ponedeljak, 21.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:34
NEISPISANA POVEST

Atentat o kojem se ćuti

Novi prilog za biografiju kralja Milana Obrenovića koji podseća i na to da je prvi moderan toalet u Srbiju doneo suveren lično 1889. godine
Autor: Miloš Lazićutorak, 30.08.2016. u 08:50
Краљ Милан Обреновић (Фотодокументација „Политике”)

Uobičajilo se da istorija beleži samo uspešne atentate, a sve ostale prepušta zaboravu ili pominje jedino zaverenike, a i njih samo kao prilog oslikavanju političkih prilika i neprilika. Ovome su najčešće kumovali ili autoritet nesuđene žrtve ili opštenarodna blagonaklonost prema njoj. Ipak, razlog ponekad može biti i drukčiji, kad sve ostaje prekriveno velom tajne zbog načina na koji je pokušan zločin, na primer.

Po priči našeg pokojnog kolege Žike Lazića, negdašnjeg reportera „Ilustrovane Politike” i čestog saradnika dnevne „Politike”, uglednog scenariste i plodnog pisca, jedan takav zamalo uspešan atentat zbio se u Smederevu, uoči abdikacije kralja Milana Obrenovića; zvanična povest ga nije zabeležila, a pretnja odmazdom i docnije nepouzdano usmeno predanje priču smeštaju među mitove. Evo šta je Žika sačuvao od zaborava, valjda s namerom da događaj smesti među korice nekog od svojih istorijskih romana.

Prilika da se potvrdimo kao antičke tiranoubice posle atentata na kneza Mihaila, a pre krvavog umorstva kralja Aleksandra i kraljice Drage, propuštena je uoči proslave Dana Kraljevine, 22. februara 1889. godine, na imanju nekog prisnog prijatelja kralja Milana, zakletog obrenovićevca, na dva-tri kilometra uzvodno od Smedereva, ispod dvorskog letnjikovca.

Ovaj tajnovit dolazak suverena komšiji nije promakao vazda budnim zaverenicima, valjda karađorđevićevcima, koji su procenili da je to zgodna prilika da se dovrši posao započet u Košutnjaku 10. juna 1868. godine.

Datum se ne zna, ali usred te posete, predveče, kralja je priteralo da mimo strogog protokola ode tamo gde i on mora pešice. Za njim je krenuo i ordonans, koji se diskretno šćućurio tik kraj vrata poljskog klozeta u dnu dvorišta prostranog imanja, na samoj obali Dunava.

U jedan mah prenuo ga je mukli tresak, praćen kraljevim zapomaganjem i bogorađenjem, iza čega se razlegao pucanj! Odmah je razvalio vrata nužnika i kao bez duše uleteo unutra, ali od okrunjenog poslodavca nije bilo ni traga. S užasom je gledao u mračni ambis što je zjapio ka septičkoj jami. Samo bog zna da bismo u istoriju civilizacije ušli kao prva nacija koja je izvršila atentat na kralja klozetom, a tako bi i bilo da kralj Milan, iako do guše u „problemima”, nije sačuvao prisebnost, dočepao se nekako revolvera koji mu je bio za pojasom i zapucao, na šta mu je ordonans pružio kanije sablje te ga u poslednjem času izvukao iz septičke jame. Nepovređenog, ali uneređenog od glave do pete.

Posilni je dva sata na Dunavu prao i zapirao vladara, i još čitav sat iz letnjikovca izokola donosio preobuku, zaklevši mu se prethodno u krsnu slavu i sve najsvetije da o tom događaju nikad nikom neće zucnuti ni slovce (očigledno je da nije izdržao). Iste večeri suveren je žurno i bez pozdrava napustio Smederevo.

Tajna istraga koju je sproveo oficir pod zakletvom pokazala je da su nesuđeni atentatori polili kiselinu po daskama nužnika, pa su one, mada sagorele i pretvorene takoreći u pepeo, ipak sačuvale obličje, a ovo je u polumraku zavaralo zlosrećnog kralja.

Iako nije sačuvana celovita građevinska dokumentacija Starog dvora, niti su biografi Milana Obrenovića obrađivali tu temu, vrlo je moguće da je taj događaj bio presudan da se lepo zdanje opremi kanalizacionom mrežom, a svi daščani nužnici zamene engleskim vodenim klozetima s keramičkim šoljama, te da je nakon silaska s trona, možda i zbog te neprijatne avanture, kralj Milan otišao u svoj bečki egzil.

Osim što podseća na našu sklonost zaverama, ova priča ukazuje i da prvi moderan klozet (water closet, WC, ili keramička šolja sa hidroforom) u Srbiju nije doneo Rista Jovanović, bolničar-dobrovoljac u Velikom ratu i ugledni niški stolar 1919. godine, već suveren, lično, i to tri decenije ranije, pa taj podatak treba da se ispravi ako je negde zabeležen.


Komentari14
4ea21
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Милосав Славко Пешић
Лепо је што Милош Лазић, аутор текста Атентат о којем се ћути, хоће да укаже на епизоду о покушају убиства Милана Обреновића, али је добрано окаснио. Тај догађај не само да је забележен у новинама већ и у хроникама, књигама, фељтонима... што показују и коментари читалаца. Вероватно је случајност да се аутор презива као и књижевник Жика Лазић из Лугавчине који је, у више наврата, користио у својим текстовима тај детаљ. Нигде није записана "фантастична" појединост попут "Посилни је два сата на Дунаву прао и запирао владара". Чему такав текст о краљу Милану ма какав да је био? Да ли да нам укаже да је "суверен, лично" донео у Србију "модеран клозет"?! Сад чекам текст у Политици о поноћном пресвлачењу Драже Марковића у Смедереву после теревенке или о увијању у ћебе једног посланика из Смедерева. Узгред, текст Милоша Лазића је у супротности са правилом Политике о коментарисању.
Родољуб
Свима по заслугама па тако и овима из "славне династије",који су Србију први западизовали и шумадијску младост и интелигенцију тога доба окренули europi!!!
Сава Прокоповић из Ритопека
Добар је роман Жике Лазића "Убише књаза".
Sotir Gardačić
Srbija je postala nezavisna pod knezom Milanom koji će postati prvi srpski kralj posle Srednjeg veka. Međutim, za manje od 10 godina preziveće tri atentata. Očito da oni koji su došli posle 1903. nisu mu tada oprostili to što su se Srbija i Bosna prvi put posle više vekova razdvojile u dve države. Zato i vratiše Bosnu 1918.
neko tamo
Pre ce biti da su pravi razlozi bili raznorazne lose odluke kralja Milana. na primer, on je razoruzao Srbiju, bio veliki kockar dok je zemlje bila da guse u dugovima...
Preporučujem 9
Valsimot
Интриге на двору краља Александра Обреновића биле у невиђене. Њих је умножила, на жалост нероткиња краљица Драга, која је, у дослуху са рођеном сестром Христином и дворском бабицом Нешовић, хтела да да озакони туђе, још не рођено дете.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja