sreda, 21.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 02.09.2016. u 09:04 Dubravka Lakić
73. VENECIJA

Iz hodanja u ples, iz razgovora u pesmu

Film otvaranja pokazao kako žanr mjuzikla može da ima smisla i u 21. veku. – Kim Ki Duk na Lidu sa filmom „Mreža”, hrvatski film „Ne gledaj mi u pijat” Hane Jušić u „Danima autora”
Ема Стоун и Рајан Гослинг у филму „La La Land” Дамијена Шазела (Фото Венецијански фестивал)

Venecija, Lido – Da li je džez danas prevaziđena muzička vrsta za koju današnji klinci uopšte nemaju sluha? Kako džez učiniti privlačnijim slušaocima 21. veka? Ubacivanjem elektronski generisanih zvukova sintisajzera umesto milozvučnih tonova klavira?

Ova muzička pitanja se u filmu „La La Land” Damijena Šazela, s kojim je sinoć započet 73. Venecijanski festival, pretvaraju u životna pitanja glavnog junaka – pasioniranog džez pijaniste Sebastijana (u tumačenju Rajana Goslinga) koji se bori da sastavi kraj sa krajem u Los Anđelesu, gradu svetla, filma i lepote, ali i gradu poznatom kao „drobilica” za nadu i kao „razbijač” snova i srca. Nasuprot Sebastijanu je Mia, neiskazana glumica, došljakinja iz omalenog grada u Nevadi (Ema Stoun), devojče čiste duše i srca i nespornog umetničkog talenta koji obližnji holivudski studiji nikako da otkriju.

Sebastijan i Mia imaju i talenat i snove, ubrzo imaju i jedno drugo, a njihov put do profesionalnog ostvarenja, uz sve uspone i padove u Los Anđelesu naših dana, čini okosnicu jedne krajnje nekomlikovane filmske priče koju je Demijen Šazel čarobnim štapićem pretvorio u krajnje dopadljiv, moderan mjuzikl, dokazujući da ovaj filmski žanr i te kako ima smisla, a može da ima i dobru prođu pred publikom 21. veka.

Nekada popularni žanr iz „zlatne ere” Holivuda tridesetih godina dvadesetog veka, gotovo da je potpuno nestao sa velikog ekrana, te je ovaj Šazelov pokušaj njegove revitalizacije i oživljavanja vredan pažnje. Koristeći sve poznate žanrovske stereotipe, Šazelu je pošlo za rukom da stvori originalni mjuzikl o svakodnevnom životu. Mjuzikl koji istražuje i radost i bol življenja na putu ostvarenja životnih snova. Uz plesne koreografije i muziku lakih nota sa čarobnom nadgradnjom džez partitura, posvetu mladim umetnicima i sanjarima, Šazelov mjuzikl na prijemčiv način slika lepotu koja proizilazi iz trenutaka kada se iz hoda sklizne u ples, a iz razgovora u pesmu. Damijen Šazel (1985) je i sam školovani muzičar (bubnjar), već je snimio žestoki film „Ritam ludila” posvećen džez bubnjarima, te se „La La Land” može smatrati i nekom vrstom prirodnog nastavka njegovih muzičko-filmskih preokupacija. Uz to, ovo je i film koji je kao rođen za otvaranje velikog svetskog festivala. Muzika, ples i Rajan Gosling na Lidu, kud ćete bolje!

Tokom radog popodneva, u programu „Film u bašti” zbog kojeg je pored festivalske palate podignuta nova montažna dvorana nazvana „Đardino”, jarkocrvene boje (sa 400 mesta), svetsku premijeru imao je film „Mreža” Kim Ki Duka. Kultni južnokorejski reditelj ovog puta se bavi ljudima koji su „zaglavljeni” u političkoj ideologiji na podeljenom Korejskom poluostrvu i to kroz priču o severnokorejskom ribaru čiji se brod pokvario, a onda i nošen strujama upleo u mrežu u vodama Južne Koreje. Naravno, Kim Ki Duk ne bi bio takav kakav jeste da nije prikazao i svu brutalnost policijske torture koju siroti ribar prolazi i u Južnoj, a po povratku kući i Severnoj Koreji, ukazujući usput i na činjenicu da ekonomski razvoj jedne zemlje ne znači i sreću za ljude, ali i na veliku tugu koju podela Koreje izaziva kod ljudi i na severu i na jugu.

Počelo je i prikazivanje filmova iz nezavisnog programa „Dani autora”. Umetnički direktor ovog paralelnog programa Đorđo Goseti izabrao je i hrvatski film „Ne gledaj mi u pijat” mlade autorke Hane Jušić, o odrastanju i porodičnim odnosima. Glavna junakinja Marijana čiji se život vrti isključivo oko porodice, posle razboljevanja dominantnog oca postaje vođa čopora, prehranjuje porodicu radeći dva posla i muku muči sa neodgovornom i detinjastom majkom... Ovaj hrvatski film nastao je u koprodukciji sa Danskom i podržan je od strane Eurimaža...

Komentari0
5aab6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja