petak, 15.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 28.08.2016. u 08:15 Dejan Despić
PISMO GRADONAČELNIKU

Zašto sam odlučio da vratim nagradu grada Beograda

U međuvremenu su se dogodile Olimpijske igre i razni izrazi zahvalnosti našim sportistima
Академик Дејан Деспић (Фото документација Политике)

Poštovani gradonačelniče,

Sasvim nedavno primio sam iz Vaših ruku, s radošću i ponosom, NAGRADU GRADA BEOGRADA za muziku i muzičko-scensko stvaralaštvo, za 2015. godinu. Uz veliku zahvalnost onima koji su smatrali da sam to priznanje zaslužio, nažalost, moram da ga se naknadno odreknem i vratim ga u Vaše ruke, zajedno s njegovom novčanom podlogom! Naime, u međuvremenu su se dogodile Olimpijske igre, na kojima su se naši učesnici pokazali, zaista, impresivno, na veliki ponos i radost nacije. Usledili su, opravdani i očekivani, razni izrazi zahvalnosti, pa i oni „u kešu”. A ti su još – malo je reći – stostruko impresivniji! Pa još iskazani u evrima (iako je u ovoj zemlji, valjda, zvanična valuta i dalje dinar?), ali možda zato što bi sume prevedene u legalnu monetu zašle već u područje milijardi i tako bile još šokantnije za „običan svet”. Za svet koji grca u kreditima, nezaposlenosti, otpuštanju tehnoloških viškova, uglavnom bednim penzijama, ciničnim povišicama u jednocifrenim procentima itd. itd. Ne želeći ni najmanje da potcenim dostignuća sportista i ogroman trud koji su morali da ulože da bi do njih stigli, ipak ostajem zapanjen bezobraznom razlikom između ta dva sveta i njihovih života! Kakva je savest onih koji tako olako, „šakom i kapom” dele (i čije?) pare, u sumama od kojih „boli glava” ne samo one koji „jedva sastavljaju kraj s krajem”?

Meni lično uvek se postavlja i osnovno, načelno pitanje: mora li, uopšte, javno priznanje da podrazumeva i podlogu „u kešu”

Ova pitanja imaju još jedan aspekt: upadljivu, generalnu razliku između finansiranja sport(ov)a i kulture, računajući tu i „javne službe” – prosvetu, zdravstvo... i razne njihove poslenike i ustanove – svakako bitnije za funkcionisanje i razvoj celog društva, nego što je to „vreme sporta i razonode”!

Meni lično uvek se postavlja i osnovno, načelno pitanje: mora li, uopšte, javno priznanje da podrazumeva i podlogu „u kešu”? Nije li ono vrednost kao takvo, na ponos i zadovoljstvo svoga nosioca, pa i sredine čiji je dobitnik član? Mora li baš sve da se (is)plati? Aman!

* Akademik, kompozitor

Komеntari233
461e3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

кондор кондор
У већини ставова се слажем са уваженим академиком, али не желећи да будем злонамеран морам му поставити само једно питање: "Да је награда коју сте примули/вратили била исте вредности као она коју су добили олимпијци, да ли бисте је вратили?
Vladimir S.
Gest akademika Despica spada u ono nase, cuveno i oprobano "svako cudo za tri dana". Bice za i protiv tog gesta, nije tesko pretpostaviti da ce oni koji se solidarisu sa postovanim akademikom (bez obzira na broj i nacin dopisivanja u ovom spomenaru nase stvarnosti) ostati u manjini. No, pitanje je kako je stvorena vecina koja sada premerava vidljivost i cujnost, u svetskim razmerama, nota i javnih istupanja g.Despica i necijih skokova, ssuteva... Ocigledno, visedecenijskim trudom onih kojima je potrebna ta (glasacka) vecina, tj. siva masa... Nedavno je A. Ssapic, ex sjajni vaterpolista, sada predsednik SO Novi Beograd, porucio: "Ne dirajte sportiste; oni su najbolje sto ova zemlja ima." Eto nam opet jednog pitanja: uz nesporivost pojedinih sportista, pojedinaca i timova - kakvi su u tom slucaju ostali, pored ostalih oni koji sport i sve ostalo u ovoj zemlji vrednuju? Logicki odgovor: oni su gori! Neki u svakom pogledu neuporedivo gori!
Vladimir Stefanovic
Stil je covek, kao sto je odavno receno; akademik je svoje odbijanje nagrade obrazlozio istom onom odmerenoscu, ubedljivoscu i dostojanstvom svojestvenim svim njegovim javnim istupanjima, i ja, uz najvece pozdrave i pohvale njegovom cinu, dodajem samo to da sve izraze gospodske pristojnosti koje upotrebljava shvatam i kao izraz njegove krajnje ogorcenosti i revolta zbog opste situacije u kojoj se nalazi ova zemlja a u kakvu je vode naznaceni ("i ssire") adresanti kojima je pismo postovanog akademika upuceno. Naravno da nije rec o umanjivanju vrednosti pojedinih sportskih uspeha, nego o poplavi najrazlicitijih bezvrednosti, laznosti i stetnosti koje se pokrivaju medijskim zvonima nekih povremenih nagradjivanja.
Miloš Petrović
Despić je svakako upravu. Žalosno je, medjutim, da ima ljudi koji pokušavaju ne samo da opravdaju nagrade sportistima, već i da napadaju Despića zbog ovog njegovog komentara i čina. Despić ima stan, kažu oni užasnuto, pa čak i prima platu. A ne kažu da sportisti, pored stanova, imaju i stadione i bazene i terene i rehabilitacione centre -- koje je upravo ovo društvo i generacije njenih "običnih" gradjana plaćalo, gradilo, i održavalo. I da društvo, uz razne privatne sponzore, finansijski podržava njihove pripreme i njihova takmičenja, uključujući i put za Rio. Drugim rečima, sportisti nisu nikakve žrtve kojima bi trebalo nešto nadoknadjivati, svakako ne više nego što bi to trebalo uraditi ostalim, "običnim", gradjanima ove sirote zemlje. U krajnjoj liniji, od olimpijske medalje običan gradjanin ove zemlje nema apsolutno ništa, ali bi zato njegova škola mogla za 45 hilada evra da nabavi kompjutere, njegova opština da asfaltira put, a ministarstvo da mu bolje opskrbi dom zdravlja.
Lazetic
Despic je mnogo više dobio od ove države od sportista, a šta joj je dao? Nista. Bas nista. Glumata tu da je mnogo značajan i vazan, a nije, što je pokazao svojim ponašanjem. Napad na sportiste je samo manevar da se zabašure Bujoseviceve bahanalije i njegove svite u Riju.
ББ
а шта су то спортисти толико дали?
vox ex populi
Nije napao sportiste već vlast. Svakako, ima pravo i moju podršku. Ko im daje pravo da se razbacuju narodnom mukom u vremenu kada je pola naroda gladno? Koja korist za državu, tj. nas? Od mahanja zastavama mogu i oči da ispadnu ako se zakače kopljem.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja