sreda, 29.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:55

Carstvo pelikana na „crnogorskom Alkatrazu”

Ostaci tvrđave Grmožur čuvaju mnoge priče i legende o tamnovanju u zatvoru iz koga nije moglo da se pobegne
Autor: Borka Golubović-Trebješaninsubota, 27.08.2016. u 20:05
Остаци тврђаве Грможур (Фото: Лазар Пејовић)

Od našeg specijalnog izveštača
Skadarsko jezero – Ruinirani ostaci tvrđave Grmožur smeštene na ovom ostrvcetu – nekadašnjem zatvoru u Skadarskom jezeru, nedaleko od sela Godinje, odnosno plaže Pješačac, prkose vremenu čuvajući do današnjih dana priču o crnogorskom Alkatrazu u kojem su, pored ostalih, tamnovali politički neistomišljenici knjaza Nikole Petrovića. Ostrvo Grmožur, danas stecište pelikana, čaplji, kormorana, galebova i drugih ptica spomenik je kulture treće kategorije na koje retko ljudska noga kroči. Upravo zbog ovih stanovnika gotovo nijedan vodič vam neće predložiti da zakoračite na ovo tajnovito ostrvo, čiji svaki pedalj nosi breme istorije, kako ne biste narušili stanište ptica.

Tvrđava Grmožur zaživela je u severozapadnom delu Skadarskog jezera kao tursko utvrđenje 1843. godine na prostoru od oko 430 kvadratnih metara koje je uz ostrvca Lesendo, Vranjinu i Žabljak činilo štit prema Crnoj Gori. Zdanje je sagrađeno od lomljenog kamena i krečnog maltera, debljine zidova između 50 i 120 centimetara. U utvrđenje se ulazilo kroz dve kapije, a ulazi su branjeni kulama čiji ostaci se i danas mogu videti. Sa dva mala parobroda i jednom lađom Grmožur su 24. januara 1878. godine oslobodili Crnogorci. Iste godine, ukazom knjaza Nikole Petrovića, Grmožur postaje zatvor, čime se u Crnoj Gori prvi put menja odnos prema osuđenicima na način uobičajen u evropskim zemljama. Prvi „gosti” Grmožura bili su ljudi osuđeni zbog ubistva i krađe, da bi početkom 20. veka u ovom zatvoru kaznu služili i politički zatvorenici, uključujući i beogradske studente posle „bombaškog procesa”, tačnije pokušaja atentata na knjaza Nikolu. Ustanovljena su i stroga zatvorska pravila kojima su podlegali osuđenici, ali i stražari. Prvo pravilo glasilo je da „Zlikovci moraju vazda na Grmožuru stajati”. Delikatan odnos zatvorenika i stražara koji su često bili u rodbinskim vezama definisan je i pravilom da ukoliko neki stražar pusti zatvorenika, gubi službu. Odnosno, „ako koji od zlikovaca pobjegne iz zatvora, njegovu kaznu, ma kolika bila, ima da odleži stražar za vrijeme čije smjene je zlikovac utekao”. Budući da je u to vreme retko koji čovek znao da pliva, gotovo da nije zabeležen nijedan slučaj bežanja sa Grmožura, iako Crmničani i danas pominju da je bilo makar nekoliko zatvorenika koji su uspeli da se domognu slobode. U tadašnjim molbenicama zarobljenici su molili vlasti da ih puste, odnosno da sin umesto oca odsluži kaznu. Međutim, knjaz Nikola, koliko je poznato, takvim molbama nije udovoljavao, potvrđujući odluke Vrhovnog suda i Senata, i naglašavajući da je „Časni sud veći i od samog kralja”.

Ostaci tvrđave Grmožur (Foto Lazar Pejović)

Boraveći proteklih dana na Skadarskom jezeru, toj riznici manastira, utvrđenja, autentičnih ribarskih sela, naseobini 280 vrsta ptica, ali i raznolikih biljaka čuli smo i anegdotu vezanu za knjaza Nikolu. S obzirom da su na Grmožuru kaznu služili njegovi politički neistomišljenici, jednom prilikom se desilo da je na ostrvo poslat da tamniči i jedan čovek osuđen zbog krađe. Kada su obavestili knjaza Nikolu da su lopova poslali na Grmožur da služi kaznu, tadašnji vladar Crne Gore ljutito im je odgovorio: „Mičite tog lopova od tih poštenih ljudi”.

Zatvor Grmožur funkcionisao je sve do balkanskih ratova. Tvrđava je stradala u zemljotresu koji je 1905. godine pogodio Skadarsko jezero i od tada nije obnavljana, niti korišćena.


Komentari6
e7c20
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Branislav Strugar
Čak i jedan dobar i koristan članak ne može da prođe bez senke senzacionalizma: naslov potencira "carstvo pelikana" - kojih nikad nije bilo na Grmožuru. Ova atraktivna ptica gnezdi se na sasvim suprotnom delu jezera. Šteta.
Bivši Biolog
Tako je! Ptice koje se vide na slici su kormorani - takođe kod nas egzotične i lijepe ptice. "Carstvo kormorana na "crnogorskom Alkatrazu"" bi bio jednako lijep, ali faktualno tačan naslov.
Preporučujem 1
mp
Zaista divna prica, a jeste tako i bilo; Knjaz Nikola nas Gospodar bio je vrlo efikasan da smiri politicke protivnike za koje je znao da su posteni samo smetaju njegovom apsolutizmu. I zato i jes' reka vjerujem "micite toga od tijah postenih bozanstvena, kao neka zavetrina a prijatna toplota opusta dusu i telo ..mirise Mediteran a vazduh se mjesa sa ovim koji dolazi sa sjevera sa nasih Brda ..Na Skadru su i crkvice i po neki monah samotnjak; Treba vise ici i istrazivati ljepote skadarskog jezera i onih divnih crmnickih sela sto podsecaju na Provansu..a mi nismo imali toliko pisaca i slikara da oslikaju tu ljepotu vinograda, suma ..i krsa. Krs ima svoju ljepotu u kontrastu sa nebom i sa vodom i tu su naravno cuveni skadarski lokvanji ..stavite vise fotografija sa jezera ..vredi tamo poci jos neki put bas u ovo vreme kad se mjenja sezona.rani septembar je tako lijep na Skadarskom jezeru.
миран
Чудно је да се Дон Мило ни сетио да искористи и валоризује ову љепоту која му је скоро бесплатна:претпоствљам, да има другиј и исплативијих ствари за сада али када све распрода вратиће се, ако добије изборе, и овом црногорском драгуљу!
вокс попули
Црмница је стара Црна Гора и имуна је на скоројевиће типа Мила који долазе и пролазе.
Preporučujem 2
milorad zutija
obnoviti je

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja