petak, 14.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:08

Svetosavski hram – duhovno ogledalo srpskog naroda

Pre Drugog svetskog rata projektovalo se i gradilo devet, posle rata 23 godine. – Živopisanje 15.000 kvadrata u mozaiku trajaće osam godina
Autor: Milenko Pešićnedelja, 26.08.2007. u 17:44
Храм Светог Саве Фото Д. Јевремовић

Ni kroz jedno drugo zdanje Srbi kao narod nisu se bolje ogledali kao kroz granju Hrama svetog Save. Onoliko koliko su pomagali izgradnju hrama toliko su duhovno uzrastali. Pod svodovima hrama sa svojih 18 kupola i isto toliko zlatnih krstova postoje tri crkve: velika saborna posvećena svetom Savi, u kripti je crkva svetog kneza Lazara, a na galeriji paraklis koji još nije zvanično dobio posvetu, ali postoji predlog da bude posvećen svetima Ermilu i Stratoniku, prvim beogradskim hrišćanskim mučenicima.

Svetosavski hram, čija kupola sa zlatnim krstom na 82 metra dominira beogradskom panoramom, podignut je na Vračarskom platou, mestu na kome se smatra da je Sinan-paša 1595. godine spalio mošti svetog Save.

Kada su 1895. godine povodom tri veka od spaljivanja moštiju svetog Save mitropolit Mihailo i stotinak viđenijih Beograđana doneli odluku za podizanje dostojnog spomenika ovom svetitelju niko nije mogao da sagleda kada će hram biti završen. Ratovi, nemaština, okupacija, promena društvenog uređenja diktirali su tempo gradnje ove svetinje. Tako se dogodilo da je zavetni srpski hram više bio pod zabranom gradnje nego što se gradio. Pre Drugog svetskog rata projektovalo se i gradilo devet, posle rata 23 godine. Ostalo vreme je utrošeno na čekanje.

Posle 123 godine otkako se pojavila prva ideja za gradnju, srpski narod danas može da se ponosi, jer ima najveći aktivni pravoslavni hram na svetu. Doduše, iako zdanje spolja izgleda gotovo, prema nekim procenama kompletno uređenje moglo bi biti završeno 2016. godine.

Posle više pokušaja tek 700-godišnjicu od upokojenja svetog Save krenulo se sa mrtve tačke. Projekat arhitekata Bogdana Nestorovića i Aleksandra Deroka overen je 1935. godine u Ministarstvu građevina a počelo je i ispitivanje terena za gradnju. Temelje hrama osveštao je patrijarh srpski Gavrilo 10. maja 1939. godine na dan spaljivanja svetiteljevih moštiju. Radovi na hramu su počeli da uzimaju maha, izvođački projekti do kote 44,34 metra su predati 20. januara 1940. godine, a iz Italije su stigla 24 mermerna stuba. Godinu dana kasnije Hitler je napao Jugoslaviju i nemačka vojska napušteno gradilište hrama koristi kao depo voznog parka. Nemci su ušli i Patrijaršiju i Tehnički fakultet i uništili celu tehničku dokumentaciju osim idejnog projekta hrama koji je u svom podrumu sačuvao Deroko.

Nakon oslobođenja Beograda 1944. godine prostor vračarskog hrama partizanske i sovjetske jedinice takođe su koristile kao vozni park. Kada je patrijarh German 1958. stupio na tron svetog Save među prioritetne zadatke uvrstio je povratak Crkvi nacionalizovanog hrama i nastavak njegove gradnje. Poglavar SPC je u toku 26 godina 88 puta pokušavao da privoli tadašnju vlast da omogući nastavak gradnje Hrama svetog Save. Upućivana su pisma Aleksandru Rankoviću, Petru Stamboliću, Mijalku Todoroviću, Jovanu Veselinovu, Dušanu Petroviću Šanetu. Ali pozitivnog odgovora nije bilo. Pojedini komunistički funkcioneri su predlagali da se ovo zdanje pretvori u muzej crkvenih starina, galeriju fresaka, pa čak i da se otvori cirkus! Na isti zahtev Dragoslav Draža Marković je odgovorio da "se ne bi ni u kom slučaju moglo odobriti da se nastavi zidanje i podigne započeti hram pored Narodne biblioteke..."

Višedecenijski napori najzad su urodili plodom. Novoizabrani predsednik Predsedništva Srbije Dušan Čkrebić poziva 19. juna 1984. godine  patrijarha Germana i saopštava odluku na koju se čekalo četvrt veka: "Mislim da ni vama, ni nama ne ide u račun da se to udara u velika zvona, jednostavno treba nastaviti sa gradnjom".

Radovi su obnovljeni 12. maja 1985. godine i sve što je izgrađeno u narednih pet godina bilo je iz ličnih priloga građana. U toku 1987. i 1988. godine gradila su se četiri velika zvonika i četiri para potkupolnih lukova. Najvažniji događaj bilo je podizanje kupole teške 4.000 tona sa krstom od 12 metara na visinu od 40 metara 1989. godine. Za dvadeset dana svetosavski hram se uzneo nad Beogradom.

Raspad Jugoslavije i ratovi usporili su gradnju hrama i oni prestaju 1996. godine. Postavljanjem prof. dr Vojislava Milovanovića za novog protoneimara radovi na svetosavskom hramu ponovo započinju 5. aprila 2000. godine. Krajem 2001. godine na Vračar je iz austrijske livnice stiglo svih 49 zvona ukupne težine 22 tone.

Stotinak majstora do kraja ove godine trebalo bi da završi radove u kamenu, a u toku je montaža kamenih reljefa i oblaganje stubova kripti po projektima arhitekte Aleksandra Deroka. Prema procenama, ako bude dovoljno novca, građevinski radovi na hramu na Vračaru mogli bi da budu okončani za tri godine. Najdelikatnija faza koja predstoji u hramu jeste izrada 15.000 kvadratnih metara živopisa u mozaiku koja će potrajati osam godina.

--------------------------------------------------------------------------

Hram u brojkama

Svetosavski hram sa 3.500 kvadratnih metara u prizemlju, uz dodatnih 1.500 kvm na tri galerije na prvom nivou može da primi 10.000 vernika. Postoji još i galerija od 120 kvm na drugom nivou, na kome se nalazi i spoljni vidikovac koji se prostire oko cele kupole. Hram se u pravcu istok–zapad proteže 91 m, a u pravcu sever–jug 81 m. Na zapadnu horsku galeriju staje 800 članova hora. Ispod poda hrama koji je obložen belim mermerom i granitom izgrađena je riznica i kripta u kojoj će biti grobnice za 12 patrijaraha.


Komentari1
17c81
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

svetlana garic
Da, eto zrna ponosa i tračka nade! Očekivala sam, ime čoveka za koga sam ubeđena da je dao doprinos vredan mesta u ovom i svakom drugom tekstu na ovu svetlu i svetu temu. Senka tuge nad svetlošću,dug, nas dug, Zoran Đinđić je ime koje stoji uz Svetosavski hram.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Tema nedelje / Istorija na srpskim zdanjima
Istorija na srpskim zdanjima
Istorija na srpskim zdanjima
Istorija na srpskim zdanjima
Istorija na srpskim zdanjima
Istorija na srpskim zdanjima

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja