ponedeljak, 09.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:19

Ima li leka za „Galeniku”

Brazilski ponuđač verovatno ispada iz igre, jer ne ispunjava uslove, a još nepoznata finansijska ponuda ostala dva ponuđača
Autor: Jovana Rabrenovićsreda, 31.08.2016. u 22:00
Потенцијални купци планирају да преплове број радника у Галеници (Фото Танјуг)

Rešenje za „Galeniku” još nije na vidiku, jer se privatizacioni savetnik „Dilojt” još bavi time da li su ponude sva tri ponuđača u skladu s uslovima tendera. Nakon što su prošle sedmice ponuđači „Kadila farmasijutikals limited” iz Indije, EMS S. A. iz Brazila i Konzorcijuma „Frontier farma limited” iz Velike Britanije i LLC NPA „Petrovaks farm” iz Rusije ispravili tehničke ponude sada je na redu da se otvori takozvana druga koverta. U njoj, osim finansijske ponude, mora da stoji koliko investitor planira da zadrži radnika, kao i ponudu kako će se, posle prodaje fabrike lekova, podeliti dobijena suma između države i investitora.

Prema informacijama koje već „cure” u javnost čini se da će brazilski ponuđač ispasti iz igre, jer njegova ponuda nije u skladu s tenderskim zahtevima. Naime, ovaj veliki brazilski proizvođač lekova dao je ponudu da kupi više od traženih 25 odsto u „Galenici”. Čak i da se državi dopada ta ponuda to ne bi moglo da prođe, jer bi druga dva ponuđača mogla da tuže državu zbog nepoštovanja tendera.

Kako se nezvanično može čuti, ostala dva ponuđača indijska „Kadila” i ruski „Petrovaks” po tome koliko daju za 25 odsto kompanije i koliko nameravaju da zadrže zaposlenih razmišljaju slično. Jer obe kompanije nisu se pretrgle da daju više od onog koliko je država tražila za pomenuti udeo, a to je sedam miliona evra. Takođe, obema kompanijama potrebno je upola manje radnika nego što to „Galenika” sada ima, a njih je 1.400.

Nezvanično se saznaje i da indijski ponuđač traži da se deo njihovih ljudi tretiraju kao zaposleni u fabrici lekova. To je u nekim medijima već protumačeno kao da oni žele da naše zaposlene zamene svojim, međutim upućeni kažu da tako nešto nije realno. Iz prostog razloga što se ni samim Indijcima ne isplati da presele 700 ljudi i daju im takve plate kojima mogu ovde da žive i da plate stan.

Svakako jedan od najinteresantnijih delova ponude biće koliko kome ostaje nakon konačne privatizacije, jer država traži da zadrži najmanje 50 odsto. U ovoj fazi izbora strateškog partnera od ponuđača se nije ni tražilo da dostave ponudu za investicije, već će to biti predmet pregovora za sklapanje ugovora.

Kako to uvek biva kada su ovakvi tenderi u pitanju u javnosti se pojavljuju informacije da će neki ponuđač investirati desetine miliona evra, pa čak i preuzeti dugove prema bankama od sedamdesetak miliona evra, što sve čini da za fabriku lekova daje i čitavih 100 miliona evra, a to je suma koja se nije pojavljivala ni na ranijim neuspešnim tenderima, jer bi država već prodala kompaniju.

Milutin Nikolić iz konsultantske kuće „Citadel” koja je bila privatizacioni savetnik u neuspešnoj privatizaciji 2010. godine kaže da u aktuelnoj prodaji ima mnogo nedorečenosti poput one ko preuzima dugove fabrike, a i ostali uslovi tendera upućuju da država može da bude prevarena. Po njemu nije realno da dugove prema bankama preuzme strateški partner iz prostog razloga što banke na to ne bi pristale, jer je država najpouzdaniji garant otplate kredita.

– Nelogično je da se dozvoli da fabrikom upravlja menadžment iza kog ne stoji većinski vlasnik. To smo videli i na poslednjem primeru upravljanja smederevskom železarom koje je bilo katastrofalno. Jer, vlasnik kapitala snosi rizik i onda je logično da on upravlja firmom. Druga stvar je što se država kod nas pokazala kao nesposobna za tako nešto. Pravi način prodaje je da se proda većinski udeo i tada se dobija informacija koliko kompanija na tržištu vredi. Sve uspešne privatizacije u Srbiji su bile one kada je na tenderu dobijen većinski vlasnik – kaže Nikolić.

Na primedbu da se država možda opredelila da prvo proda manjinski paket zbog ranijih neuspešnih prodaja Nikolić odvraća da su raniji pokušaju bili neuspešni zbog nerealnih očekivanja.

– Te 2010. godine američka kompanija „Valeant” je, istina, u neobavezujućoj ponudi nudila 100 miliona evra, a njih su sindikati oterali zbog veze s Milanom Panićem. Jeste da ju je osnovao njegov ICN, ali je on posle tu firmu napustio. Ta kompanija je listirana na američkoj berzi i zato im ne treba nikakav negativan imidž – kaže Nikolić dodajući da nije realno da se sada postigne paket s investicijama i preuzimanjem dugova od stotinak miliona evra.

Sva tri ponuđača su velike kompanije iz ove branše. EMS S. A. iz Brazila je najveća farmaceutska kompanija u toj zemlji. Osnovana je sredinom pedesetih godina prošlog veka, zapošljava 4.500 ljudi, a u 2012. godini prihod joj je iznosio 2,8 milijardi dolara. Kompanija je prisutna u preko 30 zemalja kroz zajednička ulaganja ili strateško partnerstvo sa drugim farmaceutskim kompanijama.

„Kadila farmasijutikals limited” iz Indije takođe je jedna od najvećih kompanija iz te branše u toj zemlji. Osnovana je 1951. godine i zapošljava 7.000 ljudi, od toga 200 u SAD, Africi, Japanu. Sa proizvodima prisutni su u preko 90 zemalja.

Što se tiče konzorcijuma „Frontier farma limited” iz Velike Britanije i LLC NPA „Petrovaks farm” iz Rusije firma iz Britanije je osnovana 18. aprila, praktično dve nedelje od kako je 4. aprila raspisan tender za prodaju 25 udela u „Galenici”. Što se tiče drugog partnera u konzorcijumu – ruske kompanije „Petrovaks” ona je osnovana 1996. godine, na sajtu se navodi da ju je osnovala grupa ruskih naučnika, a zapošljavaju 600 visokoobrazovanih kadrova. Izvoze u zemlje nekadašnjeg SSSR i istočne Evrope.

Dugovi ove fabrike prema državi i bankama procenjuju se na oko 200 miliona evra. Prema sadašnjim informacijama država bi otpisala potraživanja od oko 130 miliona evra, a radi se o dugovanjima „Galenike” prema državnim firmama poput EPS i „Srbijagasa”. Fabrika lekova ima i dugove prema dobavljačima i bankama od oko 70 miliona evra, a dogovor o tom reprogramu je već postignut, jer i banke i dobavljači imaju interes da fabrika nastavi da posluje i otplaćuje dugove. Iz stečaja pitanje je koliko bi mogli da se namire.

Kako je definisano tenderom, strateški partner može biti domaća ili strana kompanija čiji poslovni prihodi u 2015. godini nisu bili manji od 50 miliona evra i čija vrednost imovine prevazilazi 100 miliona evra. Kao jedan od uslova navedeno je i da budući vlasnik odredi pet rukovodilaca kojima će biti povereno upravljanje „Galenikom” za vreme trajanja strateškog partnerstva.
Vlasnici „Galenike” su država Srbija sa ulogom od 70 odsto, Akcionarski fond ima udeo od 15 odsto, a ostali akcionari 15 odsto.


Komentari15
dc420
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Александар Џунић
Како да нема - легализација Канабиса и производња препарата у здруженом садејству са ПКБ-ом, где би се обе фирме стабилизовале и надокнадиле губитак због неплаћања услуга од од стране државних институција. Од када су Руси преузели НИС, исти бележи позитивно пословање. Као бивши радник НИС-а, у току 90-их, никада нису добијена потраживања од 11 милијарди од српске привреде(!!!). Па како да не пропадне - пропао би Микрософт и Епл са таквим третманом.
Kole
Pazi ovo...Indijcima se ne isplati da presele 700 ljudi i da im daju takve plate da mogu da zive i da plate stan?! Zato ce da ostave 700 nasih radnika kojima ne moraju da daju takve plate od kojih mogu da zive i da plate stan. Strasno da strasnije ne moze biti... mozda ipak moze
Павле Сточар
Нема, догод будућим приватним власницима буду диктирали колико смеју да имају радника и колико профит морају да имају. Господо, тргните се, ово је 21. век! Ако желите да се вратимо у самоуправни социјализам, само кажите, ставите на референдум, и ја ћу први да га изгласам! Али овако више не може. Превршила је дара меру. Или приватизујте или се склоните га сцене, да не морамо сви остали да још финансирамо посрнуле "гиганте".
Балкан
Како да нема лека, типујем ће је спасити фирма "Фронтијер" из Вел. Британије, основана десет дана пре расписивања тендера...
stara kajla
Za galeniku nema leka, njom je rukovodio sps a oni upropastavaju i kradu temeljito. Gde oni direktoruju tu trava vise ne raste. P.s ni ovi sa kojima dele vlast nisu nista bolji.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja