subota, 07.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:00
KAKO ĆEMO SE HRANITI U BUDUĆNOSTI

Monsanto je uveliko u Srbiji

U ovoj kompaniji kažu da kod nas prodaju tradicionalno ali ne i genetski modifikovano seme
Autor: Jelena Stevanovićponedeljak, 29.08.2016. u 08:05
Протестни скуп у Новом Саду против ГМО (Фото Танјуг)

„Monsanto” ukršta gene, a sam je nastao ukrštanjem Frankenštajna i Ebenezera Skrudža, ili tako makar veruje dobar deo javnosti koji u najvećoj svetskoj kompaniji za proizvodnju semena, pa i genetski modifikovanog, vidi kombinaciju zloupotreba u nauci i neutažive želje za profitom.

Iako se o tome malo zna i govori, američka korporacija s najgorim imidžom na svetu uveliko je prisutna i u Srbiji. Njen ugled u javnosti mogao bi da postane još gori ako bi se, kako ovih dana ponovo najavljuje „Blumberg”, spojila s nemačkim pandanom, „Bajerom”. Od dva ozloglašena proizvođača semena i pesticida, za koje se veruje da izazivaju kancer, uništenje životne sredine i propast brojnih poljoprivrednika, nastao bi gigant koji bi vršio još veći uticaj da se pređe na GMO.

Za „Monsanto” se vrlo dobro zna još otkako je (s drugim kompanijama) proizveo agens oranž korišćen u Vijetnamu. Američka vojska je posipala superotrovni herbicid da bi uništili vegetaciju u kojoj su se skrivale neprijateljske trupe, uzrokujući rak, fizičku deformisanost i mentalne poremećaje kod stanovnika Vijetnama, ali i kod sopstvenih vojnika. Kada je osnovana 1901, korporacija je proizvodila veštački zaslađivač saharin, da bi danas njen zaštitni znak bili herbicidi i obično i genetski modifikovano seme soje i kukuruza.

Smrtni je neprijatelj „Grinpisa” i ostalih grupa za zaštitu planete koje redovno organizuju marševe protiv „Monsanta”, smatrajući da njegov biološki inženjering izaziva rak i druga oboljenja. GMO seme i pesticidi sa žigom ove firme dovode se u vezu s tumorima, disfunkcionalnošću endokrinog sistema, oboljenjima srca, pluća i nervnog sistema. Mnogi Amerikanci ne mogu da podnesu ovu kompaniju ni zbog toga što pod krinkom zaštite intelektualne svojine primorava mušterije da njeno seme kupuju svake godine. U suprotnom, sudske kazne su oko 100.000 dolara koje za farmere znače finansijsku propast, a za „Monsanto” prihode koji znatno doprinose njegovoj godišnjoj zaradi od oko 11,7 milijardi dolara.

Kada jednom sklopite posao s ovom firmom, ulazite u njen začarani krug. Seme u koje su veštački ubacivani geni (bakterija, na primer) „programirano” je tako da dobro podnosi herbicide (možete da prskate koliko hoćete bez straha da ćete osim korova oštetiti i usev) i da je kompatibilno upravo s „Monsantovim” pesticidima, čime kompanija osigurava prodaju ne samo semena (koje morate da kupujete do kraja života) već i svojih drugih proizvoda.

Ova firma ima filijale u više od 60 zemalja sveta, uključujući Srbiju i zemlje iz regiona: Albaniju, Bugarsku, Hrvatsku, Mađarsku. Kako za naš list kaže Brendon Mičener iz evropskog ogranka „Monsanta”, u Srbiji prodaju pesticid i tradicionalno seme koje do nas stiže pod markom „dekalb”, ali ne i GMO.

„Ne prodajemo GMO seme u Srbiji, nikada to nismo radili i nemamo planove za tako nešto. Prodajemo samo tradicionalno seme u Evropi s izuzetkom pojedinih regiona Španije i Portugalije”, objašnjava Mičener.

Glifosat, glavni sastojak njihovog pesticida, prema oceni Svetske zdravstvene organizacije je „verovatno kancerogen” dok je jedna studija Harvarda istakla da je glifosat „povezan s rakom kod pacova i miševa i da su eksperimenti na ljudskim ćelijama pokazali da izlaganje glifosatu može da ošteti DNK”.

U SAD, 80 odsto semena kukuruza i 90 odsto semena soje su marke „Monsanto”. Ova firma i „Bajer” zaslužne su i za 70 odsto pamuka koji se uzgaja u SAD. Kad bi se spojili, analizira Si-En-En, imali bi gotovo monopolski položaj koji bi značio više cene semena, pritisak da svi prelaze na GMO i nedostatak podsticaja za stvaranje tradicionalnih hibrida koji nemaju veze s genetskim inženjeringom. GMO seme danas je već skuplje za 140 odsto u odnosu na 2001. Oko 90 odsto semena kukuruza, soje, pamuka i uljane repice u SAD je GMO. Dva američka giganta za proizvodnju semena, „Dai” i „Dupont ” već su se stopila u jedan. Oko 60 odsto svetskog tržišta semenima drže švajcarski Sindžent (sada u vlasništvu kineskog „Kemčajna”), „Bajer”, nemački BASF, „Monsanto” i spojeni „Dai” i „Dupont”. U Evropskom parlamentu pokrenuto je nekoliko inicijativa protiv nemačkog preuzimanja američke korporacije uz tvrdnje da bi novi gigant imao dominantnu poziciju na tržištu semena EU i da bi i suzio izbor u već koncentrisanoj industriji. Njihovi zajednički prohodi bi iznosili 67 milijardi dolara godišnje što je znatno više od BDP brojnih zemalja pa dosta govori o uticaju multinacionalnih kompanija.

Direktor ove korporacije Hju Grant (zove se kao i slavni glumac) kazao je „Ekonomistu” da bi svet trebalo da bude zahvalan „Monsantu” jer GMO dovodi do većih prinosa i boljih sorti, poput one otporne na sušu. Planeta bi mogla da zaboravi na plan da do 2050. udvostruči proizvodnju hranu uz sve manje vode i poljoprivrednog zemljišta da nema nas, poručio je Grant. Podržava ih i Bil Gejts koji smatra da su tehnologijom koja im je dozvolila da poželjni gen (a on može dolaziti i od sasvim drugačije vrste) ubace u seme izveli poljoprivrednu revoluciju u Africi. „Monsantov” izum je i soja s „ubrizganim” omega tri kiselinama, mada se kritičari pitaju zašto ljudi jednostavno ne bi jeli ribu umesto soje sa veštački dodatim genima omega tri kiselina. Ili, zašto ne bi njihovi zaposleni jeli i pili ono što proizvode jer, kako je svojevremeno javio „Independent”, kantina u jednoj „Monsantovoj” filijali u Velikoj Britaniji služi isključivo genetski nemodifikovanu hranu i piće.


Komentari67
b6df1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Marko
Da li znate da samo Evropa godišnje baci hrane da se glad može suzbiti nekoliko puta na godinu? Hrana se baca kako bi se održala cena, što ide upravo u prilog ovim multinacionalnim korporacijama, koje bi da "hrane gladne". Nemojte biti naivni, pravite razliku između progresa i progresizma. GMO se za ovih 30-ak godina koliko je u masovnoj upotrebi pokazao, po svim osnovama kao inferiorniji u odnosu na konvencionalnu i/ili organsku proizvodnju: zahtva veću upotrebu ind. preparata, ima niži ili isti prinos kao i konvencionalna proizvodnja, broj gladnih u svetu je porastao nekoliko puta u odnosu na 1960.
Kale
Autor teksta se nije potrudio da razume razliku između GMO i hibrida, nije se potrudio da istraži šta je GMO i koji usevi se nalaze u proizvodnji..Samo je pokupio gomilu mitova koji prate ovu temu i nastavio da ih propagira. Ljudi su se bojali struje, vozova, filma...ništa se nije promenilo.
Dorotej
Hvala autorki na dobrom tekstu. Monsant je u americi registrovao soju kao sopstveni "patent" i niko nesme da je uzgaja bez njihove saglasnosti.! To isto sada pokušava sa kukurozom i suncokretom. Broj sudskih procesa u USA, zbog smrtnog slučaja nakon kozumiranja njihovih proizvoda, meri se stotinama.!! MONSANT JE LEGALIZACIJA UBISTVA HRANOM.
Мила
а шта на све ово каже закон? И наравно, проф. Шеварлић?
Stefan
@BadVlad Ja skroz razumem tvoj komentar. Mene nervira licemerje koje postaje jedna od glavnih negativnih osobina gotovo vecine stanovnistva. Svi hejtuju GMO, a jedu upravo to. Pa cemu onda pljuvanje?! Ako verujete da je genetska modifikacija stetna po coveka, onda lepo jedite proverene stvari za koje verujete da su non GMO. Al' ne, najlakse je pisati i pljuvati, a najteze napraviti promenu u ishranu. Sve je opet stvar licnog izbora. Ako ja verujem u to da je GMO bezbedan u ishrani, ja cu se tako hraniti itd.
Marko
Možete li reći koja je to hrana kod nas GMO da je ne bi jeli? Da li znate razliku između hibridizacije i genetičke modifikacije?
Preporučujem 18

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja