subota, 17.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 31.08.2016. u 22:05 Jelica Antelj

Srpskim putevima ne pomaže ni poskupljenje putarine

„Putevi Srbije” godišnje prihoduju oko 140 miliona evra od putarina, od države dobijaju subvencije 7,5 milijardi dinara, a za održavanje putne mreže nedostaje im dva i po puta više novca od onog što sada imaju

Najavljeno poskupljenje putarine od 10 odsto sigurno neće zakrpiti rupe na srpskim putevima. „Putevi Srbije” su zaduženi za održavanje 15.000 kilometara saobraćajnica i oko 650 kilometara auto-puteva, a trenutno je samo dve i po hiljade kilometara u dobrom stanju. Prema nekim procenama ovom preduzeću bi trebalo oko tri milijarde evra da bi domaće puteve doveli u red, a novca nema dovoljno. „Putevi Srbije“ godišnje od putarine ubiraju oko 140 miliona evra i dok namire kredite ostaje im oko 100 miliona evra (uz povećanje putarine od 10 odsto). Od 2012. godine ukinuti su im prihodi od akciza na gorivo, te iz državnog budžeta trenutno na ime subvencija dobijaju oko 7,5 milijardi dinara. Da je budžet za održavanje puteva iz godine u godinu sve manji pokazuje podatak da su subvencije pre dve godine iznosile 9,5, a 2010. država je dotirala čak 22 milijarde dinara. Za održavanje putne mreže ovom preduzeću godišnje nedostaje dva i po puta više novca od onog čime sada raspolažu. I to pod uslovom da se prethodno svi putevi dovedu u dobro stanje.

Profesor Građevinskog fakulteta u penziji dr Aleksandar Cvetanović za „Politiku” kaže da ceo sistem održavanja puteva u Srbiji godinama ne funkcioniše. Suština je, smatra on, da postojeću mrežu ne možemo da održavamo raspoloživim novcem, a to znači da bi konačno trebalo da se fokusiramo na prioritete.

– Koridor 10 i Ibarska magistrala su prioriteti, a kod ostalih saobraćajnica trebalo bi samo ulagati u prohodnost. „Putevi Srbije” nemaju plan održavanja zasnovan na činjeničnom stanju. Nema politike očuvanja mreže, objašnjava prof. Cvetanović.

Kakva god da je mreža puteva u Srbiji ona u ovom trenutku vredi oko tri i po milijarde evra i umesto, po mišljenju našeg sagovornika, da se ulaže u kičmu za budućnost, „mi puštamo da sve ravnomerno propada”.

Lošem putu ne pomaže redovno održavanje
U najnerazvijenijim zemljama na svetu do 35 odsto mreže puteva je u lošem stanju, dok se u Srbiji može reći da je taj procenat dvostruko veći – čak 75 odsto. Kada je takva situacija redovno održavanje ne pomaže, nego takozvane rehabilitacije i rekonstrukcije, koje koštaju od 70.000 do 150.000 evra po kilometru za puteve sa dve saobraćajne trake, kaže prof. Cvetanović.

– Sav prihod stiže nam od Koridora 10, a asfaltira se tamo gde uopšte nema saobraćaja. O politici održavanja nema ni reči – dodaje on.

Osnovni izvor finansiranja državnih puteva, svuda u svetu, je naknada, odnosno procenat od maloprodajne cene goriva (benzina i nafte) i putarine. U Evropi se ova naknada najčešće kreće od 35 do 65 odsto maloprodajne cene goriva. Kod nas je 2012. godine iznosila oko osam odsto, što je bio prihod od 150 miliona evra godišnje. Prihod od akciza je u međuvremenu ukinut, a subvencije od države su nedovoljne.

– Od naplate putarine Javno preduzeće „Putevi Srbije” prihoduje oko 140 miliona evra godišnje. Od tih sredstava plaća i kredite, pa im za održavanje puteva ostaje oko 80 miliona evra. Za redovno održavanje državnih puteva godišnje je potrebno izdvojiti oko 224 milione evra. Tokom 2012. godine kod nas je potrošeno oko 140 miliona evra, a 2013. duplo manje – kaže profesor Cvetanović.

On dodaje da se u svim zemljama na svetu prihod od naplate putarine na auto-putevima (u principu samo na auto-putevima se naplaćuje putarina) isključivo koristi za njihovo održavanje. Kod nas nije tako. U ovom trenutku oko 75 odsto puteva u Srbiji trebalo bi obnoviti, a to sa ovakvom politikom finansiranja nije moguće.

Na pitanje da li će planirano povećanje putarine od najavljenih deset odsto nešto promeniti, on kaže da je to sitnica, tek 13 miliona evra godišnje koji suštinski neće promeniti ništa.

Po mišljenju našeg sagovornika putevi u Srbiji su loši. Dovoljan primer je deonica auto-puta od Rume do granice sa Hrvatskom koja je, kaže, u katastrofalnom stanju. Hrvatska , na primer, ima duplo manju mrežu državnih puteva, a u njihovo održavanje ulaže četiri puta više novca koji prikuplja od putarine, iz budžeta i od akciza na gorivo. Svuda, osim kod nas, očigledno važi logika da bi onaj ko koristi, pa i uništava puteve trebalo i da plaća njihovo održavanje.

Računa se otprilike da prolazak dve hiljade putničkih vozila nanosi štetu koliko i jedan kamion. U Evropskoj uniji važi princip da korisnici puteva plaćaju više nego što infrastruktura stvara troškove.

 Prema poslednjim podacima u EU takse i naknade za 100 miliona vozila iznose oko 360 milijardi evra što je 15 odsto od prihoda na poreze. Uobičajeno je i da teretna vozila ne pokrivaju realne troškove eksploatacije puta u odnosu na putnička (od 39 do 76 odsto), ali zato putnička vozila pokrivaju realne troškove eksploatacije puta sa 170 procenata.

U Nemačkoj su takse na dizel 0,4-0,6 evra po litru, Holandiji 0,6, a u Danskoj najviše na svetu 68 odsto od ukupne cene benzina koliko je otprilike i u Norveškoj.

Komеntari13
11c14
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja