utorak, 14.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 02.09.2016. u 08:15 Nebojša Katić
POGLEDI

TTIP – transatlantski (ne)sporazum?

U Evropi se sporazum doživljava kao asimetričan, u korist SAD, a pogotovo u korist interesa moćnih kompanija

U polumraku i daleko od očiju javnosti, kako je to već postalo uobičajeno u zrelim demokratijama, EU i SAD su poslednjih pet godina pripremale sporazum o transatlantskoj trgovini i investicionom partnerstvu (TTIP). Mogućnost da se od sporazuma ipak može i odustati počela je snažnije da se najavljuje tek od maja ove godine, pa otuda i ne iznenađuje vest da su pregovori najverovatnije propali.

Glas nije došao iz Brisela, iz Evropske komisije koja je partner američke strane, već iz Nemačke. Vest je saopštio Zigmar Gabrijel, vicekancelar i ministar ekonomije Nemačke i predsednik nemačke Socijaldemokratske partije, koja je dugo podržavala potpisivanje TTIP. Može biti da je ministar, osluškujući glas javnosti, odlučio prvi da istrči i … i tako se pozicionira za predstojeće izbore u Nemačkoj.

Čini se da je (pre)veliki deo zapadne javnosti sit globalizacije, sit kontinuirane krize, sit praznih obećanja, sit politike koju nameću vladajuće strukture. Otpor prema establišmentu artikuliše se tako što se glasa protiv svega što dolazi sa te strane ili tako što se glasa za prvog koji izađe iz autobusa sa antiglobalističkom porukom.

U Evropi je TTIP najavljivan kao sporazum koji će povećati zaposlenost, koji će BDP evropskih ekonomija podići za dodatnih 0,5 odsto i od čijih će efekata prosečno domaćinstvo dobiti još 545 evra godišnje. Projektovane blagodati su tako velike i izvesne, da su informacije o detaljima sporazuma davane na kašičicu kako se javnost ne bi zagrcnula od tolike količine dobrih vesti. O detaljima sporazuma mnogo više su znali korporativni lobisti nego parlamentarci evropskih država.

Nasuprot idiličnoj zvaničnoj verziji, skeptici veruju da je cilj sporazuma da se regulativa u vezi s trgovinom i investicijama standardizuje tako što će Evropa sve više ličiti na SAD. Sporazum bi pomogao da se EU okane prevelike brige za ekologiju, za zaštitu potrošača, za standarde u ishrani ili zdravstvu, za prava zaposlenih, za trice i kučine.

U Evropi se sporazum doživljava kao asimetričan, u korist SAD, a pogotovo u korist interesa moćnih kompanija. TTIP je trebalo da omogući kompaniji da tuži državu koja bi donela bilo kakvu meru čiji bi krajnji efekat ugrožavao visinu budućih profita. Pritom, ove tužbe se ne bi podnosile lokalnim sudovima, već nadnacionalnoj arbitraži koja rešava sporove između investitora i država u skladu s mehanizmom koji postoji odavno i s kojim i Srbija ima iskustva (ISDS – Investor-state dispute settlement). Ovaj mehanizam zaštite investitora odavno je ugrađen u veliki broj međunarodnih sporazuma i to nije ništa novo.

Novo je da se mehanizam koji je trebalo da zaštiti strane investitore od samovolje država sada sve češće zloupotrebljava kao instrument kojim kompanije ili pojedinci mogu maltretirati i ucenjivati suverene države, pogotovo one manje. Ovakva percepcija je doprinela da veliki deo javnosti veoma negativno reaguje na svaki pomen ISDS mehanizma.

ISDS arbitraža može zasedati tajno, a pod velom tajne mogu ostati i presude koje se donesu. Nije tajna da su postupci pred ovom arbitražom veoma skupi i da odabrani klub, uglavnom zapadnih advokata-arbitara, zarađuje ogroman novac učestvujući u sporovima – nekada kao arbitri, a nekada zastupajući jednu od strana u sporu. Veruje se da su oni stoga skloni i da ohrabruju umnožavanje sporova i zloupotrebu mehanizma.

Od odluka arbitraže nema efektivne zaštite, a presuđene sume obeštećenja mogu biti veoma visoke. Pri tome, inostrane kompanije i pojedinci su privilegovani, budući da domaći akteri ne mogu tužiti svoju državu pred ISDS arbitražom.

Ako bi TTIP bio potpisan, njegove odredbe bi se, voljno ili nevoljno, ovako ili onako, nametnule i onim državama koje nisu deo sporazuma, ali imaju trgovinske sporazume sa SAD i EU.

TTIP za Srbiju nije velika pretnja budući da Srbija u pregovorima ionako daje i više nego što se od nje traži, ili bar više no što daju drugi u istoj situaciji. To možda i objašnjava zbog čega domaća javnost, pa i ona stručna, prilično nezainteresovano prati transatlantsku sagu.

Da li je TTIP zaista pao u vodu, ili je reč o taktičkom povlačenju i čekanju povoljnijeg trenutka za njegovu realizaciju? Da li je došlo i do ozbiljnijeg zahlađenja ekonomskih odnosa između EU i SAD? Da li o tome svedoči i žestoki (evropski) poreski udar na američki „Epl”, uprkos neobično jakoj i javnoj intervenciji SAD u korist „Epla”? Da li ovaj udar slučajno koincidira s najavom propasti sporazuma? Može biti da je samo reč o prolaznom nesporazumu među prijateljima, a može biti i da je, bar za trenutak, zaustavljen proces razaranja suvereniteta država u korist transnacionalnih kompanija.

Poslovni konsultant

www.nkatic.wordpress.com

Komentari13
7a600
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ljiljana
Da li to znači da Srbiji nisu ni nudili TTIP na potpis jer smo *papelini* i da li može da se primeni ISDS za Srbiju u slučaju stranih kompanija koje su prisutne? Samo od njih i od njihove procene šta će i od koga i kada da uzmu (kao u slučaju Grčke ) posluju ove *svetske pirane*? Ako EU štiti svoju ekonomiju na težak i mukotrpan način (Grčka odigra tradicionalnu tragikomediju da se izčupa ne za publiku EU već za publiku multinacionalnih pirana i persiskih arbitraža )šta mi van EU možemo osim da propadnemo pa da nismo vredni predstave .E onda su i svetski sudovi za genocid predpredstava pa je Nemačka već u slučaju Jermena povukla i šahovski potez na tabli multikorporacija.Ami smo bili mamci za pirane.
Bata Valjevo
Predsednik Obama je u poseti Velikoj Britaniji, neposredno pre Bregzita, kao argument da UK treba da ostane u okviru EU inace ce ostati van TTIP-a i time samoj sebi naneti velike stete. Predsednik je to rekao vrlo elokventno, vrlo uvereno, skoro da je strah zavladao kako ce UK preziveti bez TTIP-a.
Милош Ј. Косовац
Ми смо на броду који тоне, зато ћутимо и гледамо у небо, тј. тв-екран, као теле у шарена врата.
миле
толико смо јадни и бедни да нас ни ттип не дотиче...
035
Кад за 5 сати ваш текст (ја бих рекао мали есеј) погледа петнаестак читалаца , ја бих рекао да је тржиште жељно само сензација , попут оних бурлески са Северном Корејом . А писма моћницима пролазе кроз филтере саветника из најскупљих брендираних фирми .

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja