizovan tako da profesora kakav je kolega Stojan Radenović bude što više ili, preciznije, da imamo više onih koji poštuju slične univerzitetske vrednosti. Osnovni parametar za opstanak i napredak na Šangajskoj listi jeste kvalitet naučnih istraživanja, a taj segment delatnosti – nauka – ugrađen je nedopustivo slabo u naš visokoobrazovni sistem. Nauke nema među parametrima za institucionalno finansiranje naših fakulteta, već je sve diktirano gotovo isključivo brojem studenata. Zato je fakultetima prioritet kako da privuku što više studenata, umesto kako da poboljšaju naučni rang svojih profesora, a na toj ravni se briše razlika između fakulteta i visokih stručnih škola. Zbog toga mislim da napredak na Šangajskoj listi nismo postigli zahvaljujući, već uprkos ovakvom sistemu, i da je ovaj uspeh samo jedan lep incident.

Redovni profesor Rudarsko-geološkog fakulteta i dopisni član SANU


Komentari8
12478
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

sandra
prof cvetkovic koliko sam videla nijednom nije kritikovao fakultet sa kojeg dolazi-rgf. opste je poznata cinjenica da je na departmanu hidrogeologije osnovano nekoliko privatnih firmi od strane profesora koji tamo rade i time zloupotrebljavaju instituciju fakulteta a time i BG Univerziteta. Mislim da je za pocetak o tome trebalo pisati i uopste o profesorima koji rade na tom fakultetu pa tek onda se upustati u neku siru pricu, koja cini se samo rasplinjuje problematiku kojom se bavi autor teksta. volela bih da cujem kritike na racun njegovih kolega ili su oni eksluzivno izuzeti od stranica 'politike'.
SN
U savremenom svetu sve oblasti imaju dominaciju nad naukom. Da bi nauka pobedila, jer ipak ceo ovaj svet stoji na naučnim ottkrićima, treba da se koriste savremena sredstva propagande. Znači društvo i mediji moraju da nagrade, reklamiraju, podstiču pametne mlade talentovane đake i učesnike raznih matematičkih, fizičkih, tehnoloških, društvenih i dr. naučnih takmičenja na domaćem i svetskom nivou. Kada budu i oni prezentovani i nagrađeni onako kako zaslužuju naši mladi pametni ljudi će ostajati da nama beru rezultate svog rada, a naša deca će konačno imati prave idole. Ne potcenjujem sport i mislim da je jako važan ali ne i da je dominantniji od nauke.
Ljutić
A zašto g-dine Cvetkoviću niste kao akademik i kolega (a to važi i za druge akademike i profesore od integriteta) javno podržali stav prof. Teodorovića o tome da smo mi zemlja gde se kupuju diplome doktorata i da to čine ljudi na najvišim funkcijama, i nikom ništa. Onda bi i ovo vaše pismo imalo smisla. Ovako, sve je besmisleno. Napisali ste još jedan tekst u Politici. Bravo. Pričam ti priču.
sandra
Zašto je besmisleno? Mislim da ste Vi malkice 'pobrkali lončiće'. Ovaj tekst govori o izuzetnom uspehu prof. Radenovića i o tome da se sistemski nauka ne podržava-da podsetim,recimo, na sramno poništavanje konkursa za novi projektni ciklus, da ne pričam o 'solidarnom porezu' koji je ponizio profesore i istraživače...Itd. Itd. Da li Vi hoćete da kažete da svi nastavnici na Univerzitetu kupuju diplome, doktorate i plagiraju? To nikako nije tačno. Vi prvenstveno ne shvatate koliko je značajno što se beogradski Univerzitet našao među prvih 300 na Šangajskoj listi, jer da shvatate ne biste na ovaj veoma lep tekst dali ovakav komentar.
Preporučujem 8
Mara M.
Ova prva dva "komentatora" su površno pročitala ovaj članak pa su verovatno zbog toga i dali takve komentare. Mada je profesor pohvalno govorio i o upravo prošloj olimpijadi gde su naši postigli zavidne rezultate, akcent je bačen na Beogradski univerzitet i na naš nemar da se tu više uradi za nauku. Možda ponovo treba pročitati tekst... Hvala profesore, ovo treba da vide političari!
Marko
Slažem se, trebalo bi da vide političari, a trebalo bi i da reaguju. Zašto da prof. Radenović za ovakvu zaslugu za ceo beogradski univerzitet ne bude nagrađen kao i sportisti? I da se na taj način ubuduće nagrađuju svi zaslužni naučnici, to bi bio ne samo dodatan motiv već nešto mnogo značajnije za društvo-a to je priznanje nauke, davanje značaja nauci i izuzetnim naučnicima!!!
Preporučujem 20
Goran Bodrožić
Sportska nacija? Pa većina sada dvadesetogodišnjaka, u životu nije podila ništa teže od listića iz kladionice i, naravno, mobilnog telefona. A, dok "bodre" naše, krišom, jednim okom gledaju u te iste listiće. Daleko su oni i od sporta i od sportis- te.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja