nedelja, 18.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:27

Uz „Depo” i hotel

– Do kraja godine Direkcija za građevinsko zemljište trebalo bi da oglasi prodaju parcele na kojoj je izgorela zgrada. – Preporuka Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada je da se izvrši prenamena zgrade u Muzej javnog gradskog saobraćaja
Autor: D. M. – B. V. – D. A. ponedeljak, 29.08.2016. u 17:30
Хотел, локали и канцеларије на 12.000 квадрата (Фото: Н. Марјановић)
Популарни тржни центар изгорео у пожару (Фото: Н. Марјановић)

Sudbina prostora oko izgorelog Tržnog centra „Depo” u Bulevaru kralja Aleksandra konačno je poznata – u ovom kompleksu gde je i uništeni objekat gradiće se hotel, lokali i kancelarije na oko 12.000 kvadrata. Ovi komercijalni sadržaji predviđeni su planskim dokumentom za taj deo Bulevara kralja Aleksandra. Do kraja godine Direkcija za građevinsko zemljište trebalo bi, saznajemo u Gradskoj upravi, da oglasi prodaju te parcele.

Ipak, svi radovi na zgradi u kojoj je nekad bio „Depo”, a davne 1892. godine bili smešteni prvi tramvaji, trebalo bi da budu usmereni na to da se očuva sećanje na prvobitnu funkciju ovog prostora. Zbog toga su preporuke Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda da se izvrši prenamena zgrade u Muzej javnog gradskog saobraćaja, izložbeni prostor, umetničke i zanatske ateljee...

Od požara u kome su pre pune dve godine u potpunosti uništene dve hale TC „Depo” u Bulevaru kralja Aleksandra 142 do danas se nije ništa puno promenilo – ogoleli i ogaravljeni zidovi štrče nad bulevarom, šut i nagorele grede još čame u jednom ćošku ogolele zgrade, katanci vise na zarđalim vratima.

Objekat nisu pregledali ni statičari, iako je to odmah posle požara bilo najavljivano. U ovaj objekat ušli su samo zaposleni u GSP-u.

Još pre dve godine Zavod za zaštitu spomenika kulture uradio je preporuke za rekonstrukciju Tramvajskog depoa kojima se na čitavom kompleksu predviđa primena konzervatorskih metoda (rekonstrukcija, revitalizacija, adaptacija i sanacija)

– Ubrzo posle požara, naši stručnjaci iz „Elektrograđevinske operative” pregledali su objekat kako bi utvrdili da li nešto može da utiče na bezbednost prolaznika jer se zgrada nalazi uz sam trotoar. Po njihovom nalogu uklonjene su krovne grede i postavljena je zaštitna ograda – kaže Željko Milković, direktor Gradskog saobraćajnog preduzeća.

Posle požara 2014. godine, GSP je Zavodu za zaštitu spomenika poslao zahtev za izdavanje uslova za sanaciju „Depoa”.

– To je podrazumevalo i prilaganje imovinskopravne dokumentacije, idejnog arhitektonskog rešenja i, u ovom slučaju, nalaza veštaka i zapisnika o požaru. GSP-u je dato određeno vreme da dopuni zahtev što je on značajnim delom i učinio – kažu u ovoj ustanovi kulture od nacionalnog značaja. U međuvremenu je na snagu stupio Zakon o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji pa je svu dokumentaciju GSP morao da da dostavi posredstvom lokalne samouprave. Po tom zakonu, lokalna samouprava je zadužena da sve potrebne papire objedini i šalje nadležnim institucijama.

Kako je istakao Željko Milković, GSP je uradio sve što je u njegovoj moći, a sada je za sva pitanja u vezi sa „Depoom” nadležan grad.

Zakupci ostali bez tezgi

Prostorije „Depoa” u bulevaru godinama su pod zakupom držale „Gradske pijace”. Posle požara koji je za sat vremena progutao sve tezge i robu, devedesetak zakupaca ostalo je bez celokupne imovine. Većina njih zahtevala je da posao nastave u hali tri koja se nalazi iza izgorelog objekta, ali im to nadležni nisu dozvolili.

Za ove prodavce određena je lokacija na pijaci „Đeram” i to pod kupolom novog montažnog objekta nalik šatri. Posle 15 meseci od požara oni su dobili mogućnost da rade. Većina njih ipak nije pristala na novu lokaciju i uslove u njoj, tako da se sada na „Đermu” u „Novom Depou” nalazi njih desetak.

Prvi objekat za održavanje vozila gradskog prevoza

Tramvajski depo podignut je kao prvi objekat za smeštaj i održavanje vozila javnog gradskog saobraćaja u Beogradu i Srbiji. Njegovom izgradnjom omogućeno je da se 14. oktobra 1892. godine otvori prva tramvajska linija Kalemegdan – Slavija, kojom su saobraćala vozila na konjsku vuču.

– Od tada pa do danas Tramvajski depo je u jednom svom delu očuvao prvobitnu namenu u gradskom saobraćaju, dok je drugi deo tokom devedesetih godina 20. veka adaptiran u prodajni prostor. U skladu sa Zakonom o kulturnim dobrima, Tramvajski depo u Bulevaru kralja Aleksandra 142 zbog svojih kulturno-istorijskih vrednosti uživa status dobra pod prethodnom zaštitom i istovremeno se nalazi u okviru kulturnog dobra – arheološkog nalazišta Antički Singidunum – kažu u Zavodu.

U „Depou” nikad nije bio logor

Objekti i prostor Tramvajskog depoa na uglu Bulevara kralja Aleksandra i Sredačke, prema podacima kojima raspolaže Zavod, nikada nisu bili u funkciji logora, kako se ovih dana moglo pročitati u medijima.

– Nejasnoće su nastale poslednjih godina usled pogrešnih tumačenja istorijskih činjenica i naziva. Depo su najpre bile štale, a potom šupe u zavisnosti na koji pogon su se pokretali tramvaji. U pogrešnom prenošenju informacija u javnosti se stekao utisak da se u depou nalazio logor Topovske šupe, koji je tokom 1941. godine formiran zapravo na Autokomandi na nekadašnjem artiljerijskom vežbalištu Vojske kraljevine Srbije. Sam termin šupe i namena tog logora vremenom se preneo na Tramvajski depo – objašnjavaju u Zavodu.


Komentari11
9cf4a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Деда Милоје
Ваљда је Депо зато и изгорео. А могао је да постане Музеј трамваја.
прасе
Завод за заштиту споменика културе града нека упрегне прво све своје снаге да се поправи оних неколико степеника на Великом и Малом степеништу на Калемегдану који годинама стоје онако и прете поломљеним ногама, рукама и вратовима. Али, они чекају масне пројекте за такве ствари, оне најслађе где се на малом зараде огромне паре.
Ratko
Da li je bio logor tokom Drugog svetskog ne znam , ali u kovackoj radionici GSPa u Gornjem depou postoji i u funkciji je nakovanj tezak preko 200kg sa oznakom Wermachta .
Гоца сликарка
Све је боље од оне ругобе са тезгама до крова и са поређаним фармеркама, мајцама, прашковима и сличним стварима
Teodor
Ko kuka za onim ruglom sto je nekad tamo bilo? Kukaju neobavesteni, kukaju protivnici svega i svacega, kukaju vlasnici onih tezgi u izgorelom Depou koji su izrabljivali one jadne radnike, koji su se smrzavali i radili za crkavicu i kukaju inspektori koji su im uzimali reket. I treba da bude hotel na tako atraktivnoj lokaciji. Kakav muzej javnog saobracaja. To je samo ublazavanje jacine ove vesti, bice "satro" konzervacija... Svi su, kao, za turisticki procvat ovog grada, kongresni turizam i slicno, svi bi da rade i zarade. E gospodo, to ne moze bez dobrih hotela. Otkad je Djilas, uprkos svim otporima i podmetanjima, sredio Bulevar (zasadjeni platani odolevaju i rastu; asfalt, za razliku od ostalih lokacija, i dalje odlican jer je kvalitetno uradjen...), u tom Bulevaru se nista nije pomerilo, osim onog rugla na Djeram pijaci.
Janko
Dragi Teodore, turisti u Beogradu će uskoro moći da gledaju samo hotele i šoping centre, jer se muzeji sve više zatvaraju, a u njih i u kulturu se takoreći i ne ulaže. Da ste posetili Beč ili London, shvatili biste da je ova vrsta saobraćajnog muzeja veoma pametna stvar, pogotovo što je sa ovog mesta i krenuo prvi tramvaj. Ako ste i obišli pomenute gradove, nadam se da ste obratili pažnju na ove muzeje koji interesuju veoma mnogo ljudi, nije sve u krpicama i hotelima i kafanama. Sa druge strane, u Bg-u se uveliko grade i planiraju mnogi hoteli, a Sava Centar i Novi Beograd su predvidjeni kao mesto kongresnog turizma. I kako sami kažete Ruglo je bilo jer je cilj bio da bude ruglo, kako bi se lakše otarasili njega, kako bi i sami ljudi podržavali rušenje tog "Rugla" da je bilo uredjeno kao muzej bili biste ponosni na ceo kompleks, ovako ostaje samo da ružimo istoriju i gradimo nove konzerve od zgrada.
Preporučujem 19

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja